U Briselu ni danas nije bilo konsenzusa za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, potvrđeno je Tanjugu u Savetu Evropske unije.

Pored ranijih zahteva oko pitanja manjina i naročito osporavanja regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, hrvatski predstavnici u EU sad potežu i pitanje odštete žrtvama u ratnim sukobima ’90-ih godina, s tvrdnjom da je za to odgovorna Srbija.

"Jos nema dogovora. Ovim pitanjem ce morati sada da se bavi slovačko predsedavanje EU", izjavio je zvaničnik Evropskog saveta za Tanjug.

U Briselu je, inače, danas ministarka u Vladi Srbije Jadranka Joksimović, koja ce se kasnije danas obratiti medijima. Nezvanično, za Srbiju odsustvo konsenzusa uoči današnjeg sastanka COREPER-a nije bio iznenađenje.

Pitanje otvaranja novih poglavlja sa Srbijom će danas formalno biti tema sastanka ambasadora zemalja članica (COREPER), kako je i bilo najavljeno, ali i da se zbog nedostatka konsenzusa ne očekuje duža rasprava, niti odluka o Međuvladinoj konferenciji, na kojoj bi, kako se u Beogradu očekivalo i iz Vlade najavljivalo, poglavlja 23 i 24 mogla biti otvorena vec danas.

Otvaranje ključnog poglavlja 23 o vladavini prava u pregovorima EU sa Srbijom je pomereno možda za juli ili septembar prevashodno zbog otpora Hrvatske koja traži da Srbija povuče regionalnu nadležnost srpskog suda za ratne zločine, obezbedi automatski broj poslanika za hrvatsku manjinu u srpskom parlamentu i u punoj meri uspostavi nedovoljnu, kako to smatra Zagreb, saradnju s Haškim sudom.

Premijer tehničke vlade Hrvatske, Tihomir Orešković, izjavio je sinoć na marginama sastanka lidera EU u Briselu, da se stav Hrvatske kada je u pitanju otvaranje poglavlja 23 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, nije promenio.

Upitan da li će Hrvatska dati svoju saglasnost, Orešković, kaže da ne zna da li će do kraja ove nedelje biti moguće otvoriti nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom.

"Naš stav se tu ništa nije promenio. Mi tražimo da Srbija ima iste uslove koje su imale i Hrvatska i druge članice EU. To su u principu tri osnovna uslova koja smo mi tražili: da Srbija ne bude 'mali Hag', pitanje manjina i saradnja sa sudom u Hagu", izjavio je premijer u ostavci Hrvatske.

Tihomir Orešković dodaje da te uslove Srbije nije postavila samo Hrvatska, već i neke druge članice EU.

Holandsko predsedavanje EU ranije je navelo da još nema neophodnog konsenzusa svih 28 država članica EU oko nacrta zajedničke evropske pregovaračke pozicije potrebne za otvaranje poglavlja 23 u pristupnim pregovorima sa Srbijom.

Iako je Holandija planirala da tokom svog predsedavanja Unijom, koje se završava danas (30. juna), otvori poglavlja 23 i 24 sa Srbijom, nezvanično su objasnili da konsenzusa nema zbog dve zemlje, od kojih jedna ima suštinske zamerke (Hrvatska), a druge tehničke probleme (Velika Britanija zbog Brexita) oko davanja saglasnosti na otvaranje novih poglavlja sa Srbijom.

Slovačka, koja sutra preuzima predsedvanje EU, najavila je da želi da vidi napredak Srbije na putu ka članstvu EU i da očekuje da ce tokom njenog predsedavanja Srbija otvoriti više novih poglavlja.