Ugovor vredan preko 3 milijarde švajcarskih franaka omogućio je svima - barem na nekoliko sati - da odahnu, a rekli su – to ne sme da se desi. Globalne vlasti su provele više od decenije reformišući bankarski sektor kako bi sprečile poreske obveznike da spasu sistem, kao što je bio slučaj tokom krize 2008. udaljile su ih od javnog novca u slučaju kolapsa. Niko sada ne bi trebalo da bude 'prevelik da bi propao'. Ali, poslednjih dana ide druga priča, od propasti banke Silicijumske doline (SVB) do propasti Credit Suisse.

"Ako pogledate brojke, to je mali problem za globalno bankarstvo, ako pogledate posledice, one su ogromne“, rekao je za Politiko, Tijeri Filiponat , glavni ekonomista nevladine organizacije Finance Vatch, o kolapsu SVB-a. "Šta nam to govori? Tržište ne misli da su pravila koja su na snazi dovoljna da se izbore sa nestabilnošću banaka.“

Ako dosadna Švajcarska ne može, ko može?

U Švajcarskoj, međutim, pošto 19. najveći zajmodavac u Evropi, Credit Suisse, propada – postajući najdramatičnija bankarska žrtva od finansijske krize 2008. – i dalje postoji zabrinutost da je to prva domino u lancu koji se proteže širom sveta. A ako dosadno sigurna Švajcarska ne može da spase svoje banke, ko to može?

Švajcarske vlasti su u nedelju primorale ovu banku sa sedištem u Cirihu da se spoji sa svojim dugogodišnjim domaćim rivalom UBS. Ugovor vredan preko 3 milijarde švajcarskih franaka omogućio je svima - barem na nekoliko sati - da odahnu. Cilj je bio da se zaštite investitori i štediše i zaustavi potpuna bankarska kriza.

Privremeno je to postignuto, ali đavo je, kao i obično, u detaljima. Dok su tržišta pokupila leš Credit Suisse, zvona za uzbunu su počela da zvone. Način na koji su Švajcarci organizovali spasavanje mogao je, u stvari, da pogorša stvari.

Kriza kao 2008. godine?

Od krize iz 2008. godine, regulatori su pokušavali da spreče problematične finansijske institucije da 'zaraze' jedna drugu svojim problemima birajući da nametnu gubitke vlasnicima obveznica, a ne deponentima i poreskim obveznicima. Ali čak i oni koji su držali najrizičniju vrstu obveznica bili su uvereni da se to neće dogoditi sve dok akcionari prvo ne plate račun. Nazad na početak
Čini se da prošlonedeljni haos u Evropi ipak jenjava. Međutim, panika koju je izazvala pokazuje koliko brzo poverenje može da ispari pred bankrotom i kako bi povećanje kamatnih stopa centralne banke moglo da stvori gubitke koji bi se proširili na čitav finansijski sistem. I to je veliki problem.

Najnoviji bankovni skalp, Credit Suisse, pokazao je bolje rezultate nego što je propisano propisima - ali je i dalje 'krvario depozite', pošto su investitori rasprodali njene akcije i dugove. "Tržišta nisu verovala“, kaže Sebastijan Mek , politički saradnik za evropska finansijska tržišta u Jackues Delors Centru, istraživačkom centru sa sedištem u Berlinu.

Uz vraćanje javnog novca na kocku, uprkos godinama reformi kako bi se sprečilo da poreski obveznici pomognu u krizi, poverenje u pravilnik je sada dodatno pod znakom pitanja. "Ono što je jasno je da su na kraju krajeva američke, pa čak i švajcarske vlasti koristile javni novac“, kaže Jonas Fernandez , španski poslanik u Evropskom parlamentu iz redova socijalista i demokrata.

Iako vlade nisu direktno ubrizgavale gotovinu, one su dale garanciju stabilnosti, što je u suprotnosti sa osnovnom pretpostavkom postkriznih pravila — da bi banke trebalo da budu u stanju da propadaju na uredan način, bez ispuštanja novca iz javnih kasa.

"Čak su i male banke postale prevelike da bi propale. To je prilično neverovatno“, kaže Filiponat iz Finance Vatch-a. „I skoro je pomalo depresivno što se, nakon 12 godina debate 'Kako da osiguramo da se ovo više ne ponovi?', sve izgleda vraća na početak." Obrnutim redosledom...

U slučaju Credit Suisse-a, švajcarski regulatori su preokrenuli ovaj uobičajeni način rada. Prvo, zbrisali su vlasnike obveznica, što je izazvalo finansijsku paniku u celom sistemu. "Oni koji su imali veze sa regulatorima pokušali su da ih spreče da to učine, upravo iz tog razloga“, rekao je za Politiko stručnjak za likvidnost banaka u Međunarodnom monetarnom fondu, koji je želeo da ostane anoniman.

To je klasičan primer kako se infekcija može proširiti na ceo sistem. Ako investitori iznenada pomisle da su njihove obveznice rizičnije nego ranije, to može dovesti do rasprodaje, guranja cena naniže i podrivanja poverenja u ceo sistem. Ako neočekivano brisanje tih vlasnika obveznica dovede do velike fluktuacije njihovih cijena, banke bi mogle vidjeti da njihovi troškovi finansiranja značajno porastu, što će pogoršati njihove probleme, upozorili su bankarski analitičari iz JP Morgan.

U pokušaju da smiri živce nakon švajcarske odluke, trojac evropskih supervizora — Jedinstveni odbor za rešavanje, Evropska bankarska uprava i nadzorno ogranak Evropske centralne banke (ECB) — objavila je zajedničku izjavu kako bi uverila investitore da će u slučaju kolapsa banke u EU, oni bi prvo stradali akcionari.

Umešala se i Banka Engleske. "Nosioci takvih instrumenata treba da očekuju da će biti izloženi gubicima prilikom rešavanja ili nesolventnosti prema redosledu svojih pozicija u ovoj hijerarhiji“, navodi se u saopštenju. Drugim rečima: bez panike. Isto ali drugačije Međutim, kolaps Credit Suisse-a postavlja ozbiljna pitanja o tome da li je sistem bio tako čvrst kao što je 'bankarska policija' mislila da jeste?

Prema svim regulatornim merama, banka je bila dobro kapitalizovana i imala je dosta sredstava za unovčenje. To bi moglo značiti da pravila uvedena nakon krize iz 2008. nisu tako stroga kao što su ljudi navođeni da veruju. A ako je to slučaj, mogli bismo biti u pravim problemima. Specifičnost slučaja Credit Suisse pruža određenu utehu. Problemi banke počeli su davno i malo liče na probleme koji su srušili kalifornijsku banku Silikonske doline (SVB) pre dve nedelje.

Švajcarske vlasti su potvrdile da Credit Suisse nije bio izložen višim kamatama na način na koji je SVB bio kada su odlučili da podrže banku kreditom od 50 milijardi švajcarskih franaka. Kada to uveravanje nije uspelo da obuzda paniku u ceni akcija banke, tržišta su se okrenula širim pitanjima o reputaciji, kulturi i profitabilnosti Credit Suisse.

Špijunski skandal

Stvari su došle do vrhunca prošle nedelje, kada je Saudijska nacionalna banka - jedan od investitora Credit Suisse-a i delimično u vlasništvu državnog fonda Saudijske Arabije - signalizirala da nije spremna da ubrizga više kapitala u grupu.

Poteškoće Credit Suisse se, međutim, šire. Pod pritiskom da svoju investicionu banku učini profitabilnom pošto joj je povećana regulativa podrezala krila, banka je 2015. godine angažovala bivšeg direktora osiguranja Tidjane Thiamkao izvršni direktor sa mandatom da preokrene stvari. Njegov trenutni odgovor je bio pokretanje sveobuhvatnog programa restrukturiranja otpuštanjem hiljada radnih mesta, smanjenjem troškova i smanjenjem odeljenja investicionog bankarstva. Napor je naišao na probleme, međutim, kada je divizija investicionog bankarstva počela da se bori da održi korak sa svojim rivalima i, što je još gore, bila je upletena u seriju skandala sa gubitkom, uključujući gubitak od 5,5 milijardi dolara povezan sa kolapsom hedž fonda Archegos . Špijunski skandal, u kojem je banka nadgledala svoje zaposlene, primorao je izvršnu vlast da ode.

Upravni odbor Credit Suisse je tada imenovao Tomasa Gotštajna za glavnog izvršnog direktora. Gottstein je obećao da će nastaviti Thiamove napore na restrukturiranju banke, ali je rekao da je potrebno učiniti više na rješavanju duboko ukorijenjenih kulturnih problema. Njegov mandat 2021. godine potreslo je njegovo učešće u propaloj finansijskoj kompaniji Greensill Capital. Banka je ponovo bila prinuđena da se promeni - Gotštajn je morao da podnese ostavku.

Novi plan je predstavljen 2022. pod poslednjim izvršnim direktorom banke, Ulrihom Kernerom , koji je uključivao dalje rezove u odeljenju investicionog bankarstva, kao i obnovljen fokus na upravljanje imovinom i drugim osnovnim poslovima. Banka se takođe obavezala da će, u cilju sprečavanja budućih skandala, preduzeti korake za rešavanje svoje kulture i prakse upravljanja rizicima.

Ali izbijanje rata u Ukrajini i uvođenje sankcija ugušili su sposobnost banke da služi potrebama upravljanja imovinom nekih od svojih najbogatijih klijenata. Planovi za izdvajanje investicionog ogranka grupe pod oživljenim brendom Credit Suisse First Boston, koji posluje iz Njujorka, naišli su na prepreku u februaru kada je postalo jasno da će banka imati problema da pronađe investitore koji bi finansirali operaciju zbog zabrinutosti kako će kreditori biti rangirani u slučaju neuspeha cele grupe.

Kolaps je bio samo pitanje vremena

"Video sam i druge bankarske krize. Ovo nije potpuna kriza u kojoj vlade spasavaju svoje banke po svaku cenu“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman.

Slabosti koje su otkrivene u bankarskom sistemu verovatno će zadati udarac onima koji žele stroža pravila koja se verno primenjuju. Regulatori EU u ponedeljak su ponovo potvrdili da se režim Unije za propale banke nije promenio, kako bi pokušali da smire strahove investitora zbog odluke Švajcarske da promeni redosled toga ko snosi gubitke u kolapsu Credit Svisa.

Brisel je sada pod sve većim pritiskom da smisli plan za zatvaranje rupa za propale banke srednje veličine. "Evropska komisija mora da predstavi ovaj predlog što je pre moguće“, rekao je Fernandez. Prema njegovim rečima, blok bi sada trebalo da postane oštriji sa manjim zajmodavcima i da nametne stroge zahteve za izloženost banaka kriptovalutama — kao što američka tehnološka banka SVB pokazuje šta se inače može dogoditi.

Mak smatra da bi EU sada trebalo da preispita mekši pristup i da uvede manje odstupanja i možda stroža pravila za državne obveznice. "Sistem je krhak i zato treba da prenesemo međunarodno dogovorene standarde, kako ne bismo bili ranjivi“, zaključio je on.

(MONDO)