Za dve nedelje Amerikanci će dobiti novi sastav Kongresa, da li će to predstavljati uvod u povratak Trampa na vlast
Za dve nedelje Amerikanci će izaći na izbore za oba doma Kongresa. Jedni smatraju da je to početak povratka na vlast Republikanaca i priprema za novi Trampov predsednički mandat, dok drugi misle da neće doći ni do kakvih značajnijih promena snaga u politici Vašingtona. Ono u čemu se mnogi analitičari slažu, to je da je Bajdenova politika u mnogome srozala podršku Demokratske stranke kod birača, čak mnogo više nego što je to Tramp svojevremeno učinio kad su u pitanju pristalice Republikanaca. Promene u Kongresu, slažu se analitičari, a pogotovo novi Trampov uspon sigurno bi direktno uticali na ukrajinski konflikt, ali i na mnoga druga žarišta uključujući i odnose sa Kinom.
Bajden još uvek siguran
"Demokrate verovatno neće zadržati oba doma Kongresa posle novembra, a možda neće ni kontrolisati čak ni jedan. Ovo verovatno neće biti važno za spoljnu politiku SAD. Čak i ako Republikanci preuzmu kontrolu nad oba doma, unutrašnji lomovi u republikanskoj koaliciji će verovatno ići u prilog nastavku podrške Ukrajini. 'Uzdržanost' u pogledu rusko-ukrajinskog rata očigledno nije većinsko stanovište u delegacijama Kongresa iz redova Republikanaca, a poluge moći će kontrolisati lideri koji ostaju uglavnom naklonjeni Kijevu. Pretpostavljeni predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti će morati da vodi poslanički sastanak Predstavničkog doma Republikanaca sa značajnom komponentom Demokrata, a on je već obećao da će preispitati pomoć Ukrajini. Međutim, ovo bi bilo daleko od dovoljnog da spreči Bajdena da nasatavi da vodi svoju politiku prema ratu u Ukrajini", procenjuje stručnjak za bezbednost i diplomatiju Robert Farli u autorkom tekstu za portal 1945, a zatim pojašnjava ovu situaciju.
"Činjenica je da Predsedništvo SAD ima ogroman broj alata za sprovođenje spoljne politike uz vrlo ograničen doprinos Kongresa. Izvršna vlast ima ogromnu slobodu u pogledu budžeta za odbranu i u velikoj meri u pogledu transfera naoružanja, što otežava Kongresu da ima uticaj na ova pitanja. Dok predsednici imaju tendenciju da mnogo kukaju o potrebi za jedinstvom u suočavanju sa stranim izazovima, u praksi se čini da čak ni ozbiljni politički skandali u Sjedinjenim Državama nemaju mnogo uticaja na sposobnost vlade SAD da sledi svoje međunarodne ciljeve. Konačno, predsednici često preusmeravaju svoje napore na spoljnu politiku nakon što su izgubili kontrolu nad polugama Kongresa. Kada domaće pobede postanu nemoguće, koristi se inostrana slava. U ovom kontekstu, Bajden bi imao i alate moći i podsticaj da ih koristi."
Tramp najveća opasnost
Farli smatra da bi do istinske promene u kursu kurentne američke politike moglo doći samo ukoliko bi Donald Tramp uspeo da se izbori za novi mandat u Beloj kući za dve godine.
"Bivši predsednik Donald Tramp nadvija se kao najveća opasnost trenutnoj američkoj politici. Trampova spoljna politika je i dalje u suprotnosti sa velikim delom Republikanaca, a razlike su posledica gledišta kako bi spoljna politika sledećeg republikanskog predsednika mogla da izgleda. Tramp je bio prijateljski nastrojen prema stranim autokratama (uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina), tako da bi izgledi da Tramp odsluži još jedan predsednički mandat doveli u pitanje politiku angažovanja NATO-a u ukrajinskom ratu, kao i status bilo kakvih pregovora između Kijeva i Moskve. Rusija bi mogla biti u iskušenju da potpomogne Trampov povratak, ukoliko bi se mogla nadati boljem dogovoru. Ukrajina bi se suočila sa suprotnim problemom. Istovremeno, postoje razlozi za verovanje da je Tramp slab kandidat za opšte izbore, što otežava svetu da zna šta može da očekuje od Sjedinjenih Država u budućnosti", smatra Farli, koji kaže da Tramp trenutno ima i drugih problema.
"Tramp ima druge probleme, a ti problemi bi se mogli odigrati pre kraja rusko-ukrajinskog rata. Bez obzira da li će Republikanci preuzeti kontrolu nad Kongresom ili ne, bivši predsednik Donald Tramp bi mogao biti optužen po raznim državnim i saveznim optužbama. Uspešno krivično gonjenje bi potencijalno moglo da eliminiše Trampa kao kandidata za predsednika 2024. Ako Tramp izbegne krivično gonjenje i preživi kao verodostojan kandidat, sve je na stolu."
Spoljnopolitički konsenzus
Farli procenjuje da budućnost američke politike zavisi isključivo od uloge Donalda Trampa koji je, po njemu, uspeo da za malo pokvari kompletan "spoljnopolitički konsenzus", te da bi u narednom mandatu to sigurno učinio.
"Na neki način, našli smo se u čudnom trenutku spoljnopolitičkog konsenzusa. Američke trupe više nisu u Avganistanu, a prisustvo malih kontingenata u Siriji i Iraku nije postalo pitanje partija. Demokrate i Republikanci imaju približno analogne poglede na pretnju iz Kine, sa jedinom razlikom u taktici i nivou posvećenosti antagonizmu. Ostaju značajne razlike u imigraciji, ali ovo je postalo više unutrašnje nego spoljnopolitičko pitanje. Nema mnogo razloga da se spoljna politika pretvori u pitanje kampanje. To bi se lako moglo promeniti 2024. Pre 2016. mnogi jednostavno nisu verovali da će Tramp pokušati da pokvari što je moguće veći deo spoljnopolitičkog konsenzusa. Sistem se održao, ali to možda neće biti slučaj u narednom periodu. Mnogo će zavisiti od izbora, a mnogo od toga da li će Tramp pretrpeti nepopravljivu štetu pre 2024. godine."
(MONDO)
