Otkako je počeo rat u Ukrajini 24. februara 2022. godine, sve su intenzivniji navodi medija i vojnih analitičara koji tvrde da bi Kina uskoro mogla da napadne Tajvan. Prema rečima najviših državnih funkcionera Kine, on pripada Kini i kineskom narodu.
Rat u Ukrajini ušao je u treći mesec i kraj se zasad ne nazire. Svet se podelio na dve strane i trenutno se piše nova svetska istorija. Prema navodima medija i vojnih analitičara, Kina bi mogla da napadne Tajvan koji im "po pravu i pripada" kako tvrde najviši kineski državni funkcioneri. Usled nezadovoljstva kineskog predsednika Si Đinpinga radom američkog predsednika, Džozefom Bajdenom, Kina planira da oformi novi savez koji bi predstavljao kontratežu "hegemoniji" Sjedinjenih Američkih Država.
Američki predsednik se prošle nedelje sastao sa liderima Indije, Australije i Japana u Tokiju na prvom samitu "KVAD" grupe (QUAD), a kineski predsednik se odlučio na promociju svoje "Globalne bezbednosne inicijative" (GSI). GSI predstavlja predlog alternativnog bezbednosnog poretka koji je skup političkih principa poput nemešanja i nezadovoljstva "američkom hegemonijom", prenosi "Financial Times".
Šta je kineska "Globalna bezbednosna inicijativa" (GSI)?
Kineska GSI inicijativa teži da se suprotstavi potencijalnim posledicama kineske podrške Rusiji i njenim vojnim ciljevima u Ukrajini.
"GSI je takođe ispravka kineskog odgovora na Ukrajinu zbog kojeg su države dovele u pitanje posvećenost Kine multilateralizmu i međunarodnom poretku", ocenila je Kortni Fung, profesorka Univerziteta Makari.
Vojni analitičari smatraju da bi Peking do kraja uspeo da institucionalizuje svoju ideju, kao što je to već uradio sa svojom inicijativom "Pojas i put". Proces bi mogao da potraje čak i godinama. Inicijativa "Pojas i put" objavljena je 2013. godine, ali se većina nacija priključila tek 2016. godine. Evropska unija je u decembru prošle godine objavila svoju alternativu ovoj kineskoj inicijativi. Da podsetimo, Kina i Rusija održale su prve zajedničke vojne vežbe otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio napad na Ukrajinu pre tri meseca, piše Njujork tajms.
Ukoliko bi se Kina odlučila da napadne Tajvan, prema analizama vojnih analitičara, postoji nekoliko opcija kako bi ta borba izgledala i kako bi se završila. Da napomenemo da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država rekao da će SAD vojno intervenisati ukoliko Kina bude napala Tajvan. O tome su razgovarali i ministri odbrana dveju zemalja, ministar odbrane SAD (Lojd Ostin) i ministar odbrane Kine (Vei Feng). Stav Bele kuće o Tajvanu glasi:
Bela kuća priznaje nezavisnost i suverenitet Narodne Republike Kine, ali Tajvan ne smatraju delom Kine. Prema zakonu iz 1979. godine, Sjedinjene Američke Države nisu u obavezi da vojno brane Tajvan, ali jesu u obavezi da obezbede sve resurse koji su neophodni da se Tajvan brani sam od bilo kog agresora.
Vojni analitičari tvrde da Kina ima više trupa, više raketa i veću mornaricu od Tajvana i njenih saveznika (odnosi se na SAD i/ili Japan) koji bi mogli da učestvuju u borbi. Prema tome, Kina bi mogla da zauzme to ostrvo ukoliko bi se definitivno odlučila na taj korak. Kako navode analitičari, Kinu bi ta ofanziva skupo koštala zbog nekoliko faktora i neki to nazivaju "Pirovom pobedom" koju bi Kina možda ostvarila. Smatra se da bi ta operacija bila izazovnija i zahtevnija nego iskrcavanje saveznika na Normandiju u Drugom svetskom ratu.
Tajvan ima 24 miliona stanovnika koji se uglavnom sastoji od većih gradova poput glavnog grada Tajpej u kojem je gustina naseljenosti prilično velika i ona iznosi 9.575 ljudi po kvadratnom kilometru. Poređenja radi, Marijupolj u Ukrajini je imao 2.690 ljudi po kvadratnom kilometru. Uprkos očiglednoj prednosti koju bi Kina imala i na zemlji, i na vodi, i u vazduhu - ona ima i svoju "ahilovu petu" a to su oblasti na kojima bi se iskrcavale kineske trupe, a radi se o prilično nepristupačnom i dobro branjenom terenu.
"Pekingu to zadaje muke i morali bi dobro da promisle pre nego što povuku bilo kakav potez. Moraju dobro da razmisle da li bi invazija bila vredna ijednog ljudskog života", navode vojni stručnjaci.
Postoji nekoliko scenarija koje su razmatrali stručnjaci ukoliko dođe do oružanog sukoba Kine i Tajvana. To su: pomorski rat, borba nosača aviona, borba na nebu i kopnena borba.
Pomorski rat
Kina ima najveću mornaricu na svetu, veću i od američke. Imaju oko 360 borbenih brodova, dok SAD imaju oko 300 borbenih brodova. Peking takođe ima najnapredniju trgovačku flotu, obalsku stražu sa velikim brojem pripadnika, pomorsku policiju i ribarsku policiju koja zvanično ne spada pod policijsku upravu Kine, ali se koristi za policijske i vojne poslove ukoliko je to potrebno. To Kini omogućava da mobiliše dodatni broj trupa koje bi ovim "nezvaničnim" kanalima prebacila na Tajvan. Veći broj trupa zahteva i bolju intendantsku službu (služba za podršku trupama na frontu).
"Da bi Peking ostvario sigurnu pobedu nad Tajvanom, morali bi da aktiviraju na hiljade tenkova i oklopnih vozila, kao i da pešadiju naoružaju raketnim bacačima. ‘Planine‘ opreme i ‘reke‘ goriva bi trebalo transportovati do Tajvana da bi invazija uspela. Takvu vojnu silu treba transportovati 177 kilometara, a u toku transporta trupa i vojne tehnike, oni bi bili pravi ‘glineni golubovi‘. To je masakr u najavi za kinesku mornaricu", izjavio je Filips O‘Brajan, profesor vojnih studija na Univerzitetu St. Andrews u Škotskoj.
Profesor O‘Brajan tvrdi da Tajvan štedi na proizvodnji protivbrodskih raketa.
"Tajvan gomila jeftine ali prilično efektivne protivbrodske rakete, slične ‘Neptun‘ raketama koje je Ukrajina koristila kada je potopila ruski ratni brod ‘Moskva‘. Tajvan ih proizvodi mnogo jer su male i efektivne, i Kina ne može sve da ih uništi. Rakete za ove lansere su jeftine, dok su ratni brodovi jako skupi", naveo je O‘Brajan.
Svoje mišljenje o pomorskoj invaziji Kine na Tajvan dao je i profesor na američkom pomorskom koledžu i bivši komandant američke mornarice, Hauard Ulman.
"Tajvan ima potencijalnu pešadijsku silu od 450.000 ljudi. Kini bi trebalo više od 1.2 miliona vojnika od ukupno dva miliona vojnika da budu transportovani u više od hiljadu brodova", rekao je profesor Ulman.
Borba nosača aviona
Ukoliko bi Kina napala Tajvan, SAD bi vojno intervenisao prema rečima američkog predsednika, Džozefa Bajdena. Ukoliko bi se to stvarno dogodilo, Kina bi imala veliki problem sa američkim nosačima aviona koji se nalaze blizu Tajvana. Američki nosači aviona nose F-35 i F-18 lovce koji im omogućuju totalnu kontrolu u vazdušnim borbama. Sjedinjene Američke Države imaju ukupno jedanaest nosača aviona. Kina ima "samo" dva. Prema rečima stručnjaka, polovina američkih nosača aviona nije spremna za borbena dejstva, a i ovi koji jesu spremni, pitanje je koliko bi bili efektivni i upotrebljivi.
"Sjedinjene Države bi morale ozbiljno da razmisle da li da se umešaju u taj sukob ako do njega dođe. Morali bi da drže što dalje od obale svoje nosače aviona inače bi pretrpeli ogromne gubitke", kazao je profesor O‘Brajan.
Postoji i druga škola mišljenja koja tvrdi da su američki nosači aviona izuzetno izdržljivi, rekao je admiral Džeferi Anderson, zapovednik treće grupe nosača aviona USS Abraham Linkoln.
"Jednu stvar koju znam o američkim nosačima aviona jeste da su oni ekstremno izdržljivi. Ne samo da su jako opasni i smrtonosni, već su napravljeni tako da dugo opstanu u borbi", naveo je Admiral Anderson.
Borba na nebu
Kina bi mogla da iskaže moć nad Tajvanom u borbama na nebu prema mišljenju stručnjaka. Prema navodima "Flight Global" sajta, Kina ima oko 1.600 borbenih aviona, dok ih Tajvan ima manje od 300. SAD ima više od 2.700 borbenih aviona koji su rasuti po svetu dok je Kina sve svoje vazdušne snage koncentrisala oko svojih granica. Analitičari smatraju da bi Kina trebala (ako već nije) da izvuče pouke iz ruskih neuspeha u Ukrajini. Oni smatraju da su rusima bile potrebne nedelje da pešadijske trupe zauzmu lokacije koje je avijacija bombardovala. Kina bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da izvede ‘blickrig‘ u vidu bombardovanja kojim bi stekla samopoštovanje i dobila bi na vremenu.
"Siguran sam da pažljivo posmatraju rat u Ukrajini i da izvlače pouke iz njega. Mislim da ima i drugih primera od kojih mogu da uče a to su operacija ‘Oluja‘ i operacije na Kosovu i Metohiji", navodi jedan od stručnjaka.
Kopnena borba
Tajvan ima oko 150.000 vojnika i još oko 2.5 miliona rezervnih vojnika. Cela "odbrambena strategija države" bazira se na postulatu odbrane od Kine. Kako tvrde stručnaci, kao što Ukrajina ima "prednost" u vidu domaćeg terena, istu takvu prednost bi imao i Tajvan. Za početak, kineski generali bi morali da pronađu povoljna mesta za iskrcavanje svojih trupa. Idealno bi bilo da to bude mesto koje se nalazi na dobrom strateškom položaju poput glavnog grada Tajpeja jer se u njegovoj blizini nalaze luke i aerodromi.
Vojni stručnjaci su pronašli četrnaest plaža za koje smatraju da bi bile idealne za iskrcavanje kineskih trupa. Sa druge strane, prema njihovim rečima, ta mesta su dobro branjena i donekle nepristupačna baš zato što su inženjeri Tajvana proveli godine, pa čak i decenije, projektujući tunele za hitnu evakuaciju kao i bunkere za sakrivanje i skladištenje vojne opreme u slučaju nužde.
Takođe, analitičari smatraju da bi tajvanske trupe bile svežije i odmornije jer one dočekuju protivnika za razliku od kineske vojska koja bi bila umorna usled puta do ostrva. Još jedan problem sa kojim bi se susrela vojska Si Đinpinga je borbeno (ne)iskustvo. Poslednji put kada je kineska vojska bila u borbi je bilo još 1979. godine kada je Kina ratovala sa Vijetnamom.
"Kineska vojska nije dugo bila pod testom i mogla bi da pretrpi ozbiljne gubitke ako bi zaista napala Tajvan", rekao je Boni Glejzer, direktor Azijskog programa za evropsko-američku saradnju.
(MONDO)
