Austrijski političar Herbert Kikl je proruski i antiamerički teoretičar zavere koji je preporučio lečenje kovida lekom protiv parazita za konje, a danas želi da Austriju pretvori u "tvrđavu" kako bi je zaštitio od migranata. On je i favorit za novog lidera zemlje i nova velika glavobolja Evrope, piše Politiko.

Kiklova krajnje desničarska Slobodarska partija (FPOe) vodi u istraživanjima javnog mnjenja za nekoliko procentnih bodova od novembra prošle godine jer su rastuća inflacija i veliki porast broja zahteva za azil izazvale nezadovoljstvo aktuelnom vladom, koalicijom Narodnog naroda Austrije. Partija (OeVP, desni centar) i Zeleni.

S obzirom na to da drugu glavnu opozicionu stranku, Socijaldemokrate (SPOe), razaraju unutrašnja previranja, Kiklova stranka ima najveće šanse da osvoji vlast u poslednjih nekoliko godina. To bi bio veliki problem za Evropsku uniju, koja se već bori sa Mađarskom, čiji premijer Viktor Orban sistematski preuzima kontrolu nad svim važnim polugama vlasti i podriva nezavisne medije, pretvarajući zemlju u, prema kritičari, polu-autoritarnu državu usred EU.

Katastrofa

Austrija nije jedina zemlja u regionu sklona urbanizmu. Susedna Slovačka takođe se nalazi na ivici obnove populizma. Proruska stranka Smer-SD, čiji je lider bivši premijer Robert Fico, oteran sa funkcije 2018. na talasu protesta zbog ubistva istraživačkog novinara i njegove verenice, vodi u anketama uoči prevremenih izbora u septembru. Fico je obećao da, ako bude izabran, Slovačka više neće pružati vojnu podršku susednoj Ukrajini.

Evropski zvaničnici upozoravaju da bi ove pobede proruskih snaga u Slovačkoj i Austriji dale ruskom predsedniku Vladimiru Putinu moćno oruđe u borbi protiv Ukrajine i olakšale mu da potkopava sankcije i napore Evropske unije da pomogne Ukrajini.

"To bi bila katastrofa", rekao je visoki zvaničnik Evropske komisije iz regiona. Kikl je daleko od sigurne pobede. Zbog svog bezobraznog stila, jedan je od najnepopularnijih austrijskih političara. Štaviše, podrška Partiji slobode se pokazala nestabilnom u prošlosti i ovaj novi zamah je verovatno više podstaknut frustracijama mnogih Austrijanaca nefunkcionalnošću sadašnje vlade nego nadama u obnovu krajnje desnice. Ipak, nedavni uspon stranke ne može da se zanemari.

Herbert Kickl (2).jpg
Profimedia 

Mađarska kao model

Kikl, koji je bio ministar unutrašnjih poslova tokom kratkotrajne koalicije Slobodarske partije sa Narodnom partijom bivšeg kancelara Sebastijana Kurca, poznato je lice u Briselu. Ne pamte ga po dobrom. Jedan od njegovih prvih poteza kao ministra unutrašnjih poslova blao je promena naziva austrijskih centara za registraciju tražilaca azila u "Centre za odlazak".

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola rekla je za austrijski list prošle nedelje da ima "ozbiljne sumnje" da je Kikl sposoban za bilo koju ministarsku funkciju. "Njemu jednostavno ne treba verovati", rekla je Metsola.

Naredni redovni izbori u Austriji zakazani su tek za jesen sledeće godine, ali nastavak tenzija u sadašnjoj koaliciji kancelara Karla Nehamera, čija Narodna partija trenutno zaostaje za Slobodarskom strankom za osam procentnih poena, povećavaju šanse da izbori dođu i ranije nego što se očekuje. "Nisam postao lider stranke da bih vodio u anketama, već da bih pobedio na izborima", rekao je nedavno Kikl. Kikl obećava da će iskoristiti veto Austrije u Evropskom savetu kako bi poništio sankcije Rusiji, kako tvrdi, "besmislene".

Tokom nedavne posete Budimpešti, gde se sastao sa svojim mentorom Orbanom, nije krio da ima za cilj da Austriju pretvori u novu Mađarsku, koju je hvalio kao "raj nacionalnog samoopredeljenja i otpora globalističkoj intervenciji iz Brisela".

Volkskanzler

Slobodarska stranka, koju su pedesetih godina prošlog veka osnovali bivši nacisti, i koja je u svetu poznata po tzv. Ibica skandalu koji je srušio Kiklovog prethodnika, Hajnc-Kristijan Štrahea, ima dugogodišnje veze sa Rusijom. Štrahe je potpisao sporazum o partnerstvu sa Putinovom strankom Jedinstvena Rusija 2016. godine.

Iako Kikl insistira da je aranžman istekao, on i drugi lideri Slobodarske partije ne kriju svoju naklonost Rusiji. Na primer, stranka je predložila desetine proruskih rezolucija u austrijskom parlamentu od početka Putinovog otvorenog rata protiv Ukrajine. Takođe je objavila na desetine izjava u poslednjih godinu dana u kojima je pozvala na ukidanje sankcija Rusiji.

Profimedia/Martin Juen/SEPA Media, Profimedia Herbert Kickl

Migracije su i dalje glavna tema Slobodarske partije. Pošto se broj zahteva za azil u Austriji prošle godine utrostručio, što je najviše u EU, to je pitanje koje birači razumeju. U skladu sa Kiklovom retorikom "tvrđave", mnogi prioriteti Slobodarske partije su fokusirani na kulturni identitet. Jedna inicijativa za spas austrijskih gostionica, na primer, obećavala je subvencije, ali samo ako primaoci služe "tradicionalne i regionalne specijalitete".

Druga je tražila da deca govore nemački na školskim igralištima. Austrijski mediji često ismevaju ovakve ideje, ali čini se da to dobro prolazi kod mnogih birača. U januaru, stranka je završila na drugom mestu na regionalnim izborima u Donjoj Austriji, najvećoj pokrajini u zemlji, razbijajući dugogodišnju apsolutnu većinu Narodne stranke. To je primoralo desni centar da pristane na koaliciju sa krajnjom desnicom u toj pokrajini. Sličan scenario odigrao se nekoliko nedelja kasnije u pokrajini Salcburg, gde je Slobodarska partija osvojila mesto u regionalnoj vladi.

Međutim, na nacionalnom nivou, malo je verovatno da će Kikl pristati da bude druga gusla. Stranka je na to pristala dva puta u poslednjih 25 godina kao mlađi partner Narodne stranke i obe koalicije su okončane rascepom stranke zbog skandala i unutrašnjih podela. Kikl ističe da je ovoga puta njegov cilj jasan: da postane "Volkskanzler" - narodni kancelar, navodi Politiko.

(MONDO)