Oko dve trećine sveta, dakle skoro pet milijardi ljudi, moglo bi da umre od gladi u slučaju nuklearnog rata između Rusije i Sjedinjenih Država, pokazalo je istraživanje Univerziteta Rutgers.Nuklearni sukob bi doveo do katastrofalnih poremećaja u snabdevanju hranom, jer zbog gareži i otrovnog pepela koji blokiraju sunčevu svetlost mogu da uvenu usevi širom sveta, napisali su istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Nature Food. Čak i nuklearni rat manjeg obima, na primer između Pakistana i Indije, uništio bi zalihe hrane, smanjio globalnu proizvodnju za sedam odsto u roku od pet godina i ubio do 2,5 milijarde ljudi. Nesigurnost prehrane u ovim slučajevima bila bi smrtonosnija od nuklearnih eksplozija, predviđa studija.

Bilo bi uništeno 90 odsto hrane

"Podaci nam govore jednu stvar: moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi", rekao je klimatski naučnik Alan Robok, koautor studije. Takođe, istraživači su ispitali kako kretanje vetra može da širi dim i vatru nakon nuklearnih napada iznad velikih izvoznika hrane kao što su Sjedinjene Države i Kina. Nedostatak sunčeve svetlosti bi po ovom scenariju uništio žetvu i mogao bi da za devedeset odsto obori uzgoj domaćih životinja, ribarstvo i poljoprivredne useve širom sveta u roku od četiri godine od prestanka sukoba.

Nuklearni rat bi izazvao nestašicu hrane

Nuklearni rat bi pojačao postojeće probleme vezane za prehranu stanovništa u velikom delu planete. Klimatske promene, rat u Ukrajini i pandemija koronavirusa već su ozbiljno poremetili globalnu proizvodnju hrane. Rekordnih 345 miliona ljudi širom sveta suočava se sa glađu, što je povećanje od skoro 200 miliona u poređenju sa nivoom pre pandemije, prema Svetskom programu za hranu.

Treba da pređemo na insekte i mikroalge

Kao odgovor, zemlje poput Indije i Malezije imaju ograničen izvoz pšenice i piletine. Strah od globalnog sukoba - bez obzira na to da li bi nuklearno oružje moglo biti uključeno - i nesigurnost na tržištu hrane mogli bi navesti mnoge zemlje da još više ograniče izvoz ili gomilaju zalihe hrane, prenosi Vašington Post.

Žena u prodavnici drži sok u ruci i gleda sastav
Shutterstock/Kaspars Grinvalds 

"Psihološki uticaj može biti veći od stvarne štete", rekao je Vilijam Čen, profesor nauke o hrani na Singapurskom tehnološkom univerzitetu Naniang i direktor vladinog programa za bezbednost hrane.

Kako bi se pripremile za veću globalnu nestabilnost, dodao je on, mnoge zemlje se moraju udaljiti od tradicionalne poljoprivrede i diversifikovati svoje izvore hrane. Uzgoj pečuraka, uzgoj poljoprivrednih kultura u zatvorenom prostoru i proizvodnja jestivih insekata ili hrane od mikroalgi mogu pružiti alternativu, smatra Čen.

nikol 1.jpg
YouTube/screenshot/Vanity Fair 

"Ovo ne zahteva toliko prostora. Mogu se uzgajati u vašoj kuhinji, u podzemnom prostoru i manje se oslanjati na okruženje izloženo nuklearnom ratu", konstatovao je stručnjak za hranu.

(MONDO)