PUTIN OVO NE PRAŠTA! Bio je decenijama jedan od njegovih najbližih ljudi a onda ga je izdao! TADA JE USLEDILA KAZNA!

Ruska agresija na Ukrajinu traje skoro godinu i po dana, i to bez bilo kakvih značajnih uspeha za Kremlj. Zapravo, ruski planeri nisu ostvarili ništa od planova iz februara prošle godine. Teritorije u Ukrajini koje su danas pod kontrolom proruskih snaga ili same ruske armije su u najvećem delu to bile još od 2014 i nelegalne aneksije Krima.

Koliko Putin zapravo želi punu kontrolu nad ruskim političkim, obaveštajnim i u što većoj meri ekonomskim sistemom, verovatno najbolje pokazuje primer Dmitrija Rogozina. Više od dve decenije jedan od najbližih Putinovih saradnika, on je godinama učestvovao u praktično svim bitnim političkim dešavanjima i izboru kadrova.

Dmitrij Olegovič Rogozin je rođen 1963. godine u Moskvi, u porodici veoma istaknutih vojnih naučnika. Sredinom osamdesetih je završio studije novinarstva na Moskovskom državnom univerzitetu kao najbolji u klasi, a kao veoma istaknuti omladinac Komunističke partije, sledeće godine je stekao i diplomu iz Marksizma i ekonomije. Početkom devedesetih, Rogozin će postati i doktor nauka, odbranivši rad sa temom Filozofija i teorija ruskog učešća u ratovima. Ne treba posebno napominjati da je Rogozin u to vreme bio veliki idealista komunizma, te da je raspad SSSR-a (kao i sam Putin) doživeo kao pravu katastrofu. Sam Putin je u više intervjua takođe napominajo da je “raspad SSSR-a jedna od najvećih tragedija ruskog naroda”.

Početkom 2000-ih, Rogozin će zajedno sa Sergejem Glazijevim osnovati “Pokret ruskih građana i komuna”, kasnije preimenovan u “Kongres sveruskih zemalja”, čiji je glavni politički fokus bio podrška stanovnicima bivših Sovjetskih republika, koji su se izjašnjavali kao Rusi i govorili ruskim jezikom. Kasnije će ovaj Kongres postati “Partija Rodina” (rus. rodina – domovina, braća).

Sam Rogozin je nekoliko puta bio biran na različite pozicije u ruskoj Dumi, od kojih je najznačajnija Predsednik komiteta za spoljne poslove. Rogozin je od početka političke karijere podržavao sve odluke Putina, poput angažovanja ruskih trupa u ratu u Čečeniji. Godine 2002. Rogozin je bio imenovan za Specijalnog izaslanika predsednika Rusije za oblast Kaljiningrada, kao odgovor Kremlja na pristupanje Baltičkih zemalja NATO-u i Evropskoj uniji. Zanimljivo je da je Rogozin još 2008. godine, tada na funkciji Ruskog ambasadora pri NATO-u, tvrdio da je Ukrajina “de facto i dalje deo Rusije” te da “Ukrajina nema pravo na članstvo u EU ili NATO”. Ove izjave su tada nailazile na podsmeh evropskih zvaničnika, kao i tadašnjeg sekretara NATO-a Jaapa de Hoop Scheffera. Kasnije će se ispostaviti da ove ideje zapravo i nisu bile Rogozinove, već – Putinove.

Rogozin je bio poznat i kao jedan od najvatrenijih saveznika Putina, a vrlo često je u ruskim medijima napadao opozicione političare i aktiviste nevladinih organizacija, nazivajući ih “stranim agentima”. Zbog ovoga, Putin ga je 2011. “nagradio” pozicijom Potpredsednika ruske Vlade za odbranu i svemirsku industriju. Nakon nelegalnog referenduma na Krimu 2014. godine, Rogozin je bio prvi na listi ruskih zvaničnika kojima su uvedene sankcije EU i SAD.

Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, Rogozin se “proslavio” i svojim aktivnostima na društvenim mrežama, naročito na Twitteru. On je tako bio napisao da će “američki astronauti od sada koristiti praćku da stignu do stanice ISS u orbiti” te da “Rusija ima nekoliko načina da obori ISS u okean ako to želi”. Ovakve izjave su naišle na nepodeljene osude na zapadu, budući da je u to vreme Rogozin bio direktor ruske svemirske agencije Roscosmos. Ovo je kulminiralo u februaru prošle godine, kada je Rogozin pretio da će “ostaviti američkog astronauta Marka Vandea na ISS-u, te odvojiti ruski module sa međunarodne stanice”. Ovaj potez Rogozina je razbesneo Belu Kuću, a administrator agencije NASA Bill Nelson je bio izjavio da je “situacija rešena na najvišem nivou”.

Samo nedelju dana kasnije, Rogozin je smenjen sa mesta šefa Roscsomosa, kao i svih drugih državnih funkcija. Od tada on nije dobio nikakav drugi “državni posao”, iako je portparol Kremlja Dmitrij Peskov više puta izjavio “da će Rogozin dobiti novu funkciju u najkraćem mogućem roku”. Jasno je da iza ovakve odluke ne može stajati niko drugi do sam Putin, koji je verovatno procenio da je Rogozin “prešao liniju” u ruskom sukobu sa Zapadom. Početkom decembra prošle godine, Rogozin je ranjen u Ukrajini zajedno sa liderom međunarodno nepriznate “Donjecke Republike” Vitalijem Kotšenkom. “Neko iz Moskve je odao naš položaj Kijevu”, napisao je tada Rogozin na ruskim društvenim mrežama.

Bivši i budući prijatelji

Rogozin je inače godinama bio povezivan i sa paravojnom formacijom “Carevi Vukovi”, koja se zalagala za otcepljenje delova Ukrajine još kasnih devedesetih. Za jednog od njenih osnivača se smatra i Semion Mogilevič, Ukrajinac ruske nacionalnosti, koga američke i evropske obaveštajne službe nazivaju “jednim od kumova rusko-ukrajinske mafije”. Američki FBI navodi da je “Mogilevič, zahvaljujući vezama sa Kremljom, tokom godinama dobijao izuzetno unosne poslove vredne milijarde dolara”.

“Sa izuzetno širokom mrežom saradnika i političkim vezama na najvišem nivou, njegove kompanije i poslovi imaju domet širom sveta”, navodi se u izveštaju FBI.

Američke diplomate su početkom 2015. otkrile da Mogilevič ima udela u nekoliko energetskih kompanija, koje su se u to vreme bavile preprodajom ruske nafte i gasa preko Ukrajine. Svakako da ovakve “poslovne kombinacije” na najvišem nivou nisu moguće bez podrške iz Kremlja, a verovatno i od strane samog Putina. Aleksandar Litvinenko, nekadašnji visoko rangirani pripadnik FSB, koji je devedesetih prebegao na Zapad, tvrdio je da su Putin i Mogilevič “dobri prijatelji” još od formiranja same službe FSB, i Putinove pozicije kao njenog šefa od 1998. Nedugo nakon ove izjave Litvinenka u septembru 2006, on je iznenada preminuo u Londonu od posledica trovanja.

Kasnija istraga britanskih vlasti otkrila je da je Litvinenko otrovan visokom dozom radioaktivnog materijala “Polonijum-210”. Godine 2021. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u kojoj se navodi da su “Ruska država i njene službe odgovorne za smrt Litvinenka”. Američko Ministarstvo pravde je godinama vodilo istragu o Mogileviču, te njegovim saradnicima među ukrajinskim i ruskim političarima.
Mogilevič je 2009. godine sa 494. mesta na listi osoba koje traže SAD dospeo u “prvih deset”, i za njim je i danas na snazi crvena poternica FBI. Takođe, američki federalni “Program za borbu protiv međunarodnog kriminala” nudi čak pet miliona dolara za bilo kakvu informaciju koja bi dovela do hapšenja i isporučivanja Mogileviča.

(MONDO)