Sledbenici proroka Muhameda koji potiču iz dve muslimaknse porodice vekovima drže ključ Crkve Svetog Groba.
Svaki hrišćanin zna da su najsvetija mesta u hrišćanskom svetu u Jerusalimu. Najsvetije od svih, Hram Vaskresenja Hristovog ili kako ga još zovu Crkva Svetog Groba, podignut je 325. godine, na mestu za koje se veruje da je Isus tu razapet, sahranjen i gde je i vaskrsao.
Ipak, malo ko zna da je musliman taj koji otvara i zatvara jedina vrata ovog najsvetijeg hrišćanskog mesta. U stvari, radi se o dvojici muslimana: jednom čoveku iz porodice Džudej i drugom iz porodice Nusejbej, dva jerusalimska palestinska klana koji su čuvari ulaza u Sveti grob od 12. veka.
Svakog jutra, u 4:30, Adib Džude putuje iz svog stana izvan zidina Starog grada da donese ključ od livenog gvožđa u crkvu, baš kao što su to činili njegov otac i njegovi preci pre njega. Kada je tamo, on poverava ključ - koji izgleda kao gvozdeni klin dužine 30 centimetara – a potom Vadži Nusejbej, koji kuca na kapiju da pozove sveštenike i hodočasnike koji provode noć moleći se unutra. Iz unutrašnjosti crkve, drvene merdevine prolaze kroz otvor da bi mu pomogle da otključa gornji deo ogromnih vrata. Zatim otključava donji pre nego što vrati dragoceni ključ Adibu. Ritual se ponavlja svake večeri u 7:30, nakon što stotine turista i hodočasnika napusti crkvu, piše International Business Times.
Tokom praznika, kao što je Sveta nedelja, koja se završava Uskrsom, detaljne ceremonije otvaranja i zatvaranja održavaju se nekoliko puta dnevno.
Kao što se često dešava u Jerusalimu, gradu svetom za nekoliko naroda i religija, postoje različite verzije koje objašnjavaju zašto dve muslimanske porodice drže ključ najsvetijeg mesta u hrišćanskom svetu.
“Posle muslimanskog osvajanja 637. godine, kalif Omar je garantovao arhiepiskopu Sofroniju da će hrišćanske bogomolje biti zaštićene i tako je poverio starateljstvo porodici Nusejbej, porodici koja potiče iz Medine i koja je imala veze sa prorokom Muhamedom“, rekao je Nusejbej, penzionisani 63-godišnji električar, dok je čekao u obližnjem kafiću da izvrši svoje dužnosti kod Svetog groba.
“To se ponovilo 1187. godine, nakon što je Saladin pobedio krstaško kraljevstvo Jerusalim. Ponovo je izabrao našu porodicu da se brine o miru između različitih istočnih i zapadnih hrišćanskih konfesija, koje su bile u sukobu oko kontrole nad grobom“, rekao je uz nežan osmeh, sedeći pored svog sina.
Do danas je delikatan suživot između nekoliko hrišćanskih crkava koje dele Sveti grob. Katolički, grčki, jermenski, koptski, sirijski i etiopski pravoslavni monasi više puta su pribegli sili da brane prava i privilegije svoje veroispovesti u crkvi, kao što je definisano u dekretu Otomanskog carstva, poznatom kao Status kvo iz 1853. Takve bezbožne tuče između sveštenstva dokazale su Saladinovu dalekovidost pre 1.000 godina, kada je sultan zapečatio drugu prednju kapiju crkve i poverio kontrolu nad preostalim ulazom neutralnim čuvarima. Nusejebej tvrdi da je porodica Džude u ovu priču ušla tek u 16. veku, nakon što su Osmanlije preuzele kontrolu nad Palestinom i odlučili da drugu porodicu zaduže za čuvanje ključa.
„Da, mi delimo odgovornost sa njima, a ponekad se i svađamo, kao što se dešava u porodici“, rekao je Nusejbej.
Svakog Velikog četvrtka od kraja 19. veka, dve muslimanske porodice daju ključ od Svetog groba domaćim fratrima franjevcima, koliko je potrebno da u procesiji pešače do crkve i otvore vrata posle jutarnje liturgije. Kada se to završi, fratri vraćaju ključeve porodicama. Ova ceremonija, koja u praksi potvrđuje validnost starateljstva muslimanskih porodica, ponavlja se sa grčkom i jermenskom zajednicom, na pravoslavni Veliki petak, odnosno Veliku subotu.
“Trenutno imam u rukama ključeve od srca hrišćanskog sveta. Ovo je veoma važan trenutak za nas“, rekao je velečasni Artemio Vitores, španski franjevac. “Vekovima je hrišćanskim hodočasnicima bio zabranjen ulazak u crkvu ili su morali da plaćaju ogromne sume da bi se pomolili na grobu“, rekao je on, sve dok je držao ključ.
“Ovaj ključ je bio u vreme Saladina i kroz svaku generaciju moje porodice od 1187. Za mene je čast biti zadužen za najsvetije od hrišćanskih mesta“, rekao je Džude dok je šetao kaldrmisanom uličicom koja vodi do Svetog groba.
Insistirao je na tome da na svom pametnom telefonu pokaže ono što je tvrdio da je 165 zvaničnih dekreta kojima se potvrđuje uloga porodice Džude kao čuvara crkve tokom vekova.
“Moj predak koji je dobio ključeve bio je šeik, veoma poštovana osoba, koja nije trebalo da se bavi fizičkim radom, kao što je penjanje uz merdevine da bi se otvorila kapija“, objasnio je on. “Zato su članovi porodice Nusejbej pozvani da izvrše ovu dužnost. Nažalost, i dalje se stide što su samo vratari.”
Na kraju litije, ključ su dočekali veseli hodočasnici koji su čekali ispred crkve. Nekoliko minuta svi su zurili u svečano otvaranje kapije pre nego što su utrčali. Nekoliko trenutaka kasnije, Adib Džude je otišao kući sa svojim sinom, kao i Vadži Nusejbej. Oni će se vraćati ovamo, uvek iznova, na kapiju Groba Svetoga: dva muslimana, dolaze u miru da ponesu ključ srca hrišćanstva.
(MONDO)
