Krvava borba naših heroja počela je na današnji dan 1999. godine i trajala je 67 dana.
Na Veliki petak, tog 9. aprila, zločinačke snage terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.
Neprijatelj je u tom trenutku bio višestruko nadmoćniji, pa se oko 1.500 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između čak 5.000 i 6.000 Albanaca.
Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.
Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci. Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.
Poginulo je 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac.
Zločinačka "OVK" je priznala gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. U toj borbi za odbranu Srbije uništeno je pet albanskih tenkova.
Komandant odbrane Košara, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, rekao je ranije da je ta bitka simbol herojske odbrane srpske vojske.
"Košare nikada nisu pale", istakao je Đurković i dodao da se srpska vojska povukla po Kumanovskom sporazumu.
On je podsetio i da su Albanci kidisali na Košare i 1998. godine, kada je zaustavljen napad 1.000 terorista, a te godine stradalo je 12 srpskih vojnika.
Đurković je naveo da je sledeće, 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, samo 12 vojnika dva dana i jednu noć odbijalo napad 250 albanskih terorista, koje su na kraju jurišem naterali u povlačenje.
"Junačka borba prsa u prsa doprinela je da se ne de dozvoli strateško iznenađenje NATO snaga. Značaj bitke na Košarama je u tome što je sačuvana teritorija SRJ. Podneli smo mnogo žrtava, ali nismo ustuknuli ni pedalj i tako smo spasili mnoge živote po dubini, a spasili smo i mnoge živote neprijatelja, jer bi sigurno izginuli da su krenuli u dubinu naše terirotije", rekao je Đurković.
ŠTA JE BILO POSLE
Rat na Kosovu okončan je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, po kojem se vojska povukla sa Kosova, a za njom i stotine hiljada Srba koji se nazivaju "interno raseljena lica".
Procenjuje se da je sa Kosova otišlo 250.000 ljudi, a 17 godina kasnije nije se vratio ni deseti deo od tog broja.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je posle rata na Kosovu Rezolzuciju 1244, kojom se priznaje suverenitet tadašnje SRJ na Kosovu, ali je danas retko ko pominje.
Ni posle gotovo dve decenije nema jasnog odgovora na jednostavna pitanja - koji su ciljevi postignuti borbom vojske, pogibijom i velikim stradanjem civila? Šta nam je donela tolika prolivena krv, zašto je proliveno toliko suza i gde je danas Kosovo, a gde oni koji su zagovarali politiku devedesetih godina prošlog veka?
Da li su potpisi političara poništili svu tu borbu i pogibiju učinili uzaludnom i šta danas o Kosovu govore političari, a šta su govorili 1999. godine?
Na kojoj je, konačno, granici danas razrušena zgrada karaule Košare? Njeno stanje možda daje najslikovitiji odgovor na ova bolna pitanja.
Prosečna starost poginulih na Košarama bila je 25 godina.
Slava herojima!