Sadam Husein bio je na čelu Iraka od 1979. do 2003. godine.
Tog 30. decembra 2006. godine obešen je tadašnji predsednik Iraka Sadam Husein. On je na suđenju, koje je usledilo posle njegovog hapšenja, proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti. O tome zbog čega je Sadam Husein morao da bude uklonjen sa vlasti se mnogo govorilo i pisalo. Jedan od onih koji smatra da iza toga stoje veliki interesi Zapada je Marko Nicović, advokat i bivši načelnik beogradske policije. On je u u jednom intervjuu rekao da su postojala dva razloga zbog čega je Zapad sa vlasti skinuo Sadama Huseina.
"Prvi je bio to što je Sadam odlučio da u toku noći promeni 140 milijardi dolara u evre. Isti dan sistem je krenuo da prati i Gadafi. Tog momenta je počela da se ruši vrednost dolara. S druge strane, izbvori nafte koji su bili u Iraku i Libiji Dakle, gađali su države i strukture koje su interesantne za njih prvo u ekonomskom pogledu. Ako su Gadafi i Sadam Husein promenili za nekoliko dana preko 350 milijardi dolara i rekli da će izbaciti dolar kao platežno sredstvo, tog momenta oni su ugrozili američku ekonomiju. Evo šta Amerikanci rade – oni štampaju dolare, kupuju pšenicu, čelik, bakar, zlato. Sve što je na tržištu. A to je u stvari običan papir. E sad, ako neko promeni dolare u evro, tog momenta se vama dolari vraćaju u fondove. Oni su u Americi kao toalet papir koji nema nikakvu vrednost. E zato su morali da ih likvidiraju", rekao je Nicović.
Prema njegovim rečima Gadafi i Sadam Husein su započeli projekat “afričkog dinara” što bi bila afrička valuta koja bi objedinila sve afričke zemlje u jednu valutu.
"Ona bi bila konkurent dolaru kao vodećoj svetskoj valuti, a zatim i evru. I to im presudilo. Jer oni bi to ostvarili. Amerikanci su morali da zemlju devastiraju, da ne može da se ekonomski oporavi decenijama. Evo primera radi – šta se desilo s tih skoro 140 miliona dolara iračkih deviznih rezervi koje su bile pohranjene u bankama u Londonu i Americi? One su sve zaplenjene. To se desilo i sa libijskih 170 milijardi. To je jedna vrsta razbojništva na svetskoj sceni od strane velikih sila, jer su oni kroz to, ne samo što su razorili te zemlje već su ih opljačkali. Decenijama su izvlačili naftu i rude", rekao je Nicović.
Nicović kaće da Zapad nije jednostavno mogao tek tako da pošalje profesionalce koji će likvidirati Sadama ili Gadafija.
"Oni nisu mogli da svoj problem reše tako što bi likvidirali samo Sadama Huseina ili samo Gadafija jer bi na njihovo mesto došao neko drugi iz državnih struktura koji bi nastavio istu politiku. Zato su morali da unište zemlju i da zatru sve mogućnosti", rekao je Nicović za Balkan info.
Kamionima izneo novac
Tog 18. marta 2003. dan pre početka vazdušnih napada na Irak, tri kamiona su krenula iz Centralne banke te zemlje u 4 sata ujutro po lokalnom vremenu. Njihov teret je bio skoro milijardu dolara, što je četvrtina deviznih rezervi Iraka. Plen je uzeo tim na čelu sa Kusajem Huseinom, sinom iračkog diktatora Sadama Huseina. Može se reći da se Kusai nije baš izvukao sa pljačkom. On će dočekati svoj kraj nekoliko meseci kasnije u nepromišljenom obračunu sa 101. vazdušno-desantnom divizijom američke vojske i timom operatera specijalnih snaga. Ipak, ogroman deo novca nikada nije vraćen.
Naslutivši američki potez, Sadam Husein je predvideo da će mu, kada počne vazdušni rat, možda biti teško da se kreće po zemlji i da završi stvari, pa je poslao svog sina da nabavi korisne zalihe likvidnih sredstava.
Kusaj Husein je stigao u Centralnu banku Iraka u Bagdadu sa rukom ispisanom beleškom svog oca, naređujući da se milijarda dolara u američkim novčanicama povuče i pusti iz kase zemlje. Na licu mesta tri kamiona. Određeni broj zvaničnika iračkog režima, uključujući Kusaia, nadgledali su transfer sredstava. Uprkos velikoj sumi novca, prinudno povlačenje možda zapravo nije bilo protivzakonito, smatraju neki pravni stručnjaci. Sadam Husein je bio apsolutni diktator sa ličnom, direktnom kontrolom nad svakim aspektom upravljanja zemljom, uključujući centralnu banku i druge ekonomske institucije. Milijardu dolara možda su čak bila i lična sredstva Sadama Huseina, prikupljena tokom više od dve decenije vladavine Irakom.
Novac je možda korišćen i za finansiranje bekstva onih koji su najbliži iračkom diktatoru, uključujući njegovu porodicu i lične prijatelje. U danima i nedeljama koji su usledili, koalicione snage su uspele da pronađu oko 650 miliona dolara novca oduzetog od centralne banke. Pronašli su zalihe sredstava pretresima i raznim patrolama širom zemlje koje su ih dovele do novca, sakrivenog u jednoj od palata koje koristi Udaj, drugi sin Sadama Huseina. Kada je Kusai konačno pronađen u jednoj kući u severnom iračkom gradu Mosulu, pokušao je da se odupre brojnim napadima američkih snaga na kuću. Njega i njegovog brata Udaja prijavio je jedan od ostalih gostiju kuće koji je želeo nagradu od 30 miliona dolara. Američke trupe su počele da ispaljuju TOW protivtenkovske rakete, ukupno 12, na kuću, ubijajući sve unutra. Kada su konačno mogli da pretraže prostorije, nije bilo ni traga od preostalih 350 miliona dolara iz Iračke centralne banke. Od tada niko nije video ni čuo za taj novac.
Dvojnik
Inače, pomenuti stariji sin Sadam Huseina, Udaj, je zvanično imao dvojnika. Bio je to njegov drug iz srednje škole. Njegovo ime je Latif Jahja.
"Udaj i ja smo išli u istu srednju školu i u isti razred. U to vreme Sadam Husein je bio potpredsednik Iraka. Ja sam čak na jednom školskom takmičenju naslikao Sadama. Ogromna slika. Udaj je video sliku i dopala mu se. Sećam se imao je žuti porše. Jednom je taj žuti porše parkirao na teren za košarku nedozvoljavajući nikome da igra. Uvek su oko njega bila 2-3 telohranitelja. U razredu je sedeo u poslednjim klupama jer je bio viši od svih nas. Sa njim su u razredu uvek bila i tri telohranitelja. Po jedan sa leve i desne strane i jedan iza njega. Mogu reći da je bio pametan momak. Doduše pametan ali na zao način", kaže Jahja.
Jednog dana je dobio pismo u kome je pisalo da dođem u palatu u roku od 72 sata. Došao sam do jedne recepcije i predao pismo. Stigao je čovek, stavio me u kola iz kojih ništa nisam mogao da vidim. Nisam video kuda su me sve vozili ali kad sam na kraju izašao iz kola bio sam ispred palate. Ušao sam unutra. Rekli su mi da sačekam. Vrata su se otvorila i pojavio se Udaj Husein, Sadamov sin.
- Kako si prijatelju, kako ide?, pitao ga je.
- Dobro sam.
- Vidim po izveštajima da si dobar borac, imaš i odlikovanja… Da skratim priču, šta misliš o tome da postaneš Sadaom sin?
- Svi mi Sadamovi sinovi.
- Ne, ja hoću da budeš pravi Sadamov sin. Hoću da budeš moja fidaj (onaj koji se žrtvuje za nekog drugog).
- Hoćeš da budem pripadnik obezbeđenja, telohranitelj?
- Ne. Hoću da budeš Udaj.
- Da li mogu da biram hoću li ili neću?
- Da, naravno. Mi smo u slobodnoj zemlji, naravno da imaš izbor.
- Šta će biti ako pristane, a šta će biti ako odbijem?
- Ako pristaneš ti ćeš biti ja. A ako odbiješ, rukovaćemo se i vraćaš se u vojsku.
- Mi jesmo prijatelji ali ja želim da nastavim očev posao posle vojske, da se bavim nečim drugim…
- Ti znači odbijaš?!
- Dao si mi izbor i ja sam odabrao.
Udaj mu je izbio čašu soka iz ruke. Neko je potom došao i skinuo mu činove, vezao oči, savio glavu prema dole i ubacio u gepek automobila.
"Vozili su me neko vreme da bi me potom izvadili iz automobila i stavili uza zid. Tada su mi skinuli povez. Sve oko mene je bilo crvene boje – svetlo, zidovi, vrata, pod. Sve ofarbano u crveno. Nema prozora a ta prostorija u kojoj sam je metar sa metar. Nemožeš ni da sedneš. Ima jedna mala rupa u podu i to je to. Umeli su mi da mi daju večeru umesto doručka i obrnuto. Samo da bi me zbunili, da ne bih znao ni koje je doba dana. Ali mislim da sam tu proveo 6-7 dana. Kasnije sam saznao da je to deo psihološkog rata kojim su ih naučili sovjeti koji su ih obučavali. Posle tih 6-7 dana pojavio se Udaj i pitao me – da li si se predomislio ili da ovde dovedem i tvoje sestre? Ne, nemoj molim te, rekao sam mu. Ostavi moju porodicu na miru, učiniću sve. Izveo me je napolje iz te prostorije. Ovoga puta mi nisu vezali oči i shvatio sam da sam u palati. Uvek su imali poseban zatvor u palati za ljude koje su posebno mrzeli. Seli smo u auto i posle nekog vremena stigli u drugu palatu. Od tada se sve u mom životu promenilo. Promenilo se nagore", ispričao je on.
Krio Sadama 235 dana u bunkeru u svom dvorištu
Ono što je malo poznato je da je jedan Iračanin po imenu Ala Namik, skrivao Sadma Huseina 235 dana u bunkeru koji je iskopao u svojoj bašti u gradu Aldor pre nego što su ga Amerikanci tamo pronašli 2003. godine.
Američki vojnici su ispravno zaključili da će se Sadam vratiti u bazu svoje moći među plemenima gde je odrastao, ali je i dalje bilo potrebno vreme za utvrđivanje njegovog tačnog boravišta. Namik je pre skoro 10 godina prvi put govorio o pomoći koju je pružio Sadamu nakon invazije saveznika.
“Došao je ovde i tražio od nas pomoć. Ja sam pristao da mu pomognem Rekao mi je - mogli bi te zbog toga zarobiti i mučiti. Ali u našoj arapskoj plemenskoj tradiciji i prema islamskom zakonu, kada je nekome potrebna pomoć, mi mu pomažemo“, rekao je Namik svojevremeno za Vašington post.
Namik je zatim iskopao rupu - mali podzemni bunker - na svojoj farmi gde se Sadam sakrio pre nego što je uhvaćen u decembru 2003. Uz pomoć svog brata Kajsa i drugih članova njegove porodice, Sadam se takođe kretao po raznim sigurnim kućama u tom području.
Odbijajući upotrebu mobilnog telefona jer je znao da će vojnici slušati njegov glas, Namik kaže da je Sadam umesto toga provodio vreme pišući prozu i poeziju, ali da su te spise zaplenile savezničke snage kada je zarobljen. Namik kaže da je pomogao u organizovanju tajnih putovanja na farmu za Sadamove jedine posetioce - njegove sinove Udaja i Kusaja. Bivši farmer, koji sada vodi restoran sa četvoricom svoje braće, takođe se potrudio da sakrije lokaciju na kojoj je Sadam snimao vatrene govore ohrabrujući svoje pristalice da se bore protiv savezničkih snaga. Namik kaže da je jednom vozio više od 10 kilometara do grada Samare da bi snimio prirodne zvukove pored reke u pokušaju da zavara lovce na Sadama Huseina.
Nakon što je Sadam zarobljen, Namik je bio zatvoren u jednom ozloglašenom zatvoru gde je, kako kaže, svakodnevno ispitivan o mogućem mestu gde se nalazi oružje za masovno uništenje. Kaže da su ga povremeno mučili, stavljali kapuljaču na glavu, tukli... Ujedali su ga psi čuvari i držan je u mraku 24 sata dnevno. U njegovoj ćeliji su puštali rok muziku, a u nju su ubacivane kante vode da bi stalno bila vlažna. Porodica Namik je sada veoma cenjena među lokalnim stanovništvom. Pukovnik Mohamed Hasan rekao je da smatra "herojskim" ono što je porodica Namik uradila za Sadama.
Sadam je sahranjen na kratkoj udaljenosti u selu Auja gde je rođen. Kao odgovor na njegovu stalnu popularnost u ovim krajevima, irački premijer Nuri al-Maliki naredio je da se njegovo grobno mesto zatvori za javnost kako bi se sprečilo da ono postane svetilište. Danas je "rupa" iz koje je Sadam izvučen zapečaćena betonom i gotovo je neprimetna.
(MONDO)
