Izostanak dogovora Beograda i Prištine u Briselu mogao bi da nanese udarac nadama Srbije da će ove godine početi pregovore o članstvu, ocenjuju zapadne novinske agencije.
"Srbija je pod pritiskom Zapada da se odrekne kontrole nad delom Kosova nastanjenim pretežno Srbima, ukoliko želi da obezbedi početak pristupnih pregovora sa EU, što bi značajno doprinelo oporavku najveće privrede (u regionu) od raspada Jugoslavije", naveo je Rojters.
Rojters, Agencija Frans pres (AFP), Ansa i Asošiejtid pres (AP) preneli su saopštenje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je navela da je jaz između dve strane "veoma uzak, ali dubok" i da je osma runda dijaloga u Briselu bio poslednji put da se strane formalno sastaju pod pokroviteljstvom EU.
Britanska agencija podseća da će izveštaj koji Eštonova treba da pripremi do sredine aprila biti osnova za odluku 27 članica EU u junu o eventualnom početku pregovora o pristupu Srbije, čime bi se zacementirala stabilnost regiona, dve decenije posle raspada Jugoslavije i ratova i etničkog čicćenja koji su usledili.
Eštonova je, kako je izvestio Rojters, ipak ostavila tračak nade da bi dogovor Beograda i Prištine mogao biti postignut, kada je rekla da će se premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači vratiti kući da konsultuju kolege i odluče o daljim koracima i da će je "za nekoliko dana obavestiti o toj odluci".
AFP napominje da Eštonova nije navela pojedinosti o predlozima o kojima se diskutovalo, niti je objasnila kakve odluke očekuje od dve strane.
"Dačić, bivši bliski saradnik nekadašnjeg moćnika Slobodana Miloševića, izjavio je posle razgovora da to 'nije kraj', dok je Tači, bivši komandant gerilaca, najavio da bi sledeće sedmice mogla biti održana još jedna runda dijaloga, mada nije rekao pod čijim pokroviteljstvom", piše Rojters.
"S obzirom da Hrvatska u julu treba da postane druga bivša jugoslovenska republika koja se priključila EU, Zapad želi da učvrsti veze sa Srbijom u pristupnim pregovorima, koji bi podstakli reforme i doprineli privlačenju investitora u zemlju sa 7,3 miliona stanovnika", navela je britanska agencija.
"EU, međutim, uslovljava Srbiju napretkom u onome što naziva 'normalizacijom odnosa' s Kosovom - u uspostavljanju funkcionalnih, dobrosusedskih odnosa i otklanjanjem etničke podele između albanske većine na Kosovu i 50.000 Srba na severu, koji kažu da žele da ostanu deo Srbije."
Podsećajući da Kosovo nije pod kontrolom Beograda još od bombardovanja NATO 1999. godine i da je 2008. godine proglasilo nezavisnost, britanska agencija je navela da Beograd i dalje kontroliše sever "u okviru tvrdokorne etničke podele zbog koje je NATO izgubio nadu da bi mogao da smanji sadašnji broj vojnika" na Kosovu.
Priština želi kontrolu nad celokupnom teritorijom Kosova, a vlada Srbije, željna ekonomskog podstreka u vidu jačanja veza sa EU, ponudila je da prizna autoritet Tačijeve vlade i na severu, ali sa autonomijom za tamošnje Srbe, prenosi Rojters i dodaje da su pregovori dospeli u ćorsokak zbog neslaganja oko nadležnosti, uključujući pravosuđe i policiju.
AFP je izvestio da "Srbija i Kosovo nisu uspeli da pronađu zajedničko polazište za otklanjanje dugotrajnih tenzija", ali da se, sudeći prema izjavama zvaničnika, čini da su i dalje otvorena vrata za nastavak razgovora.
"Glavni kamen spoticanja u razgovorima, koji su počeli prošle godine, jeste budućnost srpske manjine na Kosovu, posebno na severu", navela je francuska agencija.
Dve strane su se ranije dogovorile oko uspostavljanja zajednice srpskih opština, ali Priština odbija da toj zajednici pruži izvršna i pravosudna ovlašćenja, koja traže Srbi, jer strahuje "da bi visok stepen autonomije severa mogao da dovede do eventualnog otcepljenja teritorije", preneo je AFP.
Ta agencija podseća i da će Evropska komisija 16. aprila objaviti izveštaj o napretku Srbije, koji će sadržati i rezultate dijaloga s Prištinom i biti prosleđen na razmatranje liderima EU sredinom juna, a Beograd se nada da će oni doneti pozitivnu odluku o početku pregovora.
merička agencija AP navodi reči neimenovanog evropskog zvaničnika da su razgovori u Briselu bili pokušaj da se reši jedno od najtežih pitanja koje razdvaja dve strane - status severnog Kosova s većinskim srpskim stanovništvom.
Od Beograda se traži da normalizuje odnose s Prištinom ukoliko želi da se jednog dana priključi EU, a "svaki sporazum predstavljao bi prekretnicu za regionu i veliki korak ka miru na Balkanu, opustošenom krvavim ratovima 1990-ih godina", preneo je AP.
O ishodu osme runde dijaloga u Briselu izvestila je i italijanska agencija Ansa, prenoseći ocenu premijera Dačića da to ipak ne znači kraj dijaloga s Prištinom, ali da su pozicije dve strane i dalje veoma udaljene. Ansa je navela i da je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ponudio ostavku, ali da je srpska delegacija pokazala jedinstvo i odbacila je.
Ruska državna agencija Itar-Tas istakla je da glavni kamen spoticanja ostaje "izuzetno osetljiva tema moguće autonomije srpskih opština na Kosovu", podsećajući da su pre razgovora "obe strane saopštile da neće ići na ustupke u tom principijelnom pitanju, jer će u protivnom biti prekršen ili Ustav Srbije ili samoproklamovane republike".
Nemačka štampa, u izveštajima, takođe ukazuje da predmet spora ostaju prava srpske manjine na Kosovu, kao i da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine preduslov za početak pregovora Srbije o pristupanju EU.
"Srbija se suočava sa dilemom: Kosovo ili članstvo u EU? I jedno i drugo nije moguće imati. Beograd će morati da se odluči", piše berlinski "Tagescajtung" u tekstu "Srbi pred teškom odlukom".
Bečki dnevnik "Standard" navodi da je, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, svima bilo jasno da će za sever Kosova biti potrebno dodatno političko rešenje.
Tamo se nalaze četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom čiji građani ne žele da pripadaju državi Kosovo, već Srbiji, ističe list, ukazujući da se radi ukupno o oko 40.000 ljudi, za koje kaže da su "decenijama politički instrumentalizovani".
Dogovor Beograda i Prištine zbog toga ne znači da će lokalni Srbi učestvovati u njemu, upozorava "Standard", dodajući da tamošnji pojedinci godinama profitiraju, pre svega, od šverca benzina koji donosi puno novca.
"Sa podrivačima se mora računati i pored pragmatične spremnosti Beograda na kompromis", podvlači austrijski dnevnik.
"Standard" ocenjuje da je najinteresantniji rezultat dijaloga zaokret u kosovskoj politici srpskog premijera Ivice Dačića, bivšeg portparola Slobodana Miloševića, koji je, citira list, rekao da je bila laž da je Kosovo naše, i da Srbija mora pronaći svoje realne granice.
"Novi ton mora, međutim, biti pretočen u dugoročnu politiku, kako bi bio uslišen i na severu Kosova", naglašava bečki dnevnik.
(Tanjug, ilusracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Rojters, Agencija Frans pres (AFP), Ansa i Asošiejtid pres (AP) preneli su saopštenje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je navela da je jaz između dve strane "veoma uzak, ali dubok" i da je osma runda dijaloga u Briselu bio poslednji put da se strane formalno sastaju pod pokroviteljstvom EU.
Britanska agencija podseća da će izveštaj koji Eštonova treba da pripremi do sredine aprila biti osnova za odluku 27 članica EU u junu o eventualnom početku pregovora o pristupu Srbije, čime bi se zacementirala stabilnost regiona, dve decenije posle raspada Jugoslavije i ratova i etničkog čicćenja koji su usledili.
Eštonova je, kako je izvestio Rojters, ipak ostavila tračak nade da bi dogovor Beograda i Prištine mogao biti postignut, kada je rekla da će se premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači vratiti kući da konsultuju kolege i odluče o daljim koracima i da će je "za nekoliko dana obavestiti o toj odluci".
AFP napominje da Eštonova nije navela pojedinosti o predlozima o kojima se diskutovalo, niti je objasnila kakve odluke očekuje od dve strane.
"Dačić, bivši bliski saradnik nekadašnjeg moćnika Slobodana Miloševića, izjavio je posle razgovora da to 'nije kraj', dok je Tači, bivši komandant gerilaca, najavio da bi sledeće sedmice mogla biti održana još jedna runda dijaloga, mada nije rekao pod čijim pokroviteljstvom", piše Rojters.
"S obzirom da Hrvatska u julu treba da postane druga bivša jugoslovenska republika koja se priključila EU, Zapad želi da učvrsti veze sa Srbijom u pristupnim pregovorima, koji bi podstakli reforme i doprineli privlačenju investitora u zemlju sa 7,3 miliona stanovnika", navela je britanska agencija.
"EU, međutim, uslovljava Srbiju napretkom u onome što naziva 'normalizacijom odnosa' s Kosovom - u uspostavljanju funkcionalnih, dobrosusedskih odnosa i otklanjanjem etničke podele između albanske većine na Kosovu i 50.000 Srba na severu, koji kažu da žele da ostanu deo Srbije."
Podsećajući da Kosovo nije pod kontrolom Beograda još od bombardovanja NATO 1999. godine i da je 2008. godine proglasilo nezavisnost, britanska agencija je navela da Beograd i dalje kontroliše sever "u okviru tvrdokorne etničke podele zbog koje je NATO izgubio nadu da bi mogao da smanji sadašnji broj vojnika" na Kosovu.
Priština želi kontrolu nad celokupnom teritorijom Kosova, a vlada Srbije, željna ekonomskog podstreka u vidu jačanja veza sa EU, ponudila je da prizna autoritet Tačijeve vlade i na severu, ali sa autonomijom za tamošnje Srbe, prenosi Rojters i dodaje da su pregovori dospeli u ćorsokak zbog neslaganja oko nadležnosti, uključujući pravosuđe i policiju.
AFP je izvestio da "Srbija i Kosovo nisu uspeli da pronađu zajedničko polazište za otklanjanje dugotrajnih tenzija", ali da se, sudeći prema izjavama zvaničnika, čini da su i dalje otvorena vrata za nastavak razgovora.
"Glavni kamen spoticanja u razgovorima, koji su počeli prošle godine, jeste budućnost srpske manjine na Kosovu, posebno na severu", navela je francuska agencija.
Dve strane su se ranije dogovorile oko uspostavljanja zajednice srpskih opština, ali Priština odbija da toj zajednici pruži izvršna i pravosudna ovlašćenja, koja traže Srbi, jer strahuje "da bi visok stepen autonomije severa mogao da dovede do eventualnog otcepljenja teritorije", preneo je AFP.
Ta agencija podseća i da će Evropska komisija 16. aprila objaviti izveštaj o napretku Srbije, koji će sadržati i rezultate dijaloga s Prištinom i biti prosleđen na razmatranje liderima EU sredinom juna, a Beograd se nada da će oni doneti pozitivnu odluku o početku pregovora.
merička agencija AP navodi reči neimenovanog evropskog zvaničnika da su razgovori u Briselu bili pokušaj da se reši jedno od najtežih pitanja koje razdvaja dve strane - status severnog Kosova s većinskim srpskim stanovništvom.
Od Beograda se traži da normalizuje odnose s Prištinom ukoliko želi da se jednog dana priključi EU, a "svaki sporazum predstavljao bi prekretnicu za regionu i veliki korak ka miru na Balkanu, opustošenom krvavim ratovima 1990-ih godina", preneo je AP.
O ishodu osme runde dijaloga u Briselu izvestila je i italijanska agencija Ansa, prenoseći ocenu premijera Dačića da to ipak ne znači kraj dijaloga s Prištinom, ali da su pozicije dve strane i dalje veoma udaljene. Ansa je navela i da je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ponudio ostavku, ali da je srpska delegacija pokazala jedinstvo i odbacila je.
Ruska državna agencija Itar-Tas istakla je da glavni kamen spoticanja ostaje "izuzetno osetljiva tema moguće autonomije srpskih opština na Kosovu", podsećajući da su pre razgovora "obe strane saopštile da neće ići na ustupke u tom principijelnom pitanju, jer će u protivnom biti prekršen ili Ustav Srbije ili samoproklamovane republike".
Nemačka štampa, u izveštajima, takođe ukazuje da predmet spora ostaju prava srpske manjine na Kosovu, kao i da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine preduslov za početak pregovora Srbije o pristupanju EU.
"Srbija se suočava sa dilemom: Kosovo ili članstvo u EU? I jedno i drugo nije moguće imati. Beograd će morati da se odluči", piše berlinski "Tagescajtung" u tekstu "Srbi pred teškom odlukom".
Bečki dnevnik "Standard" navodi da je, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, svima bilo jasno da će za sever Kosova biti potrebno dodatno političko rešenje.
Tamo se nalaze četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom čiji građani ne žele da pripadaju državi Kosovo, već Srbiji, ističe list, ukazujući da se radi ukupno o oko 40.000 ljudi, za koje kaže da su "decenijama politički instrumentalizovani".
Dogovor Beograda i Prištine zbog toga ne znači da će lokalni Srbi učestvovati u njemu, upozorava "Standard", dodajući da tamošnji pojedinci godinama profitiraju, pre svega, od šverca benzina koji donosi puno novca.
"Sa podrivačima se mora računati i pored pragmatične spremnosti Beograda na kompromis", podvlači austrijski dnevnik.
"Standard" ocenjuje da je najinteresantniji rezultat dijaloga zaokret u kosovskoj politici srpskog premijera Ivice Dačića, bivšeg portparola Slobodana Miloševića, koji je, citira list, rekao da je bila laž da je Kosovo naše, i da Srbija mora pronaći svoje realne granice.
"Novi ton mora, međutim, biti pretočen u dugoročnu politiku, kako bi bio uslišen i na severu Kosova", naglašava bečki dnevnik.
(Tanjug, ilusracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
