Zahtev za puštanje na slobodu 24. avgusta Šainovićevi branioci podneli su u junu. Švedske vlasti izračunale su da dve trećine kazne ističe 26. avgusta, odnosno dva dana kasnije nego što tvrde u Hagu.

Članovi porodice mogli su da obilaze Šainovića četiri puta godišnje, o trošku naše države.

Kada je otišao iz Srbije, bivši potpredsednik Savezne vlade imao je 53 godine. Danas ima skoro 67. Vrlo malo se promenio. Dosta je osedeo, ali nije ni smršao, niti se ugojio, navodi list na svom sajtu.

Trudio se da ostane vedrog duha, a probleme koje je imao sa povišenim šećerom tokom suđenja, svedočenja i izvođenja dokaza, sada drži pod kontrolom.

Posebno ga je pogađalo, kako prenose Večernje novosti, dok je bio u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, to što je petina svih srpskih optuženika, bilo iz Srbije ili Republike Srpske, obolela ili umrla od raka.

Švedsko Ministarstvo pravde je 10. aprila obavestilo Tribunal da u skladu sa švedskim zakonima, Šainović može imati pravo na prevremeno puštanje na slobodu iz zatvora u avgustu 2015.

Šainović se predao Tribunalu 2. aprila 2002. godine, a 2009. osuđen je na zatvorsku kaznu od 22 godine. On se žalio na presudu, pa mu je kazna 2014. godine smanjena na 18 godina, a 18. septembra 2014. godine, prebačen je u Švedsku na izdržavanje kazne.


Haški tribunal je teretio Šainovića za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. godine.

Među navodima optužnice bili su deportacija i druga nehumana dela, ubistvo i progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi s namerom da prisilno raseli deo kosovskih Albanaca i promeni etnička ravnoteža pokrajine, na kojoj bi ponovo bila uspostavljena kontrola Srbije.