Srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka rođen je februara 1763. godine, u selu Glibovac, kod Smederevske Palanke.

Stanoje Stamatović Glavaš je bio hajduk i vojvoda u Smederevskoj nahiji, i jedan od kandidata za vođu ustanka. On je odbio tu ponudu, a za vođu je izabran Karađorđe Petrović.

Sa 2.500 pešadinaca, 500 konjanika i jednim drvenim okovanim topom, septembra 1806. godine oslobodio je Prokuplje od Turaka, a ustanici su ubrzo oslobodili i Kuršumliju.

U njegovoj junačkoj družini bio je i hajduk Veljko Petrović - Hajduk Veljko, koji se oženio jednom njegovom rođakom.

Kada je krenuo u osvajanje Batočine, Turci su Stanoja teško ranili. Nakon završene borbe Glavaš je seo na panj, otkrio ranjeno rame i pozvao jednog hajduka da mu izvadi olovo. Nakon toga je rekao: "Sad idemo da osvajamo Jagodinu. Tamo će nas Turci još žešće dočekati. Neka ima mesta za drugo olovo!".

U prvim bitkama nakon ustanka, Stanoje Glavaš je već bio istaknuti veliki junak. Nakon osvajanja tvrđave Rudnik postao je desna ruka vožda Karađorđa, a posebno se istakao u boju na Deligradu, kao i u opsadi Beograda.

Srpski vožd:Ubio oca i brata, glavu mu odsekao kum

Srpskog vojvodu Turci su pogubili 25. februara (15. februara na Sretenje, po starom kalendaru) 1815. godine i to po nalogu turskog Sulejman Paše.

Obezglavljen je i iskasapljen u selu Baničina, gde je i sahranjen, a Turci su njegovu glavu morali da odnesu sultanu, kao dokaz. Njegova glava dugo je stajala okačena na čengel ispred Stambol kapije.

Glavu Stanoja Glavaša otkupila je od Turaka njegova sestra i sharanila je zajedno s telom u porti crkve u Baničini.

Slavimo dve revolucije!

Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

Koliko su ga se bojali Turci govori i činjenica da nisu hteli da izgovoraju njegovo ime, jer su smatrali da nanosi zlo među Osmanlijama.