Moskva i Peking vole da vide haos u američkom sistemu, navode iz Bele kuće.
Avril Hejns, jedna od najmoćnijih žena na svetu, direktorka svih američkih obaveštajnih agencija, na saslušanju pred senatskim komitetom za oružane snage, krajem prošle nedelje, rekla je da nema dovoljno informacija da potvrdi da je Ukrajina odgovorna za napad dronom na Kremlj. Vojni stručnjaci su analizom snimka koji je Rusija objavila medijima bez sumnje zaključili da Kijev nije odgovoran i da je verovatno reč o neuspelom pokušaju ruske tajne službe da lažira napad.
Hejns je skrenula pažnju senatora na pretnju koju predstavlja situacija u kojoj bi američka vlada mogla da se nađe ako od 1. juna, kako je najavila ministarka finansija Dženet Jelen, više neće moći da izmiruje svoje finansijske obaveze jer Kongres neće podizati nivo zaduživanja. "Gotovo je izvesno“ da bi Rusija i NR Kina iskoristile takav događaj u propagandne svrhe "informacionim operacijama“, koristeći ga kao dokaz da je američki politički sistem nefunkcionalan, rekla je Avril Hejns, a prenosi Blumberg.
Nesrećni Makron
Situacija neizvršenja obaveza bi stvorila "globalnu neizvesnost“ u vezi sa vrednošću dolara, rukovodstva SAD i američkih institucija, što bi rezultiralo "promenljivošću na valutnim, finansijskim i tržištima roba denominiranih u dolarima“.
Peking ulaže sve napore da smanji udeo američke valute, pre svega u trgovini, kako bi otvorio što više prostora za renminbi kao sredstvo razmene. Pomogao mu je, svesno ili nesvesno (ako je ovo drugo, onda je opasnije), francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u sada već legendarnom intervjuu za Les Ehos govorio protiv eksteritorijalnosti dolara. NR Kina misli isto, Rusija takođe. Čini se da Makron nije svestan da bi povećanje udela renminbija u međunarodnoj trgovini Kina iskoristila da izvrši pritisak na zemlje sa kojima trguje – EU je veliki partner – kako bi ostvarila svoje ciljeve, što, kada je u pitanju sistema, suprotstavljeni su evropskim. Sposobnost Zapada da iskoristi dolar kao sredstvo pritiska na Rusiju nakon agresije na Ukrajinu oslabila je Moskvu.
"Obe zemlje će skoro sigurno pokušati da iskoriste ovakav događaj u propagandne svrhe ’informativnim operacijama‘, dokazujući da je američki politički sistem haotičan, ’da nismo sposobni da funkcionišemo kao demokratija", rekao je direktor Nacionalne Obaveštajna služba. Šalanda Jang, direktorka Kancelarije za upravljanje i budžet Bele kuće, rekla je da u potpunosti podržava Hejnsove izjave, dodajući da Moskva i Peking "vole da vide haos u američkom sistemu. Oni vole da nas vide kako nismo u stanju da radimo svoje osnovne poslove“. "Da li demokratija i dalje funkcioniše, ili kineski način funkcioniše? I mi moramo da uzmemo u obzir te stvari i uradimo ono što je ispravno za američki narod“, rekla je gospođa Jang.
Hejns je proglasila Komunističku partiju Kine (mudro izbegavajući da čitavu naciju proglasi pretnjom) za "vodeću i najvažniju pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti i globalnom vođstvu. Kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu, američka obaveštajna služba ne predviđa agresora vojska koja se dovoljno oporavlja ove godine da ostvari teritorijalne dobitke, ali Putin verovatno računa da vreme radi u njegovu korist i produženje rata — uključujući potencijalne pauze u borbama — može biti njegov najbolji put da konačno obezbedi ruske strateške interese u Ukrajini, čak i ako traje nekoliko godina. "Ali čak i ako ukrajinska kontraofanziva ne bude u potpunosti uspešna, malo je verovatno da će Rusi ove godine moći da pokrenu veliku ofanzivnu operaciju, zaključio je direktor.
"Veoma je malo verovatno da će Rusija upotrebiti svoje nuklearno oružje u Ukrajini, to je naša trenutna procena“, rekla je Avril Hejns, ne pojašnjavajući na čemu se zasniva ta procena, prenosi Rojters.
Nema više START
Ali produbljivanje saradnje između Narodne Republike Kine i Rusije preti da prekine decenije međunarodne stabilnosti u kontroli nuklearnog naoružanja, rekao je dan kasnije Pranaj Vadi, viši direktor za kontrolu naoružanja u Savetu za nacionalnu bezbednost predsednika SAD. Procene da Kina proširuje svoj nuklearni arsenal izazivaju zabrinutost zbog ere prepune novih opasnosti. Za razliku od Hladnog rata, kada su SAD i Sovjetski Savez zadržali atomski paritet i dogovorili se da ograniče određene vrste oružja, više nacija razvija tehnologije i materijale potrebne za oružje za masovno uništenje.
U februaru ove godine, Putin je objavio da se Rusija povlači iz ugovora o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja Novi START. Narodna Republika Kina nikada nije bila članica Tog sporazuma, a kada je pozvana da se pridruži, odbila je. Američki vojni obaveštajni izvori tvrde da Peking nastoji da poveća broj nuklearnih bojevih glava na 1.000 kako bi ih iskoristio kao sredstvo odvraćanja od mogućeg odgovora SAD u slučaju invazije Republike Kine na Tajvan.
(MONDO)
