Dok Rusija okuplja trupe i izgleda spremna da pokrene napad na Ukrajinu, ovi savetnici za bezbednost mogu imati ogroman uticaj na ono što će se dalje desiti.
Kada je Viktor Janukovič pokušao da pobegne iz Ukrajine pošto je smenjen sa mesta predsednika 2014, Vladimir Putin je hitno sazvao šefove svojih vojnih, bezbednosnih i špijunskih agencija na celovečernji sastanak o tome kako da ga izvuku. Kada su se rastali u sedam ujutru Putin im je rekao: "Moramo da počnemo da radimo na vraćanju Krima Rusiji."
Putin je rekao da je bio sam sa svojim najvišim bezbednosnim zvaničnicima kada je doneo jednu od najsudbonosnijih odluka u svojoj političkoj karijeri. Od tada, rastuća izolacija Rusije samo je ojačala takozvane silovike, ruske ljude iz bezbednosti koji su ga okružili, od kojih su mnogi služili u KGB-u i zadržali konzervativne, često konspirativne političke stavove.
Ne znamo tačno kako Putin donosi svoje najvažnije političke odluke. Tatjana Stanovaja, osnivač "R. Politik"-a, nedavno je podelila rusku elitu u dve grupe: tehnokrate koji dominiraju vladom, ali "nemaju ovlašćenja da se mešaju u bezbednosna pitanja“ i silovike koji "dominiraju dnevnim redom, podstiču Putinovu zabrinutost i provociraju i eskaliraju tenzije”. Dok Rusija okuplja trupe i izgleda spremna da pokrene napad na Ukrajinu, ovi savetnici za bezbednost mogu imati ogroman uticaj na ono što će se dalje desiti.
Nikolaj Patrušev
Šef ruskog saveta bezbednosti i "jastreb nad jastrebovima“, Patrušev igra neformalnu ulogu Putinovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Karijerni obaveštajac, Patrušev poznaje Putina od 1970-ih, kada su njih dvojica zajedno radili u lenjingradskom KGB-u. Kasnije je nasledio Putina na mestu šefa FSB-a i predsedavao je Savetom bezbednosti od 2008. Njegovi intervjui su ga otkrili kao teoretičara zavere koji veruje da zapadne sile nastoje da unište Rusiju. Sjedinjene Države "više bi volele da Rusija uopšte ne postoji. Kao država“, rekao je u intervjuu 2015.
Njegova retorika o Ukrajini, koju on naziva "protektoratom" zapada, ličila je na Putinovu.
"U Ukrajini u svakom trenutku postoji potencijal za tako jak izliv tenzija da će milioni Ukrajinaca pobeći da potraže utočište na drugim mestima“, rekao je on u nedavnom intervjuu koji je predvideo mogući sukob.
Patrušev je takođe optužen za odobravanje atentata i drugih nezakonitih operacija. Javna istraga u Ujedinjenom Kraljevstvu 2016. godine otkrila je da je "operaciju FSB za ubistvo Aleksandra Litvinjenka verovatno odobrio Patrušev“. A diplomatski izvori su za Gardijan rekli da je ruskim operativcima optuženim da su pokušali da zbace vladu Crne Gore 2016. godine bilo dozvoljeno da napuste zemlju Patruševljevim avionom. Patrušev je, ko ne zna, takođe i predsednik Ruske odbojkaške federacije.
Sergej Nariškin
Šef ruske spoljne obaveštajne službe Nariškin je navodno bivši oficir KGB-a i poznaje Putina najmanje od 1990-ih, kada su njih dvojica radili u kancelariji gradonačelnika Sankt Peterburga. Nariškin je odan Putinu. Bio je iu ruskog predsednika obavljajući funkciju njegovog zamenika šefa ekonomskog razvoja od 2004. godine, zatim kao šef predsedničke administracije Dmitrija Medvedeva od 2008., a potom i predsedavajući parlamenta Državne dume od 2011-2016. On je efikasan funkcioner i uglađen govornik koji je povremeno predlagan kao potencijalni Putinov naslednik.
Nariškin se takođe drži tvrdih linija a bavi se i teorijama zavere. U intervjuu ranije ove godine, on je rekao da je trovanje kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog bila zapadna zavera da bi se podržala ruska opozicija pronalaženjem "žrtve za žrtvovanje". Ranije ove godine uporedio je vladu Ukrajine sa "Hitlerovom okupacijom". Jednom je izjavio, upitan da li je ikada bio izdan - "mene jedna stvar smiruje: ovi izdajnici su ili već izgoreli u vatri pakla ili će to sigurno učiniti“. On je na čelu Ruskog istorijskog društva, koje je igralo agresivnu ulogu u promovisanju povoljnih interpretacija ruske istorije, Putinovog najdražeg projekta.
Aleksandar Bortnikov
Šef ruskog FSB-a, domaće bezbednosne i obaveštajne službe, Bortnikov igra ključnu ulogu u održavanju Putinove kontrole nad zemljom. Široki bezbednosni aparat zapošljava stotine hiljada ljudi i odgovoran je za sve, od borbe protiv terorizma do bezbednosti granica, kontraobaveštajne službe, elektronskog nadzora i, nezvanično, terorisanja političke opozicije. Bortnikov takođe poznaje Putina od 1970-ih, kada su obojica služili u lenjingradskom KGB-u. Smatra se da ima manje uticaja na Putina od Patruševa ili Nariškina.
Sinovi Bortnikova i Patruševa postali su moćni ruski zvaničnici. Dmitrij Patrušev je ruski ministar poljoprivrede, a Denis Bortnikov je zamenik predsednika i predsednik upravnog odbora državne VTB banke. Američki zakonodavci su obojicu uvrstili na nacrte spiskova za sankcije zbog blizine njihovih očeva Putinu.
Sergej Šojgu
Šojgu nije služio u KGB-u, a njegova uloga ministra odbrane ga čini podjednako tehnokratom koliko i silovikom. Ali njegov nadzor nad modernizovanom ruskom vojskom, uključujući agresivnu vojnu obaveštajnu agenciju GRU, znači da je često uključen u ključne bezbednosne odluke ili barem u njihovu implementaciju. Šojguova naredba je okončala iznenadno gomilanje trupa u martu-aprilu, što je prvo postavilo zvona za uzbunu u Evropi o mogućnosti nove ruske invazije na Ukrajinu. I on se ove nedelje pojavio u Belorusiji da nadgleda ratne igre koje bi mogle da posluže kao paravan za pripremu napada.
Šojgu je iz Tuve, budističke republike u Sibiru koja se graniči sa Mongolijom. Putin i Šojgu redovno odlaze na kratke odmore u lov i pecanje u Sibiru, koji Šojguu omogućavaju direktan, nesmetan pristup ruskom predsedniku. Evgenij Minčenko, politički analitičar koji sastavlja rangiranje ruskih zvaničnika, rekao je ranije ove godine: "Trenutno postoji samo jedan član iz kabineta koji je u ’Politbirou 2.0’. A to je Šojgu.”
(MONDO)
