Da li nas ovakav život čeka posle korone? Promene u kafićima, a koncerti...

Kakve će posledice na svet ostaviti pandemija korona virusa još ćemo da divimo. Da je dobro - nije. Pre svega, pitanje je kakve će posledice izolacija, nekretanje ostaviti posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje, a povrh toga videćemo i u kakvom ćemo svetu živeti "P. K." (posle korone).

Ugledni ekonomski stručnjaci, među kojima je i Džefri Saks, predviđaju da ćemo najmanje dve naredne godine osećati negativne pojave u ekonomskom smislu, a Međunarodni monetarni fond čak prognozira da nas čeka gora kriza nego ona zabeležena u vreme čuvene "Velike depresije" 30-ih godina prošlog veka.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je izjavila da ćemo "morati da naučimo da živimo sa virsom dok se ne pronađe vakcina ili lek". Nešto slično je rekao i epidemiolog Predrag Kon, koji je rekao da smo "naučili da živimo sa običnim gripom, pa ćemo tako i sa koronom".

Ministar zdravlja Srbije Zlatbor Lončar rekao je pre nekoliko dana da još nema vakcine i da su sve takve priče nerealne. Realnost je, dodao je, da vakcina najranije bude sledeće godine, dakle kada budu završena sva tesiranja, ispitivanja.

Nema ni leka, za sada, protiv korona virusa. Ima istraživanja, ima ispitivanja, ali leka nema. "Jedini do sada pouzdan i efikasan lek protiv korona virusa su upravo ove mere socijalnog distanciranja i izolacije", rekao je direktor Infektološke klinike u Beogradu Goran Stevanović.

DR DARIJA KISIĆ: "NEMAMO LEK PROTIV KORONE"

I hrvatski stručnjaci navode isto.

"Mislim da ćemo vakcinu čekati godinu dana ili koji mesec više. Bez vakcine je scenario takav da smo početno držali virus pod kontrolom, a očekujem da tokom situacija bude bolja, jer je reč o kapljičnoj infekciji. Prema našoj proceni trebalo bi da bude znatno manje oboljelih, a na jesen i na zimu situacija zavisi od mnogih faktora. Ali, do leta nećemo steći kolektivni imunitet. Ako virus ostane isti kakav je sada, nastaviće se zaraza i biće nam potrebna još jedna sezona da se zaustavi širenje infekcije. Ako se virus bude menjao, u tom slučaju nam sledi sezonstvo, a možda bude i scenaroj kao sa SARS-om pa možda nestane i njegov mlađi brat", izjavio je pre nekoliko dana direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ) Krunoslav Capak, jedan od ključnih stručnjaka u borbi protiv zaraze.

"NEMAMO PSIHOLOŠKI KAPACITET DA DUGO BUDEMO BEZ KAFIĆA"

Portal Index.hr navodi da je lagano popuštanje mera komplikovano, što je pokazalo nedavno otvaranje pijaca, na kojima je uočeno veliko kršenje zaštitnih mera.

"Naša namera je bila da potpuno promenimo izgled pijaca i da pružimo građanima priliku da nabave sveže hrvatske proizvode. Ako ljudi krše ono što smo propisali i ako je nemoguće to održati, u tom slučaju će se razmotriti mogućnost da se pijace zatvore. Nadamo da nam se ta situacija neće obiti o glavu", rekao je Capak.

Lekar Natko Bek kaže da ima utisak da će "ljudi da polude ako u jednom trenutku ne počne otvaranje kafića i restorana".

"Mi nemamo psihološki kapacitet da dugo budemo bez toga", rekao je Bek kroz osmeh za Index.hr.

I on se dotakao primera Švedske. 

"Vidimo na primeru Švedske kako bi to moglo da funkcioniše: zabranjeno je da sam uzimaš piće, već se uđe u kafić i sedne za sto, pa te konobar posluži i to uz obavezno korišćenje zaštitne opreme - maske, rukavice. Ranije smo znali sa se smejemo Japancima što svuda hodaju sa maskama na licu, alito sada postaje i naša realnost", dodaje ovaj hrvatski lekar.

"NE POZNAJEMO KORONU - ZABORAVITE NA KONCERTE NEKO VREME"

Ono što je najveća opasnost jeste, zaključuje, to što ovaj virus čovek još ne poznaje.

"Pitanje je kolika će biti fluktuacija virusa u populaciji, jer će se na osnovu toga određivati koje će se mere i kako prumenjivati. To je najgore kod korona virusa - mi njega ne poznajemo i svaki plan koji pravimo je račun bez krčmara. Glavno je pitanje kako će epidemija reagovati na naše mere. Sad za Uskrs smo malo olabavili mere i ljudi su se više družili, a u sledeć de nedelje ćemo znati hoće li biti posledica zbog toga", dodaje lekar  Natko Bek.

Za otvaranje bioskopa, teretana i drugih zavorenih prostora biće mnogo komplikovanije.

"Ovaj virus nije poput SARS-a, on mnogo duže ostaje u zatvorenom prostoru i na površinama. Bez odgovarajuće klimatizacije, zaštitne opreme i dezinfikovanja zatvoreni prostori, poput bioskopa će biti veliki potencijalni izvor zaraze. Bioskopska dvorana, i ako se otvori, ne može da bude ispunjena do kraja, ako želimo da čuvamo socijalnu distancu. Ovaj virus je od prvog SARS-a 'naučio' kako se brzo širiti te ne daje ispočetka jaku kliničku sliku, zbog čega ga je teško brzo detektovati", kaže lekar i naglašava da će tako biti sve dok ne budemo imali vakcinu.

Da li ćemo ubuduće gledati konobare sa maskama i rukavicama?

"Gumene rukavice samo po sebi nisu zaštitno sredstvo protiv virusa, dok maska jeste. Gumene rukavice su sredstvo zaštite ruku. One se mogu i više puta oprati, dezinfikovati i koristiti, što je bolja opcija nego direktno dezinfiikovati ruke i tako uništavaš svoju kožu. U medicini se koriste rukavice u dve svrhe. Prva je da zaštitimo ruke. Na primer, kada radim ultrazvuk, nosim rukavice da bih svoje ruke zaštitio od gela, koji smeta koži. Druga svrha je, recimo, tokom operacije, kada hirurg, nošenjem rukavica (i druge zaštitne opreme) štiti pacijenta od vlastitih bacila, tj. da se zadrži sterilnost prostora", objašnjava hrvatski lekar.

A kako će biti u restoranima, kako će se pripremati hrana, posluživati?

"Oprati escajg u toploj vodi sa sredstvom za čišćenje je dovoljno, ne treba ga dezinfikovati posle svakog korišćenja. Stvar je u tome da čovek koji uzima escajg u svoje ruke nakon pranja mora imati čiste ruke i masku na sebi. Mi ionako nismo imali uvid u to šta se događa u kuhinji restorana, ali znamo da sigurno postoje kuvari koji su se pridržavali svih higijenskih mera, kao i onih koji nisu. Dovoljan je jedan kuvar koji je pozitivan na koron avirus i koji pravi salate da se zaraza proširi na mušterije restorana koji će onda jesti te salate", navodi Bek.

Dodaje da se ne zna ni kako ovaj virus reaguje na termičku obradu.

"Prvo smo mislili da se virus na površinama zadržava samo 5-6 dana, u međuvremenu smo saznali da je na jednom kruzeru otkriven i 17 dana kasnije. Tu je i pitanje imuniteta odnosno znači li da si imun na virus ako preboliš jednom covid-19. Jedan kuvar koji je preboleo koronavirus odmah na početku ove pandemije ga možda opet može dobiti za tri meseca, dakle ni to nije jasna situacija. Pitam se i kako će funkcionisati i dostava namirnica u restorane", dodaje lekar.

Njegova poruka i je da zaboravimo na koncerte neko vreme.

"Ne mogu ni da zamislim da je uskoro moguće održavanje koncerata na stari način, osim ako bismo se odlučili na to da se cela nacija zarazi virusom u jednom trenutku. Moguće je da ćemo za dva, tri meseca preći na švedski model, pa možemo reći da je npr. ljudima do 40 godina dozvoljeno okupljanje na koncertima. Kod nas je to problem jer smo na ovom prostoru povezaniji sa našim roditeljima, pitanje je onda kako njih zaštititi. To je najveći rizik".