Srbija je 2013. godine konačno dobila datum za početak pregovora sa EU, pa je tako posle mukotrpnog putešestvija ka Evropi u decembru odlučeno u Briselu da prva međuvladina konferencija EU-Srbija, čime zvanično počinju pregovori, bude održana 21. januara 2014.
Posle osam godina od početka pregovora, 1. septembra stupio je na snagu i Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju.
Postignut je, i kako su, svi akteri pregovora o Kosovu ocenili, istorijski sporazum Beograda i Prištine.
Nakon deset rundi pregovora najviših zvaničnika Beograda i Prištine u Briselu je 19. aprila potpisan sporazum o normalizaciji odnosa dve strane koji je i Srbiji i Kosovu omogućio nastavak evropskih integracija.
Na osnovu tog sporazuma lokalni izbori po kosovskim zakonima prvi put od 1999. godine su održani i na severu Kosova.
Ključna ličnost u 2013, što se politike tiče, neosporno je potpredsednik Vlade i lider SNS Aleksandar Vučić, a rastu njegove popularnosti doprinele su pokrenute akcije u brobi protiv korupcije, organizovanog kriminala, istraživanje spornih privatizacija, ali i aktivnosti na poboljšanju ekonomske situacije u zemlji.
Pored uspeha koji se vezuje za njegov razračun sa tajkunima i slučaj koji se vodi protiv Miroslava Miškovića, Vučić je aktivno podsticao istragu u slučaju 24 sporne privatizacije i obračunao se sa narko kartelom u akcijama "Grom" i "Grom 1".
Vučić je u Srbiju doveo i šeika Muhameda al Zajeda, zahvaljujući kom je, zajednički sa Emiratima formirana nova srpska avio kompanija Er Srbija, odobreni su povoljni krediti za poljoprivredu, dogovorena saradnja oko Beograda na vodi...
Iako su godinu obeležili i medijski nagoveštaji o problemima unutar vladajuće SNS, i Aleksandar Vučić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić u svojim javnim istupima negirali su da između njih postoje problemi.
Aktivnosti Tomislava Nikolića bile su više u fokusu spoljne politike, a veliki odjek imala je njegova izjava u kojoj je krajem aprila izrazio žaljenje zbog svih zločina počinjenih nad Bošnjacima.
Među dešavanjima u zemlji, godinu je obeležila rekonstrukcija Vlade, pa smo tako početkom septembra dobili 11 novih ministara.
Uvod u priču o rekonstrukciji bila je i afera u kojoj se našao premijer i lider SPS-a Ivica Dačić zbog navodnih kontakata sa Rodoljubom Radulovićem (Mišom Banananom), saradnikom balkanskog narko-bosa Darka Šarića.
Ipak, 2. septembra je, upravo na predlog Dačića, formirana rekonstruisana Vlada bez ministara iz Ujedinjenih regiona Srbije. Otišao je tako Mlađan Dinkić, sa svojom ekipom, a u Vladi su se pored ministara, našli i strani savetnici - Dominik Stros-Kan, Alfred Guzenbauer i Franko Fratini.
Dačiću se u 2013. godini dogodila još jedna neprijatnost - postao je tema izveštaja svetskih medija zahvaljujući skrivenoj kameri u kojoj ga je u TV studiju Pink televizije dočekala voditeljka bez gaćica.
Među događajima na političkoj sceni godinu je obeležio i odlazak Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda. Đilas je u Skupštini grada Beograda smenjen glasovima odbornika dotadašnjih opozicionih partija – Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije, ali i glasovima svojih nekadašnjih političkih saveznika iz Socijalističke partije Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije.
Vlada je 18. novembra članove Privremenog veća Beograda, koji će rukovoditi glavnim gradom Srbije do izbora, za koje se očekuje da će biti održani sredinom marta.
Što se "stranačkih pitanja" tiče, godinu je, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, obeležio pad popularnosti Demokratske stranke, a vladajuća SNS doživela je vrtoglavi porast, pre svega zahvaljujući popularnosti njenog lidera i potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
SNS je dobila dosta novih članova, a krajem godine su je napustili Oliver Antić i Vladimir Cvijan.
DS je ostala bez Dušana Petrovića, Vuka Jeremića i Gorana Vesića.
MASOVNA UBISTVA, NESREĆE, TRAGEDIJE...
U Srbiji su se u 2013. dogodili brojni porodični obračuni, nesreće, vršnjačko nasilje.
Godina je počela stravičnim napadom kada je tokom novogodišnje noći pomahnitali čovek nožem nasrnuo na sedmoro ljudi na Trgu Republike.
Ispostavilo se da je napadač Marko Kostić (23) iz Ćićevca, odavno poznat policiji - vatreni navijač Partizana i član grupe "Zabranjeni".
Ipak, najstrašniji događaj koji je potresao Srbiju bila je tragedija u selu Velika Ivanča kod Mladenovca.
Srbija je zanemela od bola i neverice kada je u aprilu meštanin Ljubiša Bogdanović (60) iz vatrenog oružja ubio 13 osoba, među kojima su njegov sin, rodbina i komšije, uključujući dvoje mladih roditelja i njihovo dete.
Ubica je posle toga pokušao samoubistvo, a kasnije je podlegao povredama.
Po surovosti se izdvaja i zločin koji je sredinom jula šokirao Srbiju kada je pripadnik Žandarmerije Aleksandar Krstić ubio i spalio dva muškarca u Rekovcu.
Spaljeni automobil i ljudske ostatke u njemu slučajno je otkrio jedan od meštana koji je pošao u njivu.
Taj slučaj bio je i direktan povod za smenu komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića.
Na žalost, još dva slučaja divljanja žandarma zabeležena su u Nišu i posle smene Dikića. Žandarm Aleksandar Raičić ubio je Vlastimira N. (24) iz Niša, dok je S.S.(31) pucao iz pištolja i ranio u rame Nišlijku A.D.(38) zbor spore vožnje.
U novembru se u selu kod Kraljeva odvijala drama koja podseća na scene iz američkih krimi filmova - Dragomir M. iz sela Metikoš bio se zabarikadirao u kuću i ranio dostavljača hrane i jednog policajca. Višesatna drama okončana je predajom Dragomira pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije.
Među nesrećama koje su potresle Srbiju bila je i ona kada se krajem marta raspao ringišpil u Sokobanji. Na ringišpilu su bila deca, a povređeno je devet učenika iz Kruševca koji su bili na rekreativnoj nastavi.
Srbiju su potresale i priče o obračunima među mladima. Krajem marta se dogodio užasan napad na maturanta iz Kragujevca.
Njega je Darko R. (20) bejzbol palicom pretukao toliko da su se lekari jedva izborili za život mladića.
U nizu napada koji su se događali u blizini škola izdvaja se i onaj koji se dogodio 16. septembra u Novom Sadu. Sedamnaestogodišnji mladić tada je teško povređen u obračunu koji se dogodio ispred škole. Njega je drugi mladić iskasapio mačetom. Kasnije je iz policije saopšteno da je u pitanju bio sukob "maloletnih huligana".
Da i profesori nisu bili pošteđeni u talasu nasilja među mladima pokazuje i slučaj koji se dogodio u septembru u Novom Sadu kada je grupa osnovaca napala nastavnika matematike Ivana Janeša dok je čekao ženu i dete u parku kraj Železničke stanice, uz povike: "Ti si peder".
Njega su napali dečaci stari između 12 i 15 godina, šutirali su ga i udarali sve dok mu nisu naneli teške telesne povrede.
Još jedan od napada koji je izazvao nevericu zbog mesta na kom je počinjen dogodio se u junu. Tada su naime, napadnuti žena i dete u "Sigurnoj kući". Napadač je bio bivši muž jedne od štićenica, a nožem je izbo bivšu ženu, sina i još jednu štićenicu te ustanove.
DRUŠTVENA DOSTIGNUĆA I "PROMAŠAJI GODINE"
Na listi događaja koji su obeležili društvena zbivanja u Srbiji kao "blam" broj jedan sigurno se izdvaja skandal sa poništavanjem Male mature.
Upis novih srednjoškolaca obeležila je krađa testova za koju je kasnije utvrđeno da je odgovorna radnica štamparije koja je testove iz štamparije Službenog glasnika iznela u brushalteru.
Rezultati ispita iz srpskog jezika i matematemike su zbog krađe testova poništeni, pa su se novi srednjoškolci upisivali samo na osnovu uspeha postignutog u osnovnoj školi.
Zbog te afere u javnosti je bila pokrenuta i tema o odgovornosti tadašnjeg ministra prosvete Žarka Obradovića, koji je nakon rekonstrukcije Vlade ostao
bez funkcije.
Društveni događaj koji je odjeknuo u svetu s naših prostora je i odluka vlasti da ni ove godine iz bezbednosnih razloga ne dozvoli Paradu ponosa.
Ipak, na ulicama Beograda održana je protestna, spontana parada - 27. septembra pod okriljem noći, oko 200 ljudi prošetalo je od zgrade Vlade do Skupštine Srbije.
Srbiju je skandalizovao i jedan događaj iz crkvenih krugova - U aprilu su se na YouTubu pojavili snimci na kojima se, kako su preneli mediji, vidi vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda kako se ljubi sa nepoznatim mladićem.
Epilog priče desio se u maju kada je Sveti arhijerejski sabor razrešio vladiku Vasilija svih crkvenih dužnosti, ali ne i vladičanskog čina.
Vladika Vasilije se posle penzionisanja povukao u manastir Svete Petke u naselju Pet Jezera u Bijeljini, a posle toga je preživeo i dva šloga.
Srbija je 2013. ostala bez jednog od najboljih novinara Aleksandra Tijanića, advokata i borca za ljudska prava Srđe Popovića, kao i jednog od poslednjih simbola bivše države - Titove udovice Jovanke Broz.
Događaj od istorijskog značaja za Srbiju odvio se krajem maja kada su iz sveta u Srbiju dopremljeni posmrtni ostaci Kralja Petra Drugog Karađorđevića, kraljice Aleksandre, kraljice Marije i kraljevića Andrej. Oni su uz državne i vojne počasti sahranjeni u u kripti crkve Sv. Đorđa na Oplencu.
Još jedan događaj u značajan za istoriju Srbije dogodio se u oktobru kada je pred oko 15.000 ljudi obeležen jubilej Milanskog edikta. U prisustvu državnog vrha i verskih poglavara iz sveta, svetom arhijerejskom liturgijom i podelom ordena ispred hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu obeleženo je 17 vekova Milanskog edikta.