Ono što je za svet predstavljao Bin Laden, sedamdesetih godina bio je Karlos. Danas mu je u Parizu potvrđena kazna doživotnog zatvora.
Karlosu "Šakalu", levičarskom militantu koji je izvršio napade širom sveta sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, potvrđena je danas doživotna kaznu koja mu je izrečena za napad smrtonosnom bombom na parišku prodavnicu 1974. godine, saopštilo je tužilaštvo u Parizu.
Karlos je proglašen krivim 2017. godine za napad granatom 1974. na prodavnicu na pariskim Jelisejskim Poljima, "Drugstore Publicis", u kojoj su poginule dve osobe, a povređeno je bilo 36.
Karlos, čije je pravo ime Ilič Ramirez Sančez, rođen je u Venecueli i sada ima 71 godinu. Već služi još dve doživotne kazne i izgubio je pravo žalbe protiv ovih presuda.
Ono što je za svet predstavljao Bin Laden, sedamdesetih godina bio je Karlos. Ovaj terorista bio je uhapšen u Beogradu, a onda pušten. Nesvrstana SFRJ podržavala je oslobodilačke pokrete u Africi i na Bliskom istoku, a njihov neodvojivi deo bile su paravojne i terorističke organizacije, a najmarkantniji pojedinac bio je svetski poznati terorista Šakal.
Pokušao je atentat na francuskog predsednika Šarla de Gola, učestvovao u masakru izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. i izveo napad na Opek u Beču 1975. godine, kada je zarobio 60 ministara država proizvođača nafte.
Bio je odgovoran i za napade na izraelske avione i predstavništva u svetu, bacao je bombe u restorane, napao nuklearnu elektranu, a prilikom neuspešnog hapšenja u Parizu ubio je dva policajca. Harao je sve do pada komunizma 1989. Na vrhuncu svoje terorističke aktivnosti, 1975. godine sklonio se u Jugoslaviju, odsevši pod lažnim imenom u hotelu "Metropol".
Saznavši da mu je nemačka tajna služba BND na tragu i da se sprema da javno traži njegovo hapšenje kako bi kompromitovala Jugoslaviju, naša SDB ga je uhapsila pre toga.
Ekipu koja je izvela hapšenje izveli su visoki funkcioneri SDB dr Obren Đorđević i Dragan Mitrović i operativci Dušan Stupar i Jovica Stanišić. Karlosa su našli u pidžami i bez pištolja.
"Karlos je otvorio vrata i ja sam skočio na njega, ali on nije pružao nikakav otpor. Čovek je bio u bademantilu, nije uopšte u sobi imao oružje, iako se pričalo da je obično flasterom imao za leđa zalepljena po dva pištolja", ispričao je Stupar.
U hotelu "Ekscelzior“ uhapšen je njegov pratilac. Njih dvojica privedeni su u zgradu SSUP u Kneza Miloša, gde je Karlosa posetio ministar policije Franjo Herljević.
Dr Obren Đorđević je sa Dušanom Stuparom (docnije šef SDB Beograda, pa biznismen u „Azotari“) puna dva dana saslušavao teroristu. Karlos im je pričao o svojoj biografiji, o akcijama, saradnji sa tajnim službama - sovjetskim KGB, istočnonemačkim Štazijem, rumunskom Sekuritateom...
Razlog za prijateljski odnos prema zločincu bio je jednostavan: Jugoslavija je „sticala imunitet“ od terorističkih akcija na svojoj teritoriji, a osim toga, dobijala je pouzdane informacije o aktivnostima političke emigracije, u prvom redu ustaša, koji su planirali napade na našu zemlju. Karlosa su vlasti Sudana, gde se bio sklonio, 1994. predali Francuzima. Posle dugotrajnih procesa, u Parizu je osuđen na dvostruku doživotnu robiju.
(MONDO)
