"Prvi svetski rat je, nesumnjivo, ključni događaj savremene ere", rekao je Jeremić, čiji je Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) organizator skupa pod nazivom "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke".

On je ocenio da su današnje prilike u svetu tesno povezane s događima iz proteklog veka, koje je oblikovalo ono što se dešavalo između 1914. i 1918. godine.

Prvi svetski rat je, prema Jeremićevim rečima, postavio temelje za Drugi svetski rat, koji će ostati upamćen po zverstvima, nepoštovanju ljudskog života i bilo kakvih moralnih ograničenja.

"Svi ti užasi... mogli su biti izbegnuti da velike sile nisu uzele oružje u ruke 1914. godine", rekao je bivši predsednik Generalne skupštine UN i naglasio da se napetosti i krize širom sveta ne razlikuju mnogo od onih s početka 20. veka.

"Tada, kao i sada, konstantna delovanja domaćih i međunarodnih faktora otežavala su rešenja za određene sukobe, a kada bi rešenja i bila postignuta, često su bila izuzetno nestabilna", rekao je on.

"Tada, kao i sada, prave namere najvažnijih igrača bile su nekad skrivene od ostalih, što je dovodilo do nedostatka poverenja i nedovoljne posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja. Tada, kao i sada, bilo je više nego dovoljno prostora za jednostrani pristup određenom cilju, što je potencijalno služilo kao okidač za nasilne sukobe mnogo širih razmera."

Jeremić je napomenuo da je i pre 100 godina, kao i danas, bilo grubih pokušaja manipulisanja javnim mnjenjem kako bi ono ubedilo da su isključivo drugi oni koji izazivaju rat.

Jeremić je, u uvodnom obraćanju, istakao i da čovečanstvu danas više nego ikada preti opasnost od masovnog uništenja, kao i od fizičkog pogoršanja stanja same planete zbog globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

Koreni Prvog svetskog rata leže u slabljenju Osmanlijskog carstva čime je poremećena ravnoteža moći u Evropi, složili su se danas učesnici panel diskusije na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Prvom svetskom ratu uz poruku da odgovornost treba tražiti u širem kontekstu.

Pitanje Prvog svetskog rata mora se sagledati u širem kontestu i ne treba se baviti traženjem krivca u ovako kompleksnom svetu, smatra profesor Kristofer Klark sa univerziteta Kembridž.

Prema njegovim rečima, Srbija je bila deo opštih evropskih težnji ka uspostavljanju nacionalne države krajem 19. i početkom 20. veka.

"Srbija je prolazila kroz period turbulencija, ali nikad nije bila otpadnička država, bila je evropska država", ocenio je Klark.

Osvrnuvsi se na navode o srpskom nacionalizmu, on je rekao da Srbi nikada nisu tražili ništa, što Austrijanci i Nemci nisu već postigli.

Upoređujući situaciju u svetu danas sa stanjem u vreme Prvog svetskog rata, Klark je zaključio da "smo sada u multipolarnom svetu sa multilateralnim pretnjama i visokim stepenom paranoje".

Profesor Dominik Liven, takođe sa Kembridža, ukazao je da nacionalizam nije istočnoevropski fenomen već globalni.

Govoreći o uzrocima Prvog svetskog rata, on se osvrnuo na spoljnu politiku Rusije za koju je primetio da je imala tri pokretača: bezbednost, interes i identitet.

On smatra da je u osnovi tog rata bio sukob između Rusije i Nemačke oko dominacije u istočnoj Evropi.

"Ravnoteža moći je osnova evropske bezbednosti", zaključio je on.

Da je raspad Osmanlijskog carstva doveo do poremećaja te ravnoteže smatra i profesor Vojislav Pavlović sa Instituta za balkanske studije SANU. On je konstatovao da je Srbija posle Balkanskih ratova bila primer male, nevažne i nerazvijene zemlje, a ispostavilo se da je postala glavni neprijatelj Austrougarske.