Zajedničko je što u svim tim zemljama glavnu reč u politici vode – žene. Upravo žene su istupile kada je svetu bilo potrebno da se iznađe zakrpa za našu ljudsku familiju.

Kada im se navedenim primerima dodaju i Finska i Danska, jasno je da je pandemija pokazala da žene imaju ono što je potrebno kada postane "vruće" na poziciji u državnom vrhu.

Mnogi će reći, piše "Forbs", da se radi o malim zemljama, tamo nekom Islandu, ali tu je i velika Nemačka. A druge strane, tu je i Velika Britanija, zemlja koja je imala sasvim drugačije vođstvo i pristup. Čemu nas to uči?

Angela Merkel, kancelar Nemačke, rano je istupila i smireno rekla zemljacima da će iz 70 odsto biti inficirano i da "stvar shvate ozbiljno". Ona je to ozbiljno rekla, i ljudi su je ozbiljno shvatili. I Nemačke brojke žrtava korona virusa su daleko ispod onih u susedstvu, a već sada se pojavljuju znaci da bi mogle da se popuste restrikcije građanima.

Jedan od lidera koji se pokazao najbrži u reakciji je i Tasai Ing-ven iz Tajvana. Već tamo u januaru, na prve znakove nove bolesti, premijerka te zemlje je uvela 124 mere blokade širenja virusa. Danas šalje 10 miliona maski u SAD i Evropu, a zemlja je imala samo šest preminulih od virusa.

Jasinda Ardern je Novi Zeland rano stavila "pod ključ" i bila kristalno jasna po putanju neophodnosti maksimuma nivoa pozornosti. Obavezna samoizolacija ljudi koji dolaze u zemlju je uvedena zapanjujuće rano, kada je u zemlji bilo samo šest registrovanih slučajeva zaraze, a ubrzo je uvedena i potpuna zabrana ulaska stranaca. Do sredine aprila imaju samo četiri preminula.

Island, pod vođstvom premijerke Katrin Jakobsdotir, pruža besplatno testiranja na virus svim građanima, i zbog toga e zemlja biti ključna za globalne studije načina širenja virusa i smrtnosti od covid-19. Skenirali su, proporcionalno veličini zemalja, pet puta više ljudi nego inaće dobro organizovana Južna Koreja. Zbog potrpunog odgovora, nisu morali ni da uvode zabrane kretanja ili da zatvaraju škole.

Sana Marin je bila najmlađa osoba izabrana na čelo neke države kada je postala premijerka Finske u decembru. Njena uspešnost se ogleda i ut tome što se sa svim neophodnim informacijama o epidemiji obraća svojoj generaciji – milenijalcima – koristeći i influensere na društvenim mrežama.

Norveška premijerka Erna Solberg kao inovaciju je primenila televizijsko obraćanje – deci. Imala je posebnu konferenciju za štampu gde su deca postavljala pitanja i dobila uveravanje daje u redu bojati se u vreme epidemije.

Gledajući navedeno, vidimo saosećanje i brigu ovih žena lidera koje kao da dolaze iz alternativnog univerzuma u odnosu na ovaj na koji smo navikli.

A sada, piše "Forbs", uporedite te stavove koji nude rešenja i utehu sa "jakim muškarcima" doduše i ženama) koji koriste krize da ubrzaju zastrašujući efekat autoritarizma: optužujući "druge", zatočivši pravosuđe, demonizirajući novinare i prekrivajući njihove zemlje sa nikada-se-neću-povući tminom ((Tramp, Bolsonaro, Obrador, Modi, Duterte, Orban, Putin, Netanijahu…).