Naučnici koji su istraživali populaciju pingvina na Antarktiku otkrili su drastično smanjenje u mnogim kolonijama, a pojedine su se smanjile za čak 77 procenata otkako su poslednji put nadzirane pre gotovo 50 godina.
"Ovakvi padovi u populaciji sugerišu da se ekosistem Južnog okeana bitno promenio u poslednjih 50 godina i da to utiče na lanac ishrane i vrste poput pingvina. Iako tu može biti nekoliko faktora, svi dokazi koje imamo govore da su za te posledice odgovorne klimatske promene", kaže profesorka ekologije i evolucije na njujorškom Univerzitetu Stoni Bruk.
Istraživači su u sklopu jednogodišnje ekspedicije "Od Pola do Pola" otkrili da se populacija pingvina smanjila u svakoj pojedinoj koloniji koja je istraživana na ostrvu Elefant, važnom staništu pingvina severoistočno od Antarktičkog poluostrva.
Tamo se se broj ogrličastih pingvina smanjio za gotovo 60% od poslednjeg istraživanja 1971. godine. Naučnici su istraživali kolonije koristeći bespilotne letelice i metode ručnog brojanja.
Upozoravaju da je nužno zaštititi 30% svetskih mora do 2030. godine, kako bi se morska bića poput pingvina mogla oporaviti od ljudskog uticaja i prilagoditi se podneblju koje se brzo menja. Da bismo to postigli, neophodno je da se vlade ove godine dogovore o globalnom sporazumu o svetskim morima, kaže Frida Bengtson iz Grinpisa (Greenpeace).
U poslednjih nekoliko dana aktivisti Grinpisa izložili su skulpture pingvina od leda u glavnim gradovima širom sveta zahtevajući hitne mere zaštite divljih okeanskihh vrsta globalnim sporazumom. Skulpture su topljenjem simbolički ukazale na sve pogubnije posledice klimatskih promena i važnu ulogu okeana u njihovom ublažavanju.
