"To je bila moja pogrešna procena. Danas bih se sa dodatnim iskustvom sa američkim vojnim intervencijama i njihovim posledicama zalagao protiv bombardovanja", rekao je Gras u intervujuu nedeljniku "Vreme".

On je rekao da je tada Srbija na Kosovu "sprovodila teror nad albanskim stanovništvom" i da je bio za to da to mora da se okonča.

"Bio sam, međutim, protiv bombardovanja Srbije i Beograda, pogotovu kada su te čuvene kolateralne greške uzele maha", ukazao je Ginter.

Govoreći o Jugoslaviji, Gras je kazao da je to bila jedina komunisticka zemlja u kojoj su objavljivane njegove knjige jedna za drugom, te da se već po tome razlikovala od svih država Varšavskog pakta.

On smatra da se svet nalazi u Trećem svetskom ratu, ciji početak ne može tačno da definiše, te da će se o njegovom početku raspravljati budući istoričari.

"To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta koja su daleko jedno od drugoga, a ipak je kod svih očigledna nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat", istakao je on.

Nemački nobelovac naglašava i da ranije nikome ne bi na pamet palo da, na primer, konflikt sa Rusijom oko Ukrajine ima veze sa onim što se dešava u Siriji.

"A povezani su zbog sveopšte nemoći politike da se problemi reše pregovorima. Ako je tu nafta, onda se napada, ako nema nafte, onda ne", zaključio je Gras.