Supruga smenjenog katalonskog lidera Karlesa Pudždemona, Marsela Topor, uoči proglašenja nezavisnosti Katalonije, vratila se u svoju rodnu Rumuniju sa dvoje njihove dece, javljaju mediji.
Prema navodima nekih španskih medija, Marsela se sa ćerkama Magali i Marijom vratila u Rumuniju nakon što je otkrila da regionalna policija "Mosos d'Eskvadra" više ne čuva njihovu vilu na izlasku iz grada Đirone, koji se nalazi u blizini granice sa Francuskom.
Jedan komšija je rekao da u poslednjih osam do 10 dana nema naznaka da neko živi u njihovoj vili.
"Čudno je jer dok je Pudždemon bio predsednik, Mosos je 24 časa čuvao vilu, a sada ih nema u blizini", rekao je on.
Marsela koja se prvobitno bavila glumom, a zatim prešla na novinarstvo jeste povučena osoba, ali ne krije svoju podršku nezavisnosti Katalonije.
Opasno u Španiji, Pudždemon se šegači (FOTO)
Pojavile su se glasine da je ona otputovala u Rumuniju, jer će njen muž postati neprijatelj Španije odlukom da se Katalonija otcepi.
Mediji su pisali, ali niko još nije mogao da potvrdi sa sigurnošću ove informacije.
Katalonski parlament izglasao je u petak nezavisnost, nakon čega je španski Senat odobrio vladi premijera Marijana Rahoja da uspostavi direktnu kontrolu Madrida nad Katalonijom.
Pored toga što je raspustio vladu Katalonije, španski premijer Marijano Rahoj je raspustio i regionalni parlament i zakazao regionalne izbore za 21. decembar.
RAZLOZI ZA NEZAVISNOST
1. NOVAC
Katalonija je ekonomski najmoćniji region od 17 koliko ih ima Španija. Stanovnici Katalonije zaslužni su za JEDNU PETINU državne ekonomije. Sa BDP-om većim od 200 milijardi evra, ovaj region snažniji je od ekonomija Finske ili Portugala. Četvrtina španskog izvoza (25%) odnosi se na robu i usluge iz Katalonije. Separatisti tvrde da Španija PLJAČKA Kataloniju, jer je jaz između onoga što Katalonija plaća kroz poreze i onoga što dobija - 10 milijardi evra godišnje! Stopa nezaposlesnosti u Kataloniji manja je od španske za oko 4%.
2. JEZIK
Pod generalnom Frankom, katalonski jezik je bio PROGNAN iz bilo koje službene upotrebe. Od uspostavljanja demokratije, 1978. godine, katalonski jezik je ponovo dobio svoje mesto u državnim institucijama. Sada više od 80% stanovnika Katalonije govori katalonski.
3. POŠTOVANJE (PONOS)
Katalonski borci za nezavisnost traže da se glas Katalonaca poštuje i da imaju pravo na referendum. Madrid sve to odbija, što dodatno nervira Katalonce.
Na svakoj utakmici Barselone, tačno u 17 minuta i 14 sekundi (godina kada je Katalonija pala pod vlast kralja Filipea) sa tribina Nou Kampa se mogu čuti slogani za nezavisnost Katalonije.
RIZICI
Katalonija bi, pre svega, u ekonomskom smislu mogla da se suoči sa velikom zaduženošću. Od 2009. godine zaduženost regionalne vlade je u porastu. Izvoz bi takođe pretpreo udar, jer se više od trećine proizvoda izvozi u ostatak Španije, a u slučaju otcepljenja to bi bilo podložno dodatnim porezima. Dalje, Katalonija ne bi imala pristup Evropskoj uniji i njenom slobodnom tržištu na koje izvozi dve trećine svojih roba i usluga... Taj problem je, veruje se, bio ključan i za Škotsku i njen referendum.
