Populizam je najveća bolest srpskog društva, ocenio je danas bivši premijer Srbije Mirko Cvetković na promociji svoje knjige "Argumenti i predrasude".
"Zbog tog populizma, može se dogoditi sve: svakoga možete ubediti u bilo šta, onda to široke mase prihvataju i na kraju može da se donese bilo kakav zaključak o bilo čemu, ako napustimo činjenice", naglasio je Cvetković.
Moja knjiga razmatra procese, objasnio je Cvetković, to nije dnevnički zapis u kojem opisujem da sam tad i tad sreo tog i tog, ali je važno shvatiti da nemam zadnje namere niti gnev, čak i kada u knjizi stupam u polemiku i konfrontaciju sa nekim stavovima.
U prvom delu knjige, Cvetković analizira rad njegove Vlade od 2008. do 2012. godine, dok u drugom iznosi svoje subjektivne stavove i ocene povodom kritika na uglavnom ekonomsku politiku koju je Vlada vodila.
Govoreći o ostavci na mesto poslanika u Skupštini, Cvetković je odbacio medijske spekulacije da su ga advokati savetovali da ne podnosi ostavku.
Cvetković je napomenuo da je, i pre sugestije lidera Demokratske stranke (DS) Dragana Ðilasa, bilo dogovoreno da on vrati mandat.
"Moja namera nije bila da budem poslanik. Ne vidim tamo sebe, niti sam fasciniran time da sedim u Skupštini. Ja i nisam formalno član stranke i nije korektno da uzimam mesto nekom članu", naglasio je Cvetković.
Upitan zašto nije bio oštriji i češće izlazio u javnost posle serije karikatura u kojima je prikazan kao kafe kuvarica u Vladi, Cvetković je odgovorio da se tu radi o filozofiji.
"Moja filozofija je da je važno da se posao završi i da će, svojim rezultatima, pokazati javnosti šta je urađeno. A postoji i drugi pristup, da je najvažnije da javnost smatra
da je nešto urađeno, bez obzira da li jeste ili nije", rekao je Cvetković.
"Ja sam pristalica ove prve filozofije", precizirao je Cvetković, "i prosto nisam smatrao da treba da izlazim u javnost, ako sam već završio posao".
Cvetković knjigu završava pričom o dečaku koji se prepire sa učiteljicom oko bajke o Crvenkapi, dokazujući da logika i zdrav razum ne dozvoljavaju prisustvo lovca koji je u bajci spasao Crvenkapu i njenu baku.
Sva deca, uključujući i učiteljicu, tvrdila su da je lovac ipak spasao Crvenkapu, dečak je na kraju ostao sam u svom stavu, ali je, odjednom, čuo poruku da "istina pripada
budućim generacijama" i odgovorio da "sada zna da sve nije bilo uzalud".
"Ova priča", ukazao je Cvetković, "šalje optimističku poruku i dokazuje da nijedan napor nije uzaludan.
Ako nije dao rezultate u sadašnjosti, sigurno je ugradio sebe u temelje nečega što nas čeka u budućnosti, zaključio je Cvetković.
(FoNet, foto: Medija centar Beograd)
Moja knjiga razmatra procese, objasnio je Cvetković, to nije dnevnički zapis u kojem opisujem da sam tad i tad sreo tog i tog, ali je važno shvatiti da nemam zadnje namere niti gnev, čak i kada u knjizi stupam u polemiku i konfrontaciju sa nekim stavovima.
U prvom delu knjige, Cvetković analizira rad njegove Vlade od 2008. do 2012. godine, dok u drugom iznosi svoje subjektivne stavove i ocene povodom kritika na uglavnom ekonomsku politiku koju je Vlada vodila.
Govoreći o ostavci na mesto poslanika u Skupštini, Cvetković je odbacio medijske spekulacije da su ga advokati savetovali da ne podnosi ostavku.
Cvetković je napomenuo da je, i pre sugestije lidera Demokratske stranke (DS) Dragana Ðilasa, bilo dogovoreno da on vrati mandat.
"Moja namera nije bila da budem poslanik. Ne vidim tamo sebe, niti sam fasciniran time da sedim u Skupštini. Ja i nisam formalno član stranke i nije korektno da uzimam mesto nekom članu", naglasio je Cvetković.
Upitan zašto nije bio oštriji i češće izlazio u javnost posle serije karikatura u kojima je prikazan kao kafe kuvarica u Vladi, Cvetković je odgovorio da se tu radi o filozofiji.
"Moja filozofija je da je važno da se posao završi i da će, svojim rezultatima, pokazati javnosti šta je urađeno. A postoji i drugi pristup, da je najvažnije da javnost smatra
da je nešto urađeno, bez obzira da li jeste ili nije", rekao je Cvetković.
"Ja sam pristalica ove prve filozofije", precizirao je Cvetković, "i prosto nisam smatrao da treba da izlazim u javnost, ako sam već završio posao".
Cvetković knjigu završava pričom o dečaku koji se prepire sa učiteljicom oko bajke o Crvenkapi, dokazujući da logika i zdrav razum ne dozvoljavaju prisustvo lovca koji je u bajci spasao Crvenkapu i njenu baku.
Sva deca, uključujući i učiteljicu, tvrdila su da je lovac ipak spasao Crvenkapu, dečak je na kraju ostao sam u svom stavu, ali je, odjednom, čuo poruku da "istina pripada
budućim generacijama" i odgovorio da "sada zna da sve nije bilo uzalud".
"Ova priča", ukazao je Cvetković, "šalje optimističku poruku i dokazuje da nijedan napor nije uzaludan.
Ako nije dao rezultate u sadašnjosti, sigurno je ugradio sebe u temelje nečega što nas čeka u budućnosti, zaključio je Cvetković.
(FoNet, foto: Medija centar Beograd)
