Alijansa nije postavile nikakve crvene linije u ratu. Države NATO pakta su iskreno uplašene da će Putin možda iskoristiti ovo oružje tako prisiljavajući ih na odgovor.
Rat u Ukrajini se pretvara u skupo rusko napredovanje i žestoke ukrajinske kontranapade. I dalje izgleda kao da će Rusija pobediti - makar samo zato što će nemilosrdno udarati artiljerijom po ukrajinskim gradovima - ali sada postoji razumna šansa da će se Ukrajina boriti protiv Rusije do pat pozicije.
Sada je bolno jasno da je Rusija očekivala pobedu u blickrigu, brzu invaziju iznutra i spolja, sličnu njenom desetodnevnom ratu u Gruziji 2008. Modernizovana, visokotehnološka ruska vojska trebalo je prema procenama stručnjaka da "pregazi" slabo naoružanu loše obučenu ukrajinsku vojsku koja se bori za slabu državu sa niskim javnim legitimitetom. Plan je, očigledno, bio da se na mesto ukrajinskog predsednika Voldimira Zelenskog nametne ruska marioneta, a zatim da se ode kući pre nego što Zapad može da organizuje odgovor.
Ovaj veoma optimističan ratni plan gotovo sigurno objašnjava lošu logistiku koja je teško omela Ruse. Nedostatak hrane, goriva i municije, tako očigledan na ruskoj strani, snažno signalizira da Kremlj nije očekivao da će operacija dugo trajati. Slično tome, Rusi su sada uložili svu svoju planiranu borbenu moć za operaciju i regrutuju plaćenike kako bi izbegli da više svojih vojnika pošalju u Ukrajinu. Ovo opet signalizira da Putin nije očekivao ništa poput velikog kopnenog rata u koji je ovaj sukob prerastao, piše prof. dr Robert Keli za sajt "19fortyfive".
Sledećih nekoliko nedelja su Putinova najbolja šansa da pobedi. Trenutno su ruske snage još uvek sveže i opremljene. Putinovim najboljim jedinicama uskoro će biti potreban odmor, a nestašica municije, goriva i tako dalje će se pogoršavati.
Takođe, za mesec ili nešto više, operacija NATO-a za snabdevanje Ukrajine će rešiti većinu svojih političkih i logističkih problema. Na kraju će postojati stalni kanal preko koga će se dopremati oprema i hrana za Ukrajinu dok se njeni vojnici bore. Rat će za Rusiju sve više postati trka iscrpljivanja. A Rusija jednostavno nema ekonomske kapacitete da nadmaši veliku operaciju snabdevanja sa Zapada. Zaista, ta taktika je ono što je pomoglo avganistanskim islamističkim pobunjenicima da pobede sovjetsku vojsku 1980-ih, piše prof. Keli.
Konačno, za mesec dana ili nešto više, sankcije Rusiji će ući duboko u pukotine njene ekonomije. Za sada, ruske firme, banke i cela industrija imaju lokalne rezerve da nastave da funkcionišu. Servisne radnje će i dalje imati dovoljno rezervnih delova za popravku stranih proizvoda još nekoliko nedelja. Banke i drugi će imati nešto dolara i evra u gotovini. Ali uskoro će se ove kratkoročne rezerve i dodaci za normalno poslovanje potrošiti. Svaki deo opreme koji zahteva strane delove ili servis će početi da se kvari. Kako se privreda zatvara širom zemlje, njena sposobnost da podrži ratne napore će oslabiti, a nezadovoljni ljudi će se žaliti ili protestovati.
Ako Putin ne pobedi, hoće li eskalirati sukob?
Vreme je na strani Ukrajine. Ako Kijev izdrži narednih nekoliko nedelja, uobičajeni zastoj će sve više biti verovatan ishod. Do aprila, uticaj sankcija će se zahuktati u Rusiji. Putinove najbolje jedinice biće umorne zaglavljene u blatu. Ukrajina će biti preplavljena oružjem NATO-a (i sada već jeste), pa čak i ako Rusi zauzmu ukrajinske gradove, verovatno će se suočiti sa dobro naoružanom pobunom koju podržavaju neograničeno vreme. Strani borci za Ukrajinu počeće da odgovaraju plaćenicima koje Putin angažuje, prof. Keli.
U tom trenutku, Putin bi se suočio sa močvarom, teškim, verovatno nepobedivim sukobom, koji bi se povlačio godinama, što bi iscrpilo rusku snagu, slično sovjetsko-avganistanskom ratu, ili američkim ratovima u Vijetnamu ili Iraku. Alternativno, Putin bi mogao da se povuče i prizna poraz, ali to se čini malo verovatnim.
Eskalacija je, dakle, Putinova preostala opcija. On je već nagovestio eskalaciju u svojoj spremnosti da neselektivno granatira ukrajinske gradove kako bi ubio branioce na bilo koji način. Ali eskalacija da bi se prekinula pat pozicija čitavog rata verovatno bi značila upotrebu oružja za masovno uništenje, navodi prof. Keli.
Šta bi Zapad uradio?
Bajdenova administracija to već razmatra. Ako trenutne konvencionalne prednosti Rusije uskoro ne dobiju rat, verovatno će doći do zastoja. Taktička upotreba oružja za masovno uništenje mogla bi da prekine zastoje oko ukrajinskih gradova. OMU bi takođe moglo toliko uplašiti ukrajinsko rukovodstvo da traži mir kako bi sprečilo istrebljenje svog naroda. S druge strane, ruska upotreba oružja za masovno uništenje bi enormno povećala pritisak na NATO da interveniše. Vlade NATO-a su se uspešno odbranile od pritiska da uspostave zonu zabrane letova. Mnogi analitičari su istakli da bi njegova primena značila da Rusija i vazdušne snage NATO-a pucaju jedna na drugu, što rizikuje eskalaciju Rusije i NATO-a, poručuje prof. Keli.
Ipak, napad sa oružjem za masovno uništenje bi gotovo sigurno primorao NATO da reaguje. Što je još gore, bilo bi poziva da se uzvrati Rusiji. Ove akcije bi rizikovale opšti rat između NATO-a i Rusije.
Sve ovo je verovatno razlog zašto vlade NATO-a nisu postavile nikakve crvene linije u ratu. Oni su iskreno uplašeni da će Putin iskoristiti oružje za masovno uništenje, prisiljavajući NATO na odgovor. Ali u ovom trenutku, s obzirom na kontinuirani uspeh Ukrajine na bojnom polju, Zapad treba ozbiljno da raspravlja šta da uradi ako frustrirani, očajni Putin, koji se već pokazao kao "kockar", podigne ulog još više.
(MONDO)
