PUCA UGLED MOĆNE RUSIJE! OTKAZANI DOGAĐAJI UOČI VOJNE PARADE: Upad dronova u Moskvu uzdrmao vrh, Putin u dilemi

Uoči Dana pobede – koji tradicionalno slavi sovjetski trijumf nad nacističkom Nemačkom, ali je postao simbol trenutnog rata Rusije protiv Ukrajine – Kremlj tvrdi da se zemlja bori protiv neprijatelja koji je moćan koliko i zao. Taj narativ treba da objasni nedostatak uspeha na frontu posle 14 meseci borbe, dok istovremeno nudi Rusima osećaj sigurnosti da će se njihovi životi nastaviti kao i obično.

Kremlj svim silama pokušava da umanji značaj napada

Napad dronovima u sredu je poslednji u nizu neobjašnjivih incidenata na ruskom tlu poslednjih meseci, uključujući napad automobilom bombom na ultranacionalističkog pisca u subotu - treći napad na proratne javne ličnosti od početka invazije, koji je rezultirao dvema smrtima. Došlo je i do brojnih oborenih dronova, iskliznuća teretnih vozova iz šina i najmanje dva požara na skladištima goriva na Krimu. U svim ovim slučajevima, Kremlj je umanjio značaj vesti ili je držao podalje od očiju javnosti.

Dakle, činjenica da je ovaj put odlučio da objavi zvaničnu izjavu i uperi prst u SAD, svog glavnog neprijatelja, sugeriše da Kremlj želi da ljudi to primete. Ali sa kakvim efektom? Očekivano, glavni glasnogovornici Kremlja vape za osvetom. Bivši predsednik Rusije i sadašnji predsednik Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev pozvao je na "fizičku eliminaciju“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

"Možda će sada stvari zaista krenuti“, napisala je Margarita Simonjan, glavni urednik ruske državne televizije RT. Ali osim uobičajenog šovinističkog zveckanja oružjem, glavne ruske večernje vesti nisu emitovale scene eksplozije drona. Još uvek ima više pitanja nego odgovora.

Kremlj je jedno od najbolje zaštićenih mesta u Rusiji i široko se pretpostavljalo da je probijanje njegove protivvazdušne odbrane gotovo nemoguće. Štaviše, poznato je da Putin većinu vremena provodi na drugim mestima. Ovo je podstaklo spekulacije da je napad dronom zapravo lažna operacija koju je organizovala jedna od ruskih službi bezbednosti. Mogući motivi mogu biti unutrašnja borba za vlast – koliko god se na službe bezbednosti gledalo kao na monolit, one su u stvari podeljene – ili pokušaj da se Zapad odvrati od daljih isporuka oružja Ukrajini, jer bi se oružje navodno koristilo u udarima na ruskoj teritoriji.

Važna simbolička poruka

Ali napad na srce moći dolazi po velikoj simboličnoj, ako ne i fizičkoj ceni. Putin je u Senatu sa kupolom Kremlja organizovao istorijski sastanak sa svojim savetnicima za bezbednost koji je prethodio pokretanju njegove sveobuhvatne invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Njegova simbolika je neosporna.

Bez obzira na to ko stoji iza upada, manje je verovatno da će proizvesti efekat okupljanja oko zastave nego da će pokrenuti pitanja o odbrambenom sistemu Kremlja. Oni se porede sa onim kada je 19-godišnji Nemac Matijas Rust sleteo avionom Cesna u blizini Kremlja tokom Hladnog rata. To što je uspeo da ničim izazvan preleti granicu bilo je veliko poniženje za Mihaila Gorbačova. Kao rezultat toga, glave su se kotrljale među njegovim odbrambenim štapom. Ne pomaže ni vreme prošlonedeljnog incidenta, koji se dogodio neposredno pre nego što je zemlja pokazala svoju uobičajenu vojnu moć za Dan pobede 9. maja.

I pre štrajka u sredu situacija je bila napeta. Izbegavajući upotrebu reči "rat”, koja je zabranjena, desetine ruskih gradova otkazali su vojne parade kako ne bi "provocirali neprijatelja”. Besmrtni puk, veoma popularna povorka ljudi koji nose fotografije svojih rođaka koji su se borili u Drugom svetskom ratu, otkazan je. Neka mesta su čak otkazala i vatromet.

S jedne strane, takve promene važnog nacionalnog praznika mogle bi da pošalju poruku da su Rusi u ratu sa, kako Kremlj kaže, "teroristima“. Ali ovo sečivo seče u oba smera. "U sadašnjem kontekstu, otkazivanje parada će biti shvaćeno kao još jedan znak da stvari idu veoma loše“, rekao je Abas Gljamov, bivši govornik Kremlja koji je postao analitičar, za Eho Moskve.

Dok izbegavanje masovnih okupljanja u gradovima u blizini granice Rusije sa Ukrajinom može izgledati kao logična mera predostrožnosti, to je manje očigledno za one hiljade kilometara daleko u Sibiru.

Određeni broj događaja je otkazan, hoće li i Putin popustiti?

Neki se naglas pitaju da li nekim gradovima jednostavno nedostaje vojna oprema za paradu. Ili možda žele da spreče ljude da izađu na ulice držeći fotografije svojih rođaka koji su poginuli u Ukrajini, dajući vizuelni prikaz broja poginulih u Rusiji tokom rata. Najvažnija vojna parada u Moskvi, koju direktno prenosi ruska državna televizija, još je u planu. Ali napetost u prestonici je opipljiva. Crveni trg je dve nedelje bio zatvoren za javnost, a ulice su bile zabarikadirane.

Nakon incidenta u sredu, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin odmah je zabranio upotrebu dronova, a desetine drugih regiona su od tada sledile njihov primer. Danima unapred, Moskovljani su već imali problema sa GPS signalom. Mnogo će zavisiti od Putina. Njegov godišnji govor povodom Dana pobede na Crvenom trgu jedan je od retkih trenutaka kada se unapred zna gde se nalazi.

Posle bezbednosnog propusta u sredu, najblaže rečeno, neki se pitaju da li bi on mogao razmisliti da progovori. Ali poruka o njegovom odsustvu ne bi bila dobra, a male su šanse da bi Kremlj rizikovao psihološke posledice. Pa ipak, pitanje da li je dovoljno bezbedno da predsednik izađe u javnost i govori u centru Moskve pred više od 10.000 muškaraca koji marširaju Crvenim trgom.

(MONDO)