Najl Ferguson sa Univerziteta Harvard pričao o izborima u Americi, ratu u Ukrajini i o pitanju Tajvana.
Poznati britansko-američki istoričar Najl Ferguson sa Univerziteta Harvard dao je intervju švajcarskom listu "Noje Cirher cajtung" na nemačkom jeziku, u kojem je komentarisao aktuelne svetske teme - od SAD koji se nalazi pred izboromm Džoa Bajdena ili Donalda Trampa i posledice tih izbora, preko situacije u Ukrajini i uloge Rusije u svetskim previranjima, pa sve do pitanja Tajvana.
Govoreći o izboru između Bajdena i Trampa, na izborima u novembru, i pitanju ko je bolji za SAD i Zapad, Ferguson kaže da je pred američkim biračima teška odluka - ako izaberu Bajdena, mogli bi da spasu republiku, ali gotovo sigurno će izgubiti imperiju, a skoro isto toliko su veliki ulozi i u slučaju Trampove pobede.
"Još jedan Bajdenov mandat će zapečatiti pad Amerike kao supersile i kraj 'Paks Amerikane'. S druge strane, ako glasači izaberu Donalda Trampa, koji je jasno stavio do znanja da prezire američki Ustav, rizikuju da se oproste od republike. Ipak, možda će uspeti da sačuvaju imperiju jer se neprijatelji Amerike mnogo više plaše Donalda Trampa nego Džoa Bajdena", rekao je Ferguson.
S druge strane, kako kaže, SAD su veoma stabilna demokratija, koja bi sigurno mogla da preživi i drugi Trampov mandat. Istorijski gledano, većina republika nije trajala tako dugo kao SAD i u tom smislu SAD stoje iznenađujuće dobro, ali bi reizbor Trampa, koji eksplicitno krši i poništava ustavne norme, mogao biti fatalni korak.
Upitan koje su tri najkatastrofalnije odluke koje bi Tramp mogao da donese ako ponovo postane predsednik, Ferguson stavlja napuštanje NATO kao izbor broj jedan. Dok je Tramp bio predsednik, kako kaže, jasno je stavio do znanja da na saveznike gleda kao na "vetropiri" koji samo uzimaju od Sjedinjenih Država i ne daju ništa zauzvrat.
"Ukrajina sa Trampom je izgubljena"
"U prvom mandatu bio je prizemljen od strane generala koje je postavio, poput Džima Matisa i H. R. McMastera, koji su ga nekako ubedili da se pozitivno izjašnjava o NATO. Međutim, to neće biti slučaj u drugom Trampovom mandatu, jer takvi ljudi više ne bi bili u vladi", rekao je Ferguson.
Kao drugo, ističe da je siguran da bi Ukrajina bila izgubljena sa Trampom u Beloj kući, što bi po njemu bila katastrofa. "Možda je to već tako jer su sredstva blokirana zbog protivljenja u Predstavničkom domu. Po mom mišljenju, bila bi katastrofa ako Ukrajina izgubi rat protiv Rusije. To bi dovelo do potpuno nove bezbednosne situacije u Evropi i nateralo sve evropske zemlje da značajno povećaju svoje budžete za odbranu, za šta nisu politički dobro pozicionirane", dodao je.
Međutim, pitanje Tajvana ističe se kao najozbiljniji problem novog Trampovog mandata. Ferguson upozorava da Tramo možda za to uopšte ne mari. "Ako čitate memoare Džona Boltona, Tramp je u suštini ravnodušan prema Tajvanu. Dakle, jedna od mogućnosti je da bi Tramp rekao Kini: 'Možete da uradite Tajvanu ono što ste uradili Hong Kongu. Baš me briga. Hajde da pričamo o tarifama'. Ali ako pogledate retoriku u kampanji, on kritikuje Bajdena što je blag prema Kini. Tako da bi Trampova administracija zapravo mogla da zauzme restriktivniji pristup. Tada bi mogli da se nađeno u sukobu na koji sam odavno upozoravao", rekao je Ferguson.
Ostatak sveta takođe mora da se pripremi za scenario Trampove pobede. S tim u vezi, ističe Ferguson, Evropa mora ozbiljno da se pozabavi strateškom autonomijom, na kojoj je pre izvesnog vremena počeo da insistira francuski predsednik Emanuel Makron, ali koja je daleko od ostvarenja - kako navodi, Japan je bliži strateškoj autonomiji nego evropske članice NATO.
"Tajvan je sledeći"
"Vreme je da zemlje Evrope, velike i male, ozbiljno shvate svoju odbranu jer više ne mogu da pretpostave da će uvek postojati američki garant njihove nacionalne bezbednosti. U Indo-Pacifiku, Japan, Južna Koreja i ostali moraju da donesu odluku hoće li prihvatiti kinesku dominaciju i pripremiti se za nju. Oni će pokušati da ubede Sjedinjene Države da zadrže svoju dominaciju u regionu. Mnogo će toga zavisiti od stava Trampa i njegovog tima za nacionalnu bezbednost", rekao je Ferguson.
Kada je reč o Bliskom istoku, Ferguson smatra da Izrael mora da pokuša da iskoreni Hamas, ali napominje da je Iran najveći problem. "Gotovo svi loši glumci su zapravo iranski posrednici. Obuzdavanje Irana je mnogo važnije od obuzdavanja Izraela. Mislim da je Izrael već ozbiljno ograničen od strane Sjedinjenih Država", rekao je on.
Kada je reč o palestinskom pitanju, smatra da je svima u regionu jasno da do dvodržavnog rešenja neće doći. "Palestinske vlasti su oksimoron. One nemaju autoritet i ne mislim da im se može dati autoritet. Istorija nas uči da gotovo da nema druge opcije osim internacionalizacije. I mislim da Ujedinjene nacije moraju preuzeti odgovornost za Gazu. Ništa drugo mi se ne čini mogućim. Proći će mnogo godina pre nego što se može ozbiljno razgovarati o palestinskoj samoupravi. Izrael ne može da kontroliše Gazu preko svoje vojske. Zato preporučujem da se vratimo na stare modele - internacionalizujemo veoma sporna područja i postavimo zadatak Ujedinjenim nacijama da osiguraju red", naglasio je Ferguson.
Kao osoba koja je predvidela sukobe u Ukrajini i Gazi, na pitanje šta predviđa za 2024. godinu, odgovara da je, po njegovom mišljenju, Tajvan najverovatnije sledeća tačka sukoba.
"Namere Rusije i Kine su uvek zlonamerne"
Kada je autor intervjua izjavio da je svet u novom "Hladnom ratu" i da bi Zapad mogao da pobedi, Ferguson ističe da pre svega mladim zapadnjacima treba objasniti kako izgleda poraz.
"Mladi ljudi sa obe strane Atlantika su veoma zadovoljni slobodom. Čini se da ih nije mnogo briga za to. To je zato što zaista ne mogu da zamisle kako bi bilo da nema slobode. Voleo bih da možemo bolje da objasnimo kako bi izgledao svet kojim bi dominirala kineska komunistička partija. Kako bi bilo da su svi naši pozivi i e-mailovi i svaka transakcija pod nadzorom visoko ideološkog režima", rekao je Ferguson.
Takođe, kako navodi, zapadne lidere treba podsetiti na jednu od lekcija klasične istorije i večnu istinu o moći - jedna od njih se sastoji u čuvenoj izreci "Ako hoćeš mir, spremaj se za rat".
Treća je lekcija koju je, kako kaže, nedavno preminuli Henri Kisindžer, bivši ministar spoljnih poslova SAD, tumačio još 70-ih godina, a prema Fergusonu važi i danas, a to je strategija detanta.
"To znači da se ne pretvaramo da Kina i Rusija postaju dobri momci. Mi ih prepoznajemo kao neprijatelje što i jesu. I svesni smo da su njihove namere skoro uvek zlonamerne. Ali, pokušavamo da ih angažujemo na način da kupujemo vreme, a to je vreme koje nam je najpotrebnije. Trebaće najmanje deset godina pre nego što Evropa bude mogla kredibilnije da se brani. Trebaće deset godina da Sjedinjene Države modernizuju svoje sve više zastarele vojne kapacitete. Trebaće deset godina da se Tajvan odbrani od kineske agresije. Treba nam vremena", zaključuje Ferguson.
