Kada je Mao Cedung posetio Josifa Staljina u zimu 1949. radi sporazuma o kupovini ruskog oružja i mašinerije, sovjetski diktator ga je ostavio da čeka u zavejanoj dači kod Moskve gde se poniženi kineski lider žalio na sve – od kvaliteta ribe do neudobnog madraca. Na kraju su sklopili po Moskvu povoljan ugovor o kupovini na zajam uz kamatu. Ali, sedam decenija kasnije, ova dinamika moći radikalno je promenjena. Kina je od početka rata u Ukrajini najviše "profitirala" i preti da postane svetska sila koja bi mogla da parira Sjedinjenim Državama. Zbog toga, ruski predsednik Vladimir Putin ne bi imao ništa protiv da postane "vazal" Kine. Neposredno pred start ruske "specijalne vojne operacije" u Ukrajini, ruski predsednik otputovao je na Zimsku olimpijadu u Peking kao specijalan gost kineskog predsednika Si Đipinga.

Kako je Rusija usled zapadnih sankcija suočena sa potencijalnim naglim padom ekonomije i predstojećim evropskim embargom na naftu, Kina se javlja kao potencijalni saveznik kojem Putin može da se okrene. Prema navodima ekonomskih stručnjaka, kineska ekonomija je "teška" 18 biliona i sada je deset puta moćnija od ruske. Moskva zbog toga u Pekingu vidi svoju "ruku spasa" i potencijalnog saveznika koji bi joj pomogao u slučaju nužde, prenosi "Politico".

Prema navodima portala "Politico", Si je fokusiran na prosperitet i bezbednost Kine, a ne na spašavanje Rusije iako dve zemlje dele "neprijateljski" stav prema Evropskoj uniji i NATO savezu. Peking bi trebalo da postane novi ruski partner po pitanju uvoza nafte koja će stići u Kinu iz Evrope. Nafta će biti preusmerena iz neke evropske zemlje po jeftinijoj ceni. To će značiti Putinu samo ako ne privlači nove sankcije i ne ugrožava njenu prodaju dobara najbogatijim zemljama zapadne Evrope i Severna Amerike.

Kina je, prema navodima portala "Politico", povećala ukupnu trgovinu sa Rusijom, nije osudila rusku "invaziju" na Ukrajinu podsećanjem na bombardovanje njihove ambasade u Beogradu 1999. godine, proširila je finansijske transakcije bez dolara i evra, i pojačala je zajedničke vojne vežbe u Paficiku. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će "ekonomske veze sa Kinom sada da rastu još brže nakon što je zapad zauzeo diktatorsku poziciju."

Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove, sumnja da će "ruska elita" imati apetit da služi kao mlađi partner Kine. Ali, on ne vidi da Moskva ima mnogo alternativa.

"Otkako je počeo konflikt Rusiji je Kina postala potrebna više nego pre, jer Kina na mnogo načina ostaje jedini igrač u gradu, sa smanjenim ekonomskim vezama između Rusije i Zapada i sankcijama nametnutim Rusiji", naveo je Kortunov.

Koliko će Kina otići daleko u pomoći Putinu, možda najbolje ukazuje embargo EU na rusku naftu, koji će ostaviti veliku rupu u budžetu Moskve ako se ne pojave drugi veliki kupci. Peking će imati veliku prednost nad Moskvom u odluci koliko će nafte da kupi. Najveća dva snabdevača Kine naftom su Rusija i Saudijska Arabija. S obzirom da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, ima prostora da se kupi više, posebno kad se ekonomija ponovo pokreće a mere lokdauna popuštaju u ključnim gradovima poput Šangaja. Ali, kako ukazuje “Politiko”, ruska prodaja zemljama Evropske unije bila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na zabrinutost Kine o bezbednosti zbog prevelike zavisnosti od pojedinačnih proizvođača, malo je verovatno da će odjednom krenuti da kupuje svu rusku naftu koja je sada postala višak.

Putin je pre invazije potpisao sporazum sa Sijem o povećanju izvoza na 48 milijardi kubnih metara godišnje, sa skromnih 4,1 milijarde u 2020. Rusija planira i novi gasovod, Snaga Sibira 2, kojim bi izvoz u Evropu mogao da se lakše prebaci na Kinu. Nikos Kafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera, je u izveštaju u maju naveo da je problem u tome što Kina drži sve karte u pregovorima.

"Ono što trenutno nije poznato je da li je Kina spremna da sklopi sporazum. Rusija će verovatno ponuditi atraktivne uslove, ako ništa drugo iz očaja. Ali da li će ih Kina prihvatiti?", upitao je Kafos.

Kako piše “Politiko”, Si je fokusiran na to da obezbedi sebi predsedništvo po treći put, dok želi da od Kine napravi ekonomsku silu broj jedan na globusu. Potencijalne sankcije bi to uništile. Putin je, s druge strane, u problemu i bio bi srećan da uzme šta može od Kine, čak i ako to znači poziciju “mlađeg partnera” kako navodi Aleksandar Gabujev, stručnjak Zadužbine Karnegi.

"Problem je u tome što on vidi konflikt u Ukrajini kao centralan u njegovim naporima da održi svoj režim. Manje se plaši da bude u kineskom ‘džepu‘ jer je fokus zaista na borbi protiv SAD. Ako Kina obezbedi neophodne resurse i u isto vreme ne deluje da se meša u ruske domaće poslove, to je cena koju je on voljan da plati kako bi nastavio svoju borbu sa SAD", rekao je Gabujev.

MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.

(MONDO)