UVODE SE POSEBNE MERE ZBOG EKSTREMNIH VRUĆINA! U ovim zemljama Evrope temperature idu do 49 stepeni - Šta je sa Srbijom?

Leto je tek počelo na severnoj hemisferi, ali je jak toplotni talas već zahvatio delove Evrope, Kine i Sjedinjenih Američkih Država, gde se ovog vikenda očekuju rekordno visoke temperature.

Neke kineske provincije, uključujući glavni grad Peking, takođe imaju visoke temperature, a najveća kineska energetska kompanija saopštila je da je njena proizvodnja električne energije dostigla rekordno visok nivo u jednom danu. Crveno upozorenje izdato je za šesnaest gradova širom Italije. Rim, Firenca i Bolonja su među područjima pogođenim toplotnim talasom. Italijanska vlada je savetovala one u zonama upozorenja da izbegavaju direktnu sunčevu svetlost između 11 i 18 sati.

Ekstremne temperature pogodile su i nekoliko oblasti Grčke, Francuske i Španije. Poslednjih dana temperature u Grčkoj dostigle su 40°C i više. Volonteri su delili flaše vode na turističkim mestima, a vlasti su preduzele neobičan korak da nakratko zatvore Akropolj u Atini tokom najtoplijeg perioda u petak kako bi zaštitile posetioce od vrućine.

Državni hidrometeorološki zavod Hrvatske (DHMZ) upozorio je na visoke temperature u većem delu ove zemlje, dok je Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) pozvao građane na dodatni oprez zbog visokog rizika po zdravlje. Sutra se u splitskoj i riječkoj regiji očekuju visoke temperature za koje je na snazi narandžasto upozorenje, što predstavlja veliku opasnost. U ponedeljak je narandžasto upozorenje na toplotne talase koji mogu uticati na zdravlje na snazi za celu Hrvatsku, a u ostatku nedelje za sve regije, osim za Zagreb, gde će biti žuto upozorenje, upozorava DHMZ.

U Srbiji je na snazi upozorenje na visoke temperature koje važi do 19. jula. "Danas maksimalna temperatura od 32 do 36 °C, a sutra i u prvoj polovini naredne sedmice još toplije - lokalno i do 40 °C. U velikim gradovima očekuju se i tropske noći", saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Upozorenje je izdato i za Beograd. "Danas maksimalna temperatura oko 34 °C, a sutra i u prvoj polovini naredne sedmice još toplije, od 36 do 39 °C uz tropske noći", navodi se na sajtu RHMZ-a. U Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji na snazi je narandžasti meteoalarm. 

"Vreme je opasno. Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe", objavljeno je na sajtu RHMZ-a.

Aktuelni toplotni talas je posledica vedrog vremena i priliva sve toplijeg vazduha sa jugozapada, a visoke temperature mogu štetno da utiču na zdravlje. Visoka temperatura vazduha može izazvati zdravstvene probleme, posebno kod osetljivih grupa kao što su mala deca, hronični bolesnici, starije osobe i ljudi koji rade na otvorenom. Zbog toga se preporučuje svima da se zaštite od velikih vrućina, rashlade dom i piju dovoljno tečnosti.

Prošli mesec je već bio najtopliji jun u istoriji, prema američkoj svemirskoj agenciji NASA i programu za klimatske promene Kopernikus koji vodi Evropska unija. Ekstremni vremenski uslovi koji su rezultat sve toplije klime "nažalost postaju nova normala", upozorava Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Ekstremna vrućina je jedan od najsmrtonosnijih meteoroloških događaja, prema SMO. Nedavna studija procenjuje da je preko 61.000 ljudi umrlo od toplotnog udara tokom rekordno toplog leta u Evropi prošle godine. Faktor koji bi mogao da doprinese visokim temperaturama ove godine je klimatski fenomen poznat kao El Nino.

Fenomen El Nino, koji se javlja između svake dve i sedam godina i koji je obeležen višim temperaturama površine mora od prosečnih u centralnom i istočnom Pacifiku u blizini ekvatora, traje otprilike 9-12 meseci. Severna Amerika se već suočila sa nizom ekstremnih vremenskih događaja ovog leta, sa dimom od šumskih požara koji i dalje izmiču kontroli u Kanadi, uzrokujući izuzetno zagađenje vazduha u većem delu SAD.

Severoistok SAD, a posebno saveznu državu Vermont, takođe su nedavno pogodile obilne kiše koje su izazvale razorne poplave. Prema klimatskim naučnicima, globalno zagrevanje može dovesti do obilnijih i češćih padavina. Građani u većem delu američkog juga nedeljama se suočavaju sa visokim temperaturama.

Daniel Svain, klimatski naučnik sa Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu, rekao je da bi temperature u Dolini smrti mogle dostići ili oboriti rekord za najvišu temperaturu vazduha ikada izmerenu na Zemlji. Zvanični rekord SMO je 56,7 stepeni Celzijusa i zabeležen je 1913. godine u Dolini smrti, pustinji u južnoj Kaliforniji.

U Meksikaliju, gradu sa više od milion stanovnika na severu Meksika, temperature su ove nedelje porasle na 50 stepeni Celzijusa, primoravši mnoge stanovnike da ostanu u zatvorenom prostoru dok su volonteri i vlasti pokušavali da pomognu onima koji nisu mogli.

Smrtonosni toplotni talas podigao je temperature širom Meksika u junu, ali dok su poslednje nedelje donele olakšanje južnijim regionima, severne države navikle na toplotu nastavile su da uživaju u temperaturama iznad proseka. Toplotni talasi obično pogađaju Meksiko u aprilu i maju, prema podacima Nacionalnog univerziteta Meksika UNAM. Prema rečima stručnjaka, ove godine je toplotni talas jači zbog suše.

Ni okeani nisu pošteđeni visokih temperatura. Temperatura vode u blizini južne obale Floride premašila je 32 stepena Celzijusa, saopštila je Uprava za okeane i atmosferu. Što se tiče Sredozemnog mora, površinske temperature biće "izuzetno visoke" tokom narednih nedelja, saopštila je SMO, i mogla bi da pređe 30 stepeni Celzijusa u nekim delovima, nekoliko stepeni iznad proseka. Povećanje temperature okeana može imati katastrofalne posledice po morske životinje u smislu njihovog opstanka i migracije, a može negativno uticati i na ribarsku industriju.

Na drugom kraju planete, temperatura antarktičkog morskog leda je u junu pala na rekordno nizak nivo. Svet se od sredine 19. veka zagrejao u proseku za 1,2 stepena Celzijusa, što je dovelo do intenzivnijih toplotnih talasa, većih suša u nekim oblastima i intenzivnijih oluja zbog porasta nivoa mora. Talas iz SMO je rekao da trenutni toplotni talas "ističe sve veću hitnost smanjenja emisija gasova staklene bašte što je brže i moguće više“.

BONUS VIDEO: 

 (MONDO/Jutarnji.hr)