Dok Kina jača vojsku, zemlje Amerika, Australija i Velika Britanija prave savez o nuklearnim podmornica.
Lideri Amerike, Australije i Velike Britanije - Džozef Bajden, Entoni Albaneze i Riši Sunak nedavno su potpisali sporazum o nuklearnim podmornicama koji je osmišljen da pojača vojno prisustvo Zapada u istočnom Pacifiku u trenutku kada zveckanje oružjem od strane Pekinga nad Tajvanom postaje sve glasnije iz dana u dan. Kao odgovor na ovaj sporazum, Kina je već pokrenula plan većeg izdvajanja novca za vojne projekte, a analitičari upozoravaju da je Si Đinping i te kako učio na greškama Vladimira Putina u Ukrajini.
Lideri su otkrili nove detalje svog plana za stvaranje flote nove generacije podmornica na nuklearni pogon. Prema sporazumu AUKUS, Australija će prvo dobiti najmanje tri podmornice na nuklearni pogon od SAD. Saveznici će takođe raditi zajedno na stvaranju nove flote koristeći najsavremeniju tehnologiju, uključujući reaktore koje proizvodi Rols Rojs u Velikoj Britaniji.
Pakt ima za cilj da se suprotstavi uticaju Kine u indo-pacifičkom regionu. U razgovoru sa drugim liderima u San Dijegu u Kaliforniji, američki predsednik Džo Bajden je naglasio da podmornice neće nositi nuklearno oružje i da neće ugroziti posvećenost Australije da bude zemlja bez nuklearnog oružja.
Rastu tenzije između SAD i Kine
Tenzije između Kine i SAD su najteže u poslednjih nekoliko decenija, što je obostrana sumnja koja je potvrđena prošlomesečnom odlukom Amerike da obori kineski špijunski balon koji je putovao kroz njen vazdušni prostor. Kina je negirala da je balon korišćen za špijunažu, ali Pentagon sumnja da je to poslednja u nizu kineskih misija na velikim visinama za ispitivanje odbrane SAD. Retorika postaje sve zapaljivija. Tek prošle nedelje, predsednik Si Đinping - čovek koji je stekao ličnu moć u razmerama koje nisu viđene u Kini od perioda vladavine Mao Cedunga - održao je ratoborni govor na godišnjem zakonodavnom sastanku zemlje, prenosi Dejli mejl.
Upozoravajući na sve veće izazove koji su pred zemljom, on je pozvao privatne kompanije da se „bore" zajedno sa Komunističkom partijom Kine (KPK).
"Samo kada svi ljudi misle na jednom mestu, naporno radite na jednom mestu... Možemo li da nastavimo da pobeđujemo u novim bitkama", izjavio je on. Zapaljivom tonu na sastanku je odgovarao odlazeći premijer Li Kećijang, koji je istakao potrebu da se "pojača obuka u pripremama za rat".
Ogroman novac se izdvaja za vojsku
Kasnije, Kina je objavila da će povećati svoju potrošnju za odbranu za 7,2 odsto, podižući svoj godišnji budžet na kolosalnih 225,6 milijardi dolara. Ovo bi podiglo potrošnju za njene oružane snage na oko 5 procenata bruto društvenog proizvoda.U suštini, kineska ekonomija se postavlja na ratne noge. Kako je rekao portparol kineskog nacionalnog kongresa: "Povećanje budžeta za odbranu nije potrebno samo za suočavanje sa složenim bezbednosnim izazovima, već i za ispunjavanje odgovornosti velike sile."
Pekingški novi borbeni dronovi "Šarp Svord" su još jedan smrtonosni dodatak, sa dometom od preko 4000 kilometara i sposobnošću da nose dve tone precizno vođenih projektila.
Njena mornarica takođe prolazi kroz nemilosrdnu ekspanziju, podržanu stvaranjem mreže novih lučkih objekata preko Indijskog okeana, kao i baze u Džibutiju u istočnoj Africi, strateški postavljene na prilazu Sueckom kanalu. Dok Kina gradi ogroman arsenal, Amerika, Britanija i saveznici u NATO-u su pustili da se njihove zalihe oružja smanjuju, delom zbog pogrešnog tumačenja globalne politike.
Novi Hladni rat
Pored toga, postojanje nezavisnog Tajvana je bila otvorena rana za KPK duže nego što je Ukrajina bila za Kremlj. Vraćanje ostrva u Kinu je najvažniji spoljnopolitički cilj Pekinga, ali ga dovodi u sukob sa SAD koje će, uprkos decenijama "strateške dvosmislenosti", braniti Tajvan u slučaju invazije.
Vlada Rišija Sunaka počinje sa sporazumom o podmornicama sa SAD i Australijom i prošlonedeljnom najavom dodatnih 5 milijardi funti za odbranu, ali Britanija i partneri iz NATO-a moraće da idu mnogo dalje ako žele da Kina bude odgovorena od napada.Neki komentatori pokušavaju da istaknu da su strahovi od kineske agresije preuveličani, s obzirom na to da njena ekonomija usporava. Ali ovo je samo želja.
Štaviše, veliko povećanje potrošnje za odbranu predsednika Sija će zapaliti cilindre šire kineske ekonomije, posebno zato što se veći deo vojne proizvodnje obavlja kod kuće, a ne u inostranstvu. Si veruje da je naučio iz Putinovog iskustva u Ukrajini, gde je zavisnost Rusije od strane tehnologije učinila režim ranjivim na sankcije Zapada i nestašicu snabdevanja. Drugi komentatori smatraju da će priroda Putinove invazije za koju je Rusija platila veliku cenu naterati Kinu da okleva pre nego što krene u rat.
Ali može biti suprotno. Gledajući u blato Ukrajine, predsednik Si bi mogao pomisliti da je Putin predugo kolebao pre nego što je započeo svoj napad i time omogućio Britaniji i SAD da jure sa protivtenkovskim i protivavionskim projektilima.
Kineski lider bi takođe mogao da oseti da može da iskoristi Ukrajinu da testira odlučnost Zapada. On bi mogao da isporučuje oružje Rusiji i obećava da će stati uz Putina u slučaju NATO napada na rusku teritoriju. Takav stav ima i druge prednosti. To bi stavilo Rusiju u dužnički odnos prema Pekingu - dug koji će oni rado videti otplaćenim u jeftinoj ruskoj energiji i mineralima - dok bi ojačao položaj Kine kao globalne supersile i dodatno iscrpio zapadne vojne zalihe.
(MONDO)
