Ministar spoljinih poslova Ivica Dačić sastao se u Beogradu sa šefom ruske diplomatije ocenivši na početku sastanka da je poseta Sergeja Lavrova Srbiji još jedan korak u razvoju bratskih odnosa dveju zemalja.
Lavrov je posle sastanka sa Dačićem rekao da Rusija prihvata sva rešenja i procese u vezi sa Kosovom, ali uz maksimalno poštovanje Rezolucije SB UN 1244, čijoj se jednostranoj reviziji protivi.
"Solidarišemo se sa srpskim prijateljima i protiv smo protiv bilo kakvih pokušaja da se jednostrano revidira ova Rezolucija", poručio je Lavrov.
Lavrov nije želeo da komentariše pisanje medija u Srbiji o dolasku ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, ali je naglasio da ona nije otkazana.
"To je uzvratna poseta, ona je planirana. Treba izbaciti senzaciju iz te priče", rekao je on.
Dačić je, govoreći o podršci Rusije, rekao da je Lavrov taj koga može da pozove kad je potrebno.
"Kada je Srbija u opasnosti, u slučaju rezolucija o genocidnosti srpskog naroda, poziva da se prizna Kosovo... koga mogu da zovem u svakom momentu?", upitao je Dačić, čekajući da neko od novinara koji su pratili konferenciju za novinare sa šefom ruske diploamtije kaže: "Sergeja".
"Lepo ste odgovorili. Voleo bih da mogu uvek da pozovem Džona Kerija u svakom momentu da mu kažem da je Srbija ugrožena, ali kako da ga pozovem kada Viktorija Nuland (zvaničnica Stejt departmenta) kaže da su oni 20 godina ulagali u nezavisnost Kosova, ili London, kada od njih dolazi reozlucija o genocidnosti srpskog naroda", rekao je Dačić.
Komentarišući to što ga mnogi u Srbiji smatraju "ruskim ministrom", on kaže: "Ja ne da neću da budem anti-Rus, nego neću da budem ni anti-Srbin. Ispada da Srbija treba da bira između EU i Rusije. Ali mi biramo Srbiju", rekao je Dačić.
Lavrov je takođe rekao da je sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem razgovarao i o situaciji u regionu, uključujući i napore za BiH, ali uz poštovanje sta tri konstitutivna naroda.
NAJDRAŽI GOST
Dačić je za Lavrova rekao da je jedan od najdražih gostiju u Srbiji i istakao da Lavrov nije došao u Srbiju da vrši pritiske, već da pomaže Srbiji.
Komentarišući medijske navode da je Lavrov dosao sa određenom agendom, sa ciljem da vrši pritiske po različitim pitanjama, uključujući pitanje predsedničkog kandidata, Dačić je poručio:
"Rusija nikada nije vršila pritisak na Srbiju. Lavrov je jedan od najdražih gostiju Srbije, toliko toga je učinio za Srbiju i mi smo mu zbog toga veoma zahvalni".
On je, takođe, rekao da je Srbija veoma zahvalna Rusiji na podršci u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
"Bez Rusije je nemoguće zaštititi naš teritorijalni integritet i suverenitet. Srbija nikada neće biti antiruska država, kao što su to neke druge postale, nećemo se pridružiti sankcijama EU", rekao je Dačić.
On je istakao značaj predstojeće posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, 21. decembra kada će sa ministrom odbrane Sergejom Šojguom razgovarati o vojnotehničkoj saradnji.
Šef srpske diplomatije je najavio da će se tada razgovarati o molbi Srbije da joj Rusija donira letelice i određenu vojnu opremu.
Na pitanje novinara kakvu reakciju u Briselu očekuje na to, Dačić je rekao:
"Kada se Hrvatska naoružava od NATO, onda oni kažu da to nije ofanzivno i da nije upereno ni protiv koga, ali ja pitam protiv koga to Hrvatska može da upotrebi ako ne protiv Srbije? Da neće da gađa Beč, Budimpeštu ili Rim? A sporno je kada Rusija donira Srbiji vojnu opremu jer onda kažu da se mi spremamo za rat, a oni se spremaju za mir!? Manite me više tih priča... Srbija je samostalna država, ne pretimo nikome, ali nećemo dozvoliti da iko ugrozi Srbiju ili Republiku Srpsku bez odgovarajuće reakcije Beograda", rekao je Dačić.
Lavrov je na to rekao da će srpska molba biti "pažljivo razmotrena" i podsetio da se Rusija zalaže za vanblokovski sistem bezbednosti u Evropi i poštovanje vrednosti na kojima se bazira OEBS.
Dačić je naglasio da Srbija od Rusije ne kupuje naoružanje već da se radi o donaciji letelica i još neke opreme, dok je Lavrov takođe istakao značaj tih razgovora, ne želeći da otkrije šta je sve obuhvaćeno srpskom molbom, jer je to kako kaže, poverljivo.
Lavrov je rekao da se u Srbiji oseća kao kod kuće i među prijateljima.
Podsetio je da se tokom dana sastao sa premijerom i predsednikom Srbije i dodao da će sa Dačićem razgovarati o bilateralnim pitanjima i međunarodnoj saradnji.
"Cenim naše kontakte koji pomažu i Srbiji i Rusiji", rekao je Lavrov i dodao da ceni lični doprinos Dačića u razvoju međusobnih odnosa dveju zemalja.
DAČIĆ: CENTAR U NIŠU NIJE ŠPIJUNSKI
Dačić je ponovio da humanitarni centar u Nišu nije špijunski.
"Ne podnosim taj cinizam. Ugovor SOFA koji su potpisali (Boris) Tadić i Kondoliza Rajs može, a to je jednostrani sporazum po kojem američki vojnici dobijaju imunitet, a mi ne dobijamo ništa", rekao je on, dok se, kako je napomenuo, sada postavlja pitanje da li zaposleni u centru u Nišu treba da imaju status kao zaposleni u diplmatsko-konzularnim predstavništvima.
Lavrov je rekao da centar nije pretnju ni za EU ni za NATO.
"Nismo neprijatelji ni protiv koga, ali ispada da EU želi prijateljstvo sa Srbijom ili Crnom Gorom ali protiv Rusije. To je politika ćorsokaka, bez perspektive", zaključio je Lavrov.
LAVROV: APSURDNE INSTRUKCIJE EU
Moskva zna da Evropska unija ima pisane instrukcije o tome kakve izjave o Rusiji treba da se čuju iz svake zemlje, uključujuhi kandidate za pridruživanje Uniji, rekao je Lavrov.
"U tim instrukcijama piše da je apsolutni imperativ za sve te zemlje da kao mantru koriste izraze kao što su aneksija Krima, okupacija Donbasa i tako dalje. Izgleda da su te instrukcije obavezujuće", istakao je Lavrov.
Lavrov, međutim, primećuje da više nema tako slepog poštovanja smernica, već da mnoge zemlje u EU shvataju svu apsurdnost situacije "kada EU, kao svojevremeno SSSR, u prvi plan stavlja ne ekonomske interese, ne osnovne interese svojih članica, već formule koje su ideološki motivisane".
Prema njegovim rečima, EU nastoji da bude prijatelj sa izvesnim brojem zemalja, uključujući Crnu Goru i Srbiju, kako bi iziritirala Rusiju, ali je to, kaže, jalova politika.
On je izrazio uverenje da mnoge, ako ne i većina zemalja članica EU, takvu politiku smatra štetnom, ali nastavljaju da mehanički primenjuju ideologijom motivisan kurs onih koji odlučuju o politici Evropske komisije.
Lavrov je govorio i o energetskom dijalogu između Rusije i EU, rekavši da je taj dijalog žrtva "politizovanih pristupa" koji imaju za cilj "opraštanje apsolutne nesposobnosti ukrajinskog rukovodstva da primeni sporazume iz Minska".
Prema njegovim rečima, Evropska komisija insistira na tome da se na sve moguće načine održi tranzit gasa preko Ukrajine i posle 2019. godine, čak i po cenu gubitaka za Rusiju i zemlje EU.
Šef ruske diplomatije govorio je i o raspoređivanju stalne grupe NATO u regionu Crnog mora, istakavši da Rusija smatra provokativnom ideju koju iznose Ukrajina i druge države o takvom raspoređivanju.
