Odnosi snaga među velikim moćnim državama kao što su Kina, Rusija i Amerika su se promenile što je posledica rata u Ukrjaini.
Ruski rat u Ukrajini je možda zauvek udaljio Vladimira Putina od Zapada, ali usred strateških poraza i sramotnog povlačenja na bojnom polju, on je uvek mogao da računa na jednu konstantu: Si Đinpinga i snagu kineske podrške za njegove pritužbe protiv Zapada.
Nakon oštrog prekida odnosa sa Donaldom Trampom, Kina je možda imala dobrodošao predah od izgradnje koalicije Džoa Bajdena. Ali kako su se ruske trupe nagomilale na granicama Ukrajine početkom godine, "Čini se da je Si Đinping bio odlučan da sudbinu Pekinga što bliže i vidljivije poveže sa sudbinom Rusije“, rekao je Endrju Smol, istraživač iz Berlina iz Nemačkog Maršalovog fonda Ujedinjenih nacija. Državni istraživački centar, piše u svojoj novoj knjizi.
U prvim nedeljama invazije, kineski zvaničnici su pokušali da budu pozitivni u odnosima između Pekinga i Moskve. U martu je Kin Gang, kineski ambasador u Vašingtonu, otišao na stranice sa mišljenjem Vašington posta "da bi u potpunosti objasnio i razbio sve nesporazume i glasine“.
"Tvrdnje za koje je Kina znala, pristala ili prećutno podržavala ovaj rat su čista dezinformacija. Sukob između Rusije i Ukrajine ne ide na ruku Kini. Da je Kina znala za neposrednu krizu, mi bismo dali sve od sebe da je sprečimo. Kina i drugi su pronalazili diskretne načine da se distanciraju od Putinovog rata, rekao je Smal za Nevsvik, "jer je to bio pravi odraz onoga što su mislili u to vreme. Mislim da ima mnogo ljudi u kineskom sistemu koji su mislili da je to loš potez, i nisu želeli da budu povezani s tim".
Ubrzo, međutim, Peking više nije štitio svoju poziciju, čak i ako nije javno podržavao akcije Kremlja. "A onda Si Đinping izlazi i ova linija po pitanju pitanja jednostavno prestaje. Umesto toga, linija je bila NATO je odgovoran i SAD su odgovorne, i u suštini treba saosećati sa pozicijom velike zemlje koja je gurnuta uza zid“, Mali reče.
Kineski predsednik je ponovo uspostavio svoj pogled na svet i preovlađujuću viziju naizgled neumoljivog kvazi saveza svoje zemlje sa najvažnijim susedom, sa kojim sprovodi ekonomski i ideološki poredak kako bi parirao Zapadu. Smolova knjiga, "Bez granica: Unutrašnja priča o ratu Kine sa Zapadom", nudi ubedljivu perspektivu iz prvog lica o buđenju Zapada za sistemske izazove koje postavlja Kina, razvoj koji je zahvatio prethodno optimistične demokrate iz ere Baraka Obame, kojima je iznenada ponuđena šansa da koriguju kurs pod dolazećom Bajdenovom administracijom. Istovremeno, postojali su stalni napori da se osigura da evropski lideri održe korak sa tempom promena.
Knjiga prepričava ključne trenutke tokom Trampovog mandata, koji su potresli domaću politiku, ali i označili seizmičku promenu u višedecenijskom pristupu Vašingtona Pekingu. Ruke te administracije u Kini započele su jednostrani proces pojačanog nadzora, protekcionizma i oduzimanja imovine koji se nastavlja u okviru globalne agende njegovog multilateralnog naslednika.
"Rane 2000-te bile su period gotovo neskrivenog međusobnog entuzijazma među kineskim i evropskim kreatorima politike, a Peking tog vremena fizički je inkarnirao osećaj mogućnosti“, napisao je Small u svom uvodu. Danas su dve najveće svetske ekonomije uključene u rivalstvo celog spektra između sektora koji uključuju globalno liderstvo, političko upravljanje, trgovinu i finansije, visoku tehnologiju i vojnu čvrstu moć.
Na jednoj strani podele između SAD i Kine su američki kreatori politike koji vide Kinu koja je imala koristi od međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima koji je sada pokušavala da zameni sopstvenim standardima, vrednostima i ideologijama. Na drugoj strani su kineske elite koje su umorne od igranja druge violine hegemonu koji govori jedno, a radi drugo — i neće se zaustaviti ni pred čim da obuzda uspon Kine.
Tu su i 5G i COVID-19. Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi podržala je Trampa protiv "sinifikacije“ sledeće generacije internetske povezanosti. Tokom pandemije, Kina se odlučno rugala onome što je videla kao neuspeh upravljanja na Zapadu. Takođe je nastojala da iskoristi vakuum moći tako što je samouvereno predstavljala kinesku mudrost i kineska rešenja za goruća svetska pitanja.
"Novi hladni rat. To je ceo sistem koji kineska partija-država izaziva, činjenica o kojoj je Peking uvek bio daleko jasniji od većine onih koji primaju to ne obuhvata sasvim" rekao je Smal iakovidi snažne ideološke elemente u kineskim sugestijama.
"U spoljnim poslovima nema malih stvari“, često se sećaju po rečima Džou Enlaja, prvog ministra spoljnih poslova Kine. I tako od velikog ka malom.
(MONDO)
