Manje od 100.000 NATO snaga u Evropi je blizu spremnosti za borbu. Ruske snage okupljene za invaziju su oko 190.000. Treba napomenuti da ukupne ruske snage broje 900.000. Da li bi NATO mogao da dopremi veće vojne snage? Naravno. Ali to bi potrajalo mesecima.
Rat se približava granicama NATO-a. U nedelju su ruske rakete pogodile ukrajinsku bazu na samo 11 milja od Poljske. Izgledalo je kao upozorenje. Da je jedan od tih projektila putovao samo nekoliko sekundi dalje na zapad, NATO - a samim tim i Sjedinjene Države - i Rusija mogle bi biti na ivici rata. Iako se možemo nadati da će hladnije glave prevladati u slučaju takve nesreće to nikako nije zagarantovano.
Dakle, ako bi se ukazala prilika, da li bi NATO mogao da povuče okidač za potpuni rat protiv Rusije u ovom trenutku Kratak odgovor je “ne“ i vreme je da to shvate i vojni stratezi iz fotelja i političari koji pozivaju na eskalaciju, piše "The Week."
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je mnogo puta pozivao na zonu zabrane letova a ima dosta ljudi u spoljnopolitičkom establišmentu, pa čak iu Kongresu koji žele da mu to pruže. NATO nije spreman da to uradi. Da bi uspostavile zonu zabrane letova, Sjedinjene Države bi morale da pomere stotine aviona iz baza širom sveta. Sve bi to potrajalo nedeljama i ne bi se moglo obaviti pod velom mraka. Rusi bi znali da NATO dolazi. A kada biste znali da NATO dolazi, zar ne biste preduzeli kontramere? Zar ne biste videli čin rata na horizontu?, piše "The Week".
Čak i da je NATO zaobišao planove Rusije, sprovođenje zone zabrane letova značilo bi obaranje ruskih aviona. To bi takođe značilo uklanjanje ruske protivvazdušne odbrane kako bi ratni avioni NATO-a mogli bezbedno da lete, smatraju stručnjaci koji su razgovarali za "The Week". Ti sistemi su naravno na terenu, mnogi od njih unutar ruskih i beloruskih granica. Njihovo uništavanje bi uvuklo NATO u kopneni rat, a Zapad je još manje spreman za to.
U Evropi, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Italiju, Francusku i Španiju, ima 74.000 vojnog osoblja SAD, a najveći broj (36.000) je u Nemačkoj. Nisu svi ovi ljudi borci na frontu. Mnogi su uključeni u logistiku, održavanje i druge poslove. Postoje i šire snage NATO-a za odgovor od 40.000 vojnika, a nekoliko hiljade ovih vojnika nalazi se u baltičkim zemljama na frontu, u Letoniji, Estoniji i Litvaniji. Sve u svemu, manje od 100.000 NATO snaga u Evropi je blizu spremnosti za borbu, piše "The Week".
Ruske snage okupljene za invaziju na Ukrajinu su duplo veće, oko 190.000. Treba napomenuti da ukupne ruske snage broje 900.000.
Da li bi NATO mogao da dopremi veće vojne snage? Naravno. Ali to bi potrajalo mesecima, kaže Dejvid Šlapak ispred “Rand Corporation”.
Da bi NATO zaista bio spreman da se suoči sa Rusijom, još najmanje 100.000 vojnika moralo bi da bude prevezeno u Evropu iz Sjedinjenih Država, rekao je za “The Week” Mark Kansijen iz Centra za strateške i međunarodne studije. Oružje, oprema i logistika bi morali da se povećaju u skladu sa tim.
Kada se naprave pripreme na američkoj strani Atlantika, brodovi bi morali da putuju 3.000 milja do baza u Evropi kao što je Bremerhaven u Nemačkoj, a odatle bi morali da budu raspoređeni gde god su im najpotrebniji. Sve ovo bi trajalo između dva i tri meseca, složili su se Kancijan i Šlapak. Sve bi to bilo vidljivo satelitom i na svaki drugi način koji se može zamisliti. Spremanje za rat je bučno.
Kada su koalicione snage ušle u Irak 2003. godine, bili su potrebni meseci da se ojačaju trupe na iračkim granicama. Bilo je očigledno - svi su znali da dolazi rat - ali neprijatelj je bio toliko inferioran, sve što su mogli da urade je da se ukopaju i nadaju da će SAD izgubiti interesovanje za borbu, piše "The Week".
To nije slučaj sa Rusijom. Dok se avioni NATO-a približavaju ukrajinskim granicama sa neprijateljskim namerama, ruske snage mogu da ih dočekaju, a koje su šanse da Rusija prva ne udari? Da ste na mestu predsednika Rusije Vladimira Putina, da li biste čekali da vas napadaju ratni avioni pre nego što vi napadnete njih? Slično tome, brodovi koji su prelazili Atlantik su potapani i ranije, a sve strane od Drugog svetskog rata radile na poboljšanju svoje tehnike. Rusija i NATO redovno patroliraju obalama, spremni za rat — čekajući provokaciju. Pošteno je reći da se stotine brodova koji plove ka Evropi radi borbe mogu smatrati provokacijom.
Naravno, krajnja provokacija je objava rata suverenoj i Zapadu prijateljskoj državi, pa je možda sve što NATO i Zapad urade opravdano. Postoje presedani za naoružavanje neprijatelja našeg neprijatelja bez izbijanja rata punog obima (na primer, isporuka projektila “stinger” mudžahedinima koji su se borili protiv Rusije u Avganistanu 1980-ih), piše "The Week".
Ali već je bilo niz provokacija Zapada, uključujući slanje protivtenkovskog oružja ‘javelin’ u Ukrajinu. Stotine komada. Sa najekstremnije ruske tačke gledišta, ovo je u suštini poruka NATO-a: „Mi isporučujemo oružje da ubijemo vašu decu“. I ako, kao što su mnogi posmatrači istakli, ruska vojska ne ispunjava taktička i strateška očekivanja i ne može zapravo da zauzme Baltik pre nego što SAD trepnu, Putin i dalje ima opciju da pređe na nuklearno oružje, čak i ako je to samo na taktičkoj skali. Niko ne zna kuda ide svet odatle. Ali s obzirom da Putin svakim danom postaje sve ratoborniji, ruske snage povećavaju brutalnost prema civilima u Ukrajini, i kako se borbe približavaju samom pragu NATO-a, sva je prilika da smo na ivici pravog svetskog rata.
Ne izgleda da je NATO spreman da se bori protiv toga.
(MONDO)
