On je bio jedan od načelnika u Glavnoj operativnoj upravi Generalštaba Oružanih snaga Ruske federacije.
Pre nego što je počela ruska invazija na Ukrajinu, mnogi stručnjaci su predviđali munjevitu pobedu Vladimira Putina. Smatrali su da će se Ukrajina u rekordnom roku predati i da će cela vojna operacija potrajati najdalje nekoliko dana. Sada vidimo da nisu bili u pravu. Jedan od onih koji je upozoravao na to da Rusija neće tako lako poraziti ukrajinsku vojsku bio je i pukovnik Mihail Hodarenok, koji je nekada bio jedan od načelnika u Glavnoj operativnoj upravi Generalštaba Oružanih snaga Ruske federacije.
On je nedavno na ruskoj državnoj televiziji izneo zaprepašćujuće podatke o stanu u rezervnom sastavu ruske vojske kao i o svrsishodnosti mobilizacije.
"Zamislite da čujemo ovojne bubnjeve, fanfare, i da se objavi mobilizacija. Kada ćemo dobiti prvi avijacijski puk? To bi bilo oko Nove godine. Mi nemamo rezervno ljudstvo, pilote i avione, tako da bi se malo togla postiglo mobilizacijom. Ako danas poručimo da se napravi novi vojni brod, da li znate kada ćemo ga dobiti? Za dve godine. Ili na primer hoćemo novu tenkovsku diviziju. Ona bi bila spremna najmanje za 90 dana a na sve to ne bi bila opremljena modernim oružjem, jer mi moderno oružje i modernu opremu nemamo u našim rezervama. Poslati ljude da se boreu ratu u 21. veku sa oružjem koje je zastarelo, da se bore protiv vojnika koji imaju oružje po NATO standardu, ne bi bilo razumno", rekao je Hodarenko.
Ali trebalo bi napomenuti da je on još početkom februara izneo detaljnu analizu rata u Ukrajini i predvideo da Rusija neće tako lako dobiti ovaj rat.
"Neki predstavnici ruske političke elite danas tvrde da je Rusija u stanju da za nekoliko sati (a pominju se i kraći periodi) Ukrajini može naneti ogroman poraz ako izbije vojni sukob. Da vidimo kako takve izjave odgovaraju stvarnosti. U stručnoj zajednici Rusije nedavno se prilično snažno ukorenilo mišljenje da neće ni biti potrebno slati trupe na teritoriju Ukrajine, pošto su Oružane snage ove zemlje u žalosnom stanju. Neki politički analitičari naglašavaju da će snažan ruski vatreni udar uništiti gotovo sve sisteme za nadzor i komunikaciju, artiljeriju i tenkovske formacije. Štaviše, jedan broj eksperata zaključuje da će čak i jedan jak udarac Rusije biti dovoljan da se takav rat okonča. I na kraju, kao šlag na torti, neki analitičari ističu činjenicu da niko u Ukrajini neće braniti 'kijevski režim'. Počnimo sa poslednjim. Tvrditi da niko u Ukrajini neće braniti režim znači u praksi potpuno nepoznavanje vojno-političke situacije i raspoloženja širokih narodnih masa u susednoj državi. Štaviše, stepen mržnje (koja je, kao što znate, najefikasnije gorivo za oružanu borbu) u susednoj republici u odnosu na Moskvu je iskreno potcenjen. Niko neće dočekati rusku vojsku hlebom, solju i cvećem u Ukrajini", piše Hodarenko u autorskom tkestu za ruski portal NVO.
Čini se, piše on, da događaji na jugoistoku Ukrajine 2014. nikoga ničemu nisu naučili.
"Tada su, uostalom, i očekivali da će se deo Ukrajine, koji čini njenu levu obalu, jednim impulsom i za nekoliko sekundi pretvoriti u Novorosiju. Već su nacrtali karte, procenili kadrove budućih uprava gradova i regiona, izradili državne zastave. Ali čak ni stanovništvo ovog dela Ukrajine koje govori ruski (uključujući gradove kao što su Harkov, Zaporožje, Dnjepropetrovsk, Marijupolj) nije podržalo takve planove u velikoj većini. Projekat “Novorosija“ je nekako neprimetno oduvan i tiho zamro. Jednom rečju, oslobodilački pohod 2022. godine, po uzoru na 1939. godinu, nikako neće uspeti. U ovom slučaju, reči klasika sovjetske književnosti Arkadija Gajdara su istinitije nego ikada: 'Jasno je da sada nećemo imati laku, već tešku bitku'. E sada nešto o “moćnom vatrenom udaru Rusije“, koji će navodno uništiti “praktično sve sisteme osmatranja i veze, artiljeriju i tenkovske formacije Oružanih snaga Ukrajine“. Sam ovaj izraz pokazuje da su tako nešto mogli da kažu samo politički radnici. Mala informacija: u toku hipotetičkih vojnih operacija izvode se udari na prioritetne ciljeve i masovni udari vatre. Imajte na umu da se u toku operativno-strateškog planiranja ne koriste epiteti ‘moćan’ (kao ni ‘srednji’, ‘slab’ itd.)", navodi on.
On ističe da vojna nauka naglašava da udari mogu biti strateški (to se najviše odnosi na strateške nuklearne snage), operativni i taktički.
"Prema broju angažovanih snaga i pogođenim objektima, udari mogu biti masovni, grupni i pojedinačni. I dalje je bolje ne uvoditi i ne koristiti druge pojmove, čak ni u radovima politološkog karaktera. Napadi na prioritetne ciljeve i masovni udari mogu se izvoditi u okviru fronta (frontovi na zapadnim granicama Rusije još nisu formirani) ili glavne komande oružanih snaga (do sada nije bilo stvorena u jugozapadnom strateškom pravcu bilo). Sve manje od toga više nije ‘veliki udarac’. A šta je, na primer, masovni vatreni napad na frontu? Za početak, napominjemo da je u to uključen maksimalan broj borbeno spremnih snaga i sredstava avijacije, raketnih trupa i artiljerije, opreme za elektronsko ratovanje kojom raspolaže komandant prednjih snaga (operativno-strateške formacije). Šta je najvažnije u ovoj stvari u vezi sa sukobom sa Ukrajinom? Naravno da će takav jedan udar naneti velike gubitke potencijalnom neprijatelju. Ali očekivati da se samo jednim takvim udarcem razbiju oružane snage cele države znači pokazati prosto neobuzdani optimizam u toku planiranja i izvođenja borbenih dejstava", piše on.
On napominje da se mora naglasiti i to da zalihe perspektivnog i visokopreciznog naoružanja u Oružanim snagama Rusije nisu neograničene prirode.
"Hiperzvučne rakete tipa Cirkon još nisu u upotrebi. A broj krstarećih raketa ‘Kalibr’, ‘Kinžal’, ‘Kh-101’ i ‘Iskander’ meri se stotinama (desetine u slučaju Kinžala). Ovaj arsenal apsolutno nije dovoljan da zbriše državu veličine Francuske sa lica Zemlje koja ima 40 miliona stanovnika. Ovd emislim na Ukrajinu naravno. Ponekad se u ruskoj stručnoj zajednici tvrdi da će se, budući da će se hipotetičke vojne operacije u Ukrajini odvijati u uslovima potpune dominacije ruskih aviona u vazduhu, rat biti izuzetno kratak i da će se završiti u najkraćem mogućem roku. Pri tome se nekako zaboravlja da oružane formacije avganistanske vojske tokom sukoba 1979-1989 nisu imale nijedan avion i nijedan borbeni helikopter. A rat u ovoj zemlji se razvukao na čak 10 godina. Ni čečenski borci nisu imali nijednu letelicu. A borba protiv njih trajala je nekoliko godina i koštala savezne snage mnogo krvi i žrtava. A Oružane snage Ukrajine i dalje imaju neku vrstu borbenih letelica kao i protivvazdušnu odbranu", napisao je on.
Inače, navodi dalje on, ukrajinske jednicie protivvazdušnih raketnih snaga su tokom sukoba 2008. godine znatno priklještile rusko vazduhoplovstvo. Posle prvog dana borbenih dejstava, rukovodstvo ruskog vazduhoplovstva bilo je u iskrenom šoku od nastalih gubitaka. I to ne treba zaboraviti.
"Sada o tezi - ‘Oružane snage Ukrajine su u žalosnom stanju’. Naravno, Oružane snage Ukrajine imaju problema sa avijacijom i savremenim sistemima PVO. Ali mora se priznati i sledeće. Ako su do 2014. godine Oružane snage Ukrajine bile deo sovjetske armije, u poslednjih sedam godina u Ukrajini je stvorena kvalitativno drugačija vojska, na potpuno drugačijim ideološkim osnovama i u velikoj meri po standardima NATO-a. A veoma moderno naoružanje i oprema se isporučuju i Ukrajini iz mnogih zemalja Severnoatlantske alijanse. Što se tiče najslabije tačke Oružanih snaga Ukrajine – vazduhoplovstva - ne može se isključiti mogućnost da kolektivni Zapad u prilično kratkom roku snabde Kijev borbenim avionima. Naravno, danas su Oružane snage Ukrajine znatno inferiornije u odnosu na Oružane snage Ruske Federacije po svojim borbenim i operativnim sposobnostima. U to niko ne sumnja, ni na Istoku ni na Zapadu. Ali ni ova vojska se ne može olako shvatiti. S tim u vezi, uvek se mora zapamtiti testament Aleksandra Suvorova: 'Nikada ne prezirite svog neprijatelja, ne smatrajte ga glupljim i slabijim od sebe'", naveo je on.
Sada u vezi sa tvrdnjom da zapadne zemlje neće poslati ni jednog vojnika da gine za Ukrajinu.
"Treba napomenuti da je to verovatno tačno. Međutim, u slučaju invazije Rusije, to uopšte ne isključuje masovnu pomoć Oružanim snagama Ukrajine sa Zapada sa širokim spektrom naoružanja i vojne opreme i masovnim isporukama svih vrsta materijala. I na kraju, o trajanju hipotetičke kampanje. U ruskoj stručnoj zajednici se pominje nekoliko sati, ponekad i nekoliko desetina minuta. Pritom se nekako zaboravlja da smo sve ovo već prošli. Takođe je vredno podsetiti da su se moćni staljinistički NKVD i višemilionska sovjetska vojska borili protiv nacionalističkog podzemlja u zapadnoj Ukrajini više od 10 godina. A sada postoji opcija da cela Ukrajina ode u partizane. Pored toga, ove formacije mogu lako da počnu da deluju već na teritoriji Rusije. Oružane borbe u velikim ukrajinskim gradovima generalno je teško predvideti. Opšte je poznato da je veliki grad najbolje bojno polje za slabu i tehnički manje naprednu stranu oružanog sukoba. Ozbiljni stručnjaci naglašavaju da je u metropoli moguće ne samo koncentrisati grupu od hiljada, pa čak i desetina hiljada boraca, već je i sakriti od nadmoćne vatrene moći neprijatelja. Ni planine, ni šume, ni džungle danas ne pružaju takvu mogućnost", naveo je on.
Stručnjaci su uvereni, piše on, da urbano okruženje pomaže braniocima, usporava kretanje napadača, omogućava vam da postavite rekordan broj boraca po jedinici površine i nadoknađuje zaostajanje u snagama i tehnologijama.
"A u Ukrajini ima više nego dovoljno velikih gradova, uključujući i one sa milion stanovnika. Generalno, blickriga neće biti. Izjave nekih stručnjaka poput ‘Ruska vojska će poraziti većinu jedinica Oružanih snaga Ukrajine za 30-40 minuta’, „Rusija je u stanju da pobedi Ukrajinu za 10 minuta u slučaju rata u punoj razmeri’ , ‘Rusija će pobediti Ukrajinu za osam minuta’ nemaju ozbiljnih osnova", zaključio je on.
(MONDO)
