Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ocenila je da su građani Srbije, kako pokazuje godišnji izveštaj Poverenika, u velikoj meri homofobični, verski netolerantni, ksenofobični i da pokazuju dozu antisemitizma.
Predstavljajući redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2012. godinu, Petrušić je kazala da građani Srbije najveće socijalno odbijanje iskazuju prema pripadnicima LGBT, obolelih od HIV-a, a najveću etničku distinkciju imaju prema Albancima, Hrvatima, Romima i Bošnjacima.
Ona je, na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, istakla da je istraživanje tog nezavisnog tela pokazalo da 80 odsto građana ne bi želelo LGBT osobu u porodici, a da iako su ranijih godina najveću odbojnost pokazivali prema Romima, oni se sada nalaze na trećem mestu.
Poverenica je naglasila da su građani, kada su ih pitali ko su najdiskriminisanije grupe, rekli da su to Romi, siromašni, osobe sa invaliditetom i stari.
Interesantno je, primetila je Petrušić, da polovina učesnika istraživanja, nije sklona diskriminaciji, ali da druga polovina nije spremna da je osudi.
"Oko 18 odsto građana pokazuju sklonost prema diskriminaciji", rekla je Petrušić.
Iako su vidni pomaci, žene su, prema njenim rečima i dalje diskriminisane i u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce i to u svim oblastima društvenog života.
Ona je članovima Odbora kazala i da je Kancelarija poverenika donela nekoliko preporuka, i da je jedna od njih donošenje Strategije za borbu protiv diskriminacije i njeno primenjivanje.
"Neophodno je i uspostaviti delotvoran sistem besplatne pravne pomoći. Mi takav sistem nemamo", rekla je Petrušić.
Petrušić je članovima Odbora predstavila i prvi poseban izveštaj koji se tiče diskriminacije osoba sa invaliditetom u Srbiji i istakla da iako je vidan porast broj dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama, da je takođe, vidan nedostatak prilagođenih učila u tim školama potrebama te dece.
"Povećan je broj studenata sa invaliditetom, ali je to još nedovoljan broj. Mi u Srbiji ni ne znamo koliko osoba sa invaliditetom studira", ukazala je poverenica.
Ona je dodala i da je još uvek malo zaposlenih osoba sa invaliditetom i to oko 13 odsto i da oni kao neke od problema navode nepristupačnost sudskih i zgrada državnih organa, nedovoljan broj sudskih tumača...
Poslanici su iskoristili priliku da iznesu pohvale i primedbe na izveštaj poverenice, ali su generalno ocenili da je on dobar.
Poslanica DS Ljiljana Lučić rekla je da je izveštaj izbalansiran, potkrepljen istraživanjem i dodala da je neophodna edukacija najmlađih o toleranciji i diskriminaciji.
Govoreći o edukaciji, Lučić je kazala i da je u obrazovnom sisitemu neophodno da se eliminiše svaki oblik diskriminacije.
Poslanik LDP Miljenko Dereta rekao je da iz izveštaja Poverenika proizlazi složenost posla kojima se to nezavisno telo bavi i primetio da je nedopustivo da se školski sistem od početka do univerziteta ne bavi pitanjem i problemima osoba sa invaliditetom.
On je kazao i da treba menjati odnos škola prema Romima i manjinama, a osvrnuo se i na inkluziju u školama, navodeći da najveći otpor ovakvim odeljenjima dolazi od nastavnog osoblja.
Poslanik SDPS Ivan Bauer pohvalio je izveštaj i kazao da bi u sledećem trebalo da navede i prauzroke diksriminacije i tolerancije prema svim grupama.
"Ne znam odakle u Srbiji antisemitizam", primetio je Bauer i dodao da bi baš zbog toga želeo da čuje prave uzroke te vrste diskriminacije.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Ona je, na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, istakla da je istraživanje tog nezavisnog tela pokazalo da 80 odsto građana ne bi želelo LGBT osobu u porodici, a da iako su ranijih godina najveću odbojnost pokazivali prema Romima, oni se sada nalaze na trećem mestu.
Poverenica je naglasila da su građani, kada su ih pitali ko su najdiskriminisanije grupe, rekli da su to Romi, siromašni, osobe sa invaliditetom i stari.
Interesantno je, primetila je Petrušić, da polovina učesnika istraživanja, nije sklona diskriminaciji, ali da druga polovina nije spremna da je osudi.
"Oko 18 odsto građana pokazuju sklonost prema diskriminaciji", rekla je Petrušić.
Iako su vidni pomaci, žene su, prema njenim rečima i dalje diskriminisane i u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce i to u svim oblastima društvenog života.
Ona je članovima Odbora kazala i da je Kancelarija poverenika donela nekoliko preporuka, i da je jedna od njih donošenje Strategije za borbu protiv diskriminacije i njeno primenjivanje.
"Neophodno je i uspostaviti delotvoran sistem besplatne pravne pomoći. Mi takav sistem nemamo", rekla je Petrušić.
Petrušić je članovima Odbora predstavila i prvi poseban izveštaj koji se tiče diskriminacije osoba sa invaliditetom u Srbiji i istakla da iako je vidan porast broj dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama, da je takođe, vidan nedostatak prilagođenih učila u tim školama potrebama te dece.
"Povećan je broj studenata sa invaliditetom, ali je to još nedovoljan broj. Mi u Srbiji ni ne znamo koliko osoba sa invaliditetom studira", ukazala je poverenica.
Ona je dodala i da je još uvek malo zaposlenih osoba sa invaliditetom i to oko 13 odsto i da oni kao neke od problema navode nepristupačnost sudskih i zgrada državnih organa, nedovoljan broj sudskih tumača...
Poslanici su iskoristili priliku da iznesu pohvale i primedbe na izveštaj poverenice, ali su generalno ocenili da je on dobar.
Poslanica DS Ljiljana Lučić rekla je da je izveštaj izbalansiran, potkrepljen istraživanjem i dodala da je neophodna edukacija najmlađih o toleranciji i diskriminaciji.
Govoreći o edukaciji, Lučić je kazala i da je u obrazovnom sisitemu neophodno da se eliminiše svaki oblik diskriminacije.
Poslanik LDP Miljenko Dereta rekao je da iz izveštaja Poverenika proizlazi složenost posla kojima se to nezavisno telo bavi i primetio da je nedopustivo da se školski sistem od početka do univerziteta ne bavi pitanjem i problemima osoba sa invaliditetom.
On je kazao i da treba menjati odnos škola prema Romima i manjinama, a osvrnuo se i na inkluziju u školama, navodeći da najveći otpor ovakvim odeljenjima dolazi od nastavnog osoblja.
Poslanik SDPS Ivan Bauer pohvalio je izveštaj i kazao da bi u sledećem trebalo da navede i prauzroke diksriminacije i tolerancije prema svim grupama.
"Ne znam odakle u Srbiji antisemitizam", primetio je Bauer i dodao da bi baš zbog toga želeo da čuje prave uzroke te vrste diskriminacije.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
