Turska politika prema Ukrajini i Rusiji nastavlja da se menja po principu "sa koje strane vetar duva".
Od početka rata u Ukrajini, Turska pokušava da balansira i deluje kao posrednik između Rusije, kao zemlje koja je započela rat, i Ukrajine, kao zemlje koja je napadnuta. Iako je u martu glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se traži prekid ruske agresije, nije se pridružila zapadnim sankcijama.
Istovremeno je, međutim, blokirala Bosfor i Dardanele za prolaz ruskih i drugih vojnih brodova u Crno more. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan jasno je nazvao rusku invaziju neprihvatljivom, ali je odbio da okrene leđa Moskvi.
Erdogan: Vraćanje Krima Ukrajini, čiji je neodvojivi deo, suštinska je potreba
Bar do utorka, kada je sigurno šokirao ruskog kolegu Vladimira Putina izjavom da Krim pripada Ukrajini, da je njegovo pripajanje "nelegitimno i nezakonito” i da je "povratak Krima Ukrajini, čiji je neodvojivi deo, suštinska potreba sa stanovišta međunarodnog prava“.
Erdogan je to rekao u video poruci koja je emitovana na drugom samitu Krimske platforme, inicijative kojom Ukrajina od prošle godine pokušava da mobiliše međunarodnu podršku da povrati poluostrvo Krim. Pored toga, ponovio je zahtev za oslobađanje predstavnika krimskih Tatara Narimana Dželjala i još najmanje 45 krimskih Tatara koje je Rusija zatočila 2021. godine.
Što se Rusije tiče, naravno, Krim je bio njen neodvojivi deo otkako ga je anektirala 2014. godine, posle vojne okupacije koju je izvršila da svrgne proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Nakon toga, u uslovima takve vojne okupacije, održala je sporni referendum, prema čijim se zvaničnim rezultatima većina stanovništva ovog ukrajinskog poluostrva (sa većinskim ruskim stanovništvom) izjasnila za otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.
Veliki deo međunarodne zajednice, uključujući Evropsku uniju, SAD i većinu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, odbacio je referendum i samu aneksiju kao suprotne međunarodnom pravu. Drugim rečima, stav ogromne većine međunarodne zajednice je da je Krim i dalje ukrajinski. Jedine zemlje koje su priznale ilegalnu aneksiju Rusije su Avganistan, Kuba, Kirgistan, Nikaragva, Severna Koreja, Sudan, Sirija i Zimbabve.
Turski predsednik je samo potvrdio već utvrđen stav svoje zemlje, ali njegova izjava dolazi u prilično nezgodnom trenutku za Rusiju, jer Ukrajinci pokreću razorne napade na ruske vojne ciljeve širom poluostrva, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da će se rat završiti na Krimu.
Robert Barić: To je deo stalne turske igre balansiranja između Rusije i Zapada
O ovoj temi razgovarali smo sa Robertom Barićem, vojnim analitičarem i docentom na Fakultetu političkih nauka.
"Erdogan je ovu izjavu dao sada kada je osetio potrebu da nekako pokaže da se Turska distancira od Rusije i njenog ponašanja, ali to je zapravo deo stalne igre balansiranja između Rusije i Zapada koju on igra. Turska se sada našla u poziciji da može biti važan faktor u ukrajinskom ratu, kao most za pregovore između dve strane“, kaže Barić.
"Ali, naravno, uzima u obzir i ekonomsku situaciju, jer Turska ima značajne ekonomske interese i u Ukrajini i u Rusiji. Turska je postala jedan od najvećih ekonomskih partnera Ukrajine, a zajednička proizvodnja bespilotnih letelica u Ukrajini trebalo bi da počne krajem avgusta. Erdogan se nada i velikom udelu kolača u obnovi Ukrajine posle rata. Međutim, on takođe ima jake ekonomske veze sa Rusijom“, dodaje on.
"Putin će verovatno biti malo ljut zbog te izjave, ali budimo iskreni, i mnogi zapadni državnici daju snažne izjave podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine koje ne koštaju previše. A Turska pokušava da profitira i na jednoj i na drugoj strani“, zaključuje Barić.
Podsetimo, Erdogan se sa Putinom sastao dva puta u periodu od samo dve nedelje, krajem prošlog i početkom ovog meseca. Prvi put su se sreli u Teheranu 20. jula i tom prilikom Putin je dobio tretman odlaganja koji često daje drugim državnim liderima, uključujući i samog Erdogana 2020. godine.
Erdogan je ostavio Putina da čeka, kao što Putin obično čini
Ovoga puta Putinu je ostavljeno da nervozno čeka pred kamerama i fotografima Erdogana, koji je kasnio samo minut.
Tamo su nastavili pregovore o sporazumu za deblokadu ukrajinskih luka i nastavak izvoza žitarica. Ali u Kremlju tvrde da su razgovarali i o potencijalnoj prodaji turskih borbenih dronova Rusiji, iako je turska kompanija Baikar prethodno prodala nekoliko desetina svojih prestižnih dronova Bairaktar TB2, ali i poklonila nekoliko njih Ukrajini, drugoj strani u ratu.
Moskva je oštro reagovala na isporuku i već pomenuti sporazum o zajedničkoj proizvodnji Bajraktara u Ukrajini, ali je odgovor Ankare bio da se ne radi o vojnoj pomoći Ukrajini, jer je Baikar privatna kompanija koja ima pravo da sklapa kupoprodajne ugovore na svoju diskreciju. Naravno, jasno je da je u praksi Ankara mogla da zabrani tu isporuku, da je htela.
Generalni direktor Bajkara Haluk Bajraktar rekao je u intervjuu za CNN samo dan ranije da „nikada” neće isporučivati svoje dronove Rusiji jer "mi podržavamo Ukrajinu, podržavamo njen suverenitet, njen otpor njenoj nezavisnosti”.
Putin je zahvalio Erdoganu na posredovanju u pregovorima za izvoz žita
Dva dana nakon sastanka u Teheranu, Rusija i Ukrajina su zapravo u Istanbulu, uz posredovanje UN i Turske, zaključile sporazum o izvozu žitarica i drugih osnovnih dobara, poput suncokretovog ulja, iz Odese i drugih ukrajinskih crnomorskih luka. blokirala ruska mornarica. Putin i Erdogan ponovo su se sastali u ruskom primorskom gradu Sočiju 5. avgusta, gde su se na četvorosatnom sastanku dogovorili da ojačaju ekonomsku i energetsku saradnju, saopštio je Kremlj.
Putin je takođe javno zahvalio Erdoganu na ključnoj ulozi u postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskog i ruskog žita i veštačkih đubriva. Barić napominje da su mnogi propustili ovaj sastanak, odnosno odluke koje je Turska donela tom prilikom, a koje bi mogle da podrive zapadni režim sankcija Rusiji.
Barić: Turske banke će preći na rusku alternativu SVIFT-u
"Tamo je Turska pristala da plaća isporuku ruskog gasa u rubljama, a ne u dolarima, kako Rusija zahteva. Obe zemlje su se složile da povećaju bilateralnu trgovinu na 100 milijardi dolara, čime Turska postaje partner iste ekonomske težine kao Kina. Istovremeno, Turska dobija mogućnost dobijanja energenata po povoljnijoj ceni – možda ne gasa, jer su kapaciteti za njegovu isporuku već iskorišćeni, ali da, nafta“, objašnjava Barić.
"I treće, pet ključnih turskih banaka pristalo je da počne da koristi ruski međunarodni platni sistem Mir, koji je odgovor na SVIFT i koji će im olakšati međusobne finansijske transakcije“, kaže Barić. Inače, u izveštaju ukrajinske vlade koji je u to vreme objavio Vašington post, navodi se da je Putin takođe tražio ruske udele u turskim rafinerijama nafte, terminalima i rezervoarima kako bi pomogao da se prikrije poreklo ruskog izvoza nafte uoči planiranog embarga EU na naftu.
Zaista, Turska ima bliske veze sa Rusijom u oblasti energetike, odbrane i trgovine i u velikoj meri se oslanja na ruske turiste i na rusku naftu, gas (45 procenata ukupnog turskog uvoza) i žitarice (čak 70 procenata uvoza), i rusku državu kompanija Rosatom u Turskoj gradi veliku nuklearnu elektranu vrednu 20 milijardi dolara.
(MONDO/Index.hr)
