Gornji slojevi u atmosferi gasnih džinova – Saturna, Jupitera, Urana i Neptuna – vrući su kao i Zemljini. Ipak, Sunce je predaleko od ovih planeta da bi prouzrokovalo visoke temperature. Njihov izvor toplote bila je dugo jedna od velikih misterija nauke o planetama.
Otkriće objavljeno na portalu Fiz.org otkriva analizu podataka dobijenih od Nasine svemirske letelice "Kasini“, i pokazuje da je globalno zagrevanje Saturna (a verovatno i ostalih planeta) posledica moćnih polarnih svetala koje dolaze sa južnog i severnog pola planeta.
Električne struje izazvane interakcijom između sunčevog vetra i naelektrisanih čestica Saturnovih meseca izazivaju zagrevanje gornje atmosfere.
"Razumevanje dinamike zaista zahteva globalni aspekt posmatranja. Sa ovim podacima prvi put smo uspeli da analiziramo gornju atmosferu od jednog pola do drugog, a istovremeno vidimo kako se temperatura menja sa dubinom“, rekao je Zarah Braun, vodeći autor studije.
Izgradnjom celovite slike o tome kako toplota cirkuliše u atmosferi, naučnici će bolje razumeti kako polarne električne struje zagrevaju gornje slojeve Saturnove atmosfere i pokreću vetrove.
Globalni sistem vetra može da proizvodi ovu energiju, koja se u početku skladišti u blizini polova prema ekvatorijalnim regionima, zagrevajući ih dvostruko jače nego što bi to Sunce učinilo.
Temperatura gornjih slojeva merena je posmatranjem svetlosti zvezda u sazvežđima Orion i Veliki medved na granici Saturnove atmosfere tokom prelaza "Kasinija“.
"Kasini“ orbiter je posmatrao Saturn više od 13 godina pre nego što je iscrpeo snabdevanje gorivom.
Misija ga je stavila u atmosferu planete u septembru 2017. godine, delimično da prouči mesec Enklad, za koji je „Kasini“ otkrio da možda ima uslove pogodne za život. Ali pre nego što je završio galaktičku turu, Kasini je uzeo materijal iz ultrabliske orbite Saturna i tako su dobijeni ovi podaci.
