Pre 40.000 godina nedostatak sofisticiranih lekova i antibiotika koje danas uzimamo zdravo za gotovo bio je fatalan za ljudske pretke koji su umirali od najobičnijih prehlada i dečjih bolesti.

Neandertalci su takođe bili skloniji ušnim infekcijama jer su imali manje uši pa su se bakterije u uskim ušnim kanalima zadržavale.

Zbog toga su neandertalci imali čestih problema sa ušima i disajnim organima i upalama pluća, navodi se u studiji objavljenoj u Anatomskom žurnalu.

Njujorški naučnici rekonstruisali su, prvi put, Eustahijeve tube neandertalaca i otkrili da su veoma slične dečjim.

“Infekcije srednjeg uha česte su među decom zbog tupog ugla Eustahijevih tuba zbog čega su mala deca sklonija bakterijskim infekcijama – a sličan ugao imale su i tube kod neandertalaca”, rekao je profesor Semjuel Markez sa Daunstejt univerziteta zdravstvenih nauka.

Kod petogodišnjaka taj ugao postaje oštriji što olakšava pražnjenje ušiju ali je kod neandertalaca taj ugao ostajao isti.

“Nije u pitanju samo infekcija. Ako ste konstantno bolesni, niste u formi I ne možete da se borite sa vašim rođacima homo sapijensima za hranu i druge resurse. U svetu gde opstaju najjači, nije čudo što je moderan čovek preživeo”, dodao je on.