Nemačka policija i tajne službe traže veliki broj IT stručnjaka što je izazov jer takvi stručnjaci u privatnom sektoru mogu da zarade mnogo više. Zato javne ustanove snižavaju kriterijume za prijem kandidata, a oglase objavljuju po javnom prevozu, fitnes centrima.
"U tajnosti činiti dobro“, stoji na plakatu u vozovima berlinskog metroa. Tim sloganom Savezni zavod za zaštitu ustavnog poretka – nemačka verzija BIA – priziva naučnike, studente i buduće bezbednjake.
Po autobusima, vozovima, ali i svlačionicama fitnes-klubova nađu se i plakati Saveznog zavoda za kriminalistiku (BKA) gde piše: "Činiti pravu stvar.“
I nemačka tajna služba za inostranstvo BND ima tridesetak upražnjenih radnih mesta, od čega je polovina za IT-stručnjake. A savezna policija bi ove godine trebalo da zaposli 2.150 ljudi.
Da bi se našlo dovoljno ljudi za sektor bezbednosti, kriterijumi su sniženi. Na testovima je dopušteno više pravopisnih grešaka nego ranije, a kod testiranja fizičke spreme izbačeni su skokovi u dalj i sklekovi, a uvedeno trčanje štafete.
Gotovo sve državne ustanove traže posebno IT-stručnjake. I to ne samo za borbu protiv sajber-kriminala i hakera, već i za društvene mreže, kaže za Dojče vele Tomas-Gabrijel Ridiger, kriminolog na Visokoj policijskoj školi pokrajine Brandenburga.
"Veliki je izazov naći odgovarajuće ljude“, kaže on za DW. "Dobar IT-stručnjak može u privatnim firmama da dobije platu kakva je nezamisliva u javnim službama“, objašnjava Ridiger.
Osim toga, za razliku od start-ap kompanija, javna služba ne uživa baš imidž mesta za kreativan rad za kojim žude mlade generacije.
Koliki je nedostatak IT-stručnjaka govori i činjenica da novi zakon o doseljavanju, koji na snagu stupa za koji mesec, predviđa da za ovu branšu useljenicima ne treba nikakvo formalno obrazovanje – dovoljno je samo pet godina radnog iskustva. Navodno već sada Nemačkoj nedostaje 50.000 informatičara.
Manjak stručnjaci objašnjavaju kaskanjem Nemačke za digitalizacijom.
"Ko danas hoće da zatraži novi pasoš, u većini opština mora lično da dođe u kancelariju, čeka i preda zahtev na papiru“, kritikuje Hans-Vilhelm Din iz savetničke kompanije za internet-bezbednost iz Berlina.
U novom izveštaju o digitalizaciji državne uprave Nemačka je na 26. mestu od 28 članica Evropske unije.
"Samo Italija i Grčka imaju analognije vlasti“, kaže Din. To je, dodaje, nedopustivo za zemlju visoke tehnologije kao što je Nemačka.
Zato se sada policiji i službama žuri sa digitalnim opismenjavanjem.
Projekat "Policija 2020“ bi trebalo da centralizuje desetine datoteka. Din procenjuje da će to potrajati godinama.
Savezni zavod za zaštitu ustavnog poretka odbio je da za DW komentariše svoju poteru za radnom snagom. A tajna služba BND uopšte nije odgovorila na naš upit… koji su poslali elektronskom poštom.
