Meksiko Siti, metropola od skoro 22 miliona ljudi i jedan od najvećih gradova na svetu, suočava se sa ozbiljnom krizom snabdevanja vodom zbog iscrpljenih vodotokova, neadekvatne infrastrukture, rasta broja stanovništva i klimatskih promena. Oko 60 odsto vode u Meksiko Sitiju dolazi iz gradskih podzemnih voda, ali je to toliko iscrpljeno da grad tone alarmantnom brzinom. Reč je o potonuću od oko 50 centimetara godišnje, prema najnovijim istraživanjima, podaci su iz analize koju je objavio CNN.

Godine nenormalno niskih padavina, duži sušni periodi i visoke temperature dodatno su opteretile vodovodni sistem koji se već napreže da bi mogao da izađe na kraj sa povećanom potražnjom. Vlasti su bile prinuđene da uvedu značajna ograničenja za vodu koja se crpi iz rezervoara. "Nekoliko okruga već nedeljama pati od nedostatka vode, a preostala su još četiri meseca da kiše počnu", rekao je Kristijan Domingez Sarmijento, atmosferski naučnik sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM). Iako političari umanjuju svaki osećaj krize, neki stručnjaci kažu da je situacija sada dostigla tako kritične nivoe da bi jedan od najvećih svetskih gradova mogao da se uputi ka "nultom danu" za nekoliko meseci, kada će slavine presušiti u ogromnim delovima grada.

I Alehandro Gomes je takođe pogođen krizom nedostatka tekuće vode već više od tri meseca. Voda se ponekad pojavi na sat-dva, ali je jedva dovoljna da napuni nekoliko kanti, a onda je opet nema danima. Gomez živi u naselju Tlalpan u Meksiko Sitiju, gde nema veliki rezervoar, pa ne može da nabavi vodu u kamionima jer jednostavno nema gde da je skladišti. Umesto toga, on i njegova porodica izvlače ono što mogu da kupe i čuvaju, a vodu nakon tuširanja koriste za ispiranje toaleta. "Teško je, potrebna nam je voda, jer je neophodna svima. Nestašice nisu neuobičajene u ovom delu grada, ali ovaj put izgleda drugačije. Trenutno imamo toplo vreme. Još gore, stvari su komplikovanije", rekao je Gomez.

Meksiko Ljudi stižu u pogranični grad teretnim vozom, kreću se kroz železničku stanicu u Sijudad Huarezu
David Peinado / AFP / Profimedia 

Glavni grad Meksika sagrađen je na površini iznad podzemnog jezera koje je ostalo bez vode i na zemljištu bogatom glinom u koje sada tone. Grad je takođe sklon zemljotresima i veoma je osetljiv na klimatske promene. Meksiko Siti je možda jedno od poslednjih mesta koje bi neko danas izabrao za izgradnju metropole. Ali kada su Španci stigli početkom 16. veka, srušili su veći deo grada, isušili korito jezera, ispunili kanale i iskorenili šume. Njihova odluka otvorila je put mnogim modernim problemima grada. Močvare i reke zamenjene su betonom i asfaltom. Poplave se javljaju u kišnoj sezoni, a suša preovlađuje u sušnoj sezoni. Kišnica se kotrlja sa tvrdih, nepropusnih površina grada, umesto da tone u zemlju.

Ostatak gradske vode se pumpa na velike udaljenosti od izvora van grada, u neverovatno neefikasnom procesu, tokom kojeg se oko 40 procenata vode gubi kroz curenje. U pregledu kapaciteta vodovodnog sistema Cutzamala, mreže rezervoara, pumpnih stanica, kanala i tunela oko Meksiko Sitija, CNN ističe da Kucamala snabdeva oko 25 odsto vode koju koristi dolina Meksika, uključujući glavni grad. U uslovima velike suše, Kucamala radi sa oko 39 odsto kapaciteta. "To je skoro polovina količine vode koja bi trebalo da bude dostupna", objasnila je Fabiola Sosa-Rodrigez, šef Odeljenja za ekonomski rast i životnu sredinu na Metropolitan autonomnom univerzitetu u Meksiku.

U oktobru je Konagua, nacionalna komisija za vodu, najavila da će ograničiti vodu iz Kucamale za 8 odsto "kako bi se obezbedilo snabdevanje stanovništva vodom za piće s obzirom na veliku sušu". Samo nekoliko nedelja kasnije, zvaničnici su značajno pooštrili ograničenja, smanjujući količinu vode koju sistem isporučuje za skoro 25 procenata, okrivljujući ekstremne vremenske uslove. "Moraće da se preduzmu mere kako bi voda koju ima Kucamala mogla da se distribuira tokom vremena, kako bi se osiguralo da ne nestane", rekao je u to vreme German Arturo Martinez Santojo, generalni direktor Konague. Prema februarskom izveštaju, oko procenta Meksika doživljava umerenu do ekstremnu sušu.

Trupe Nacionalne garde čuvaju stražu u blizini niza bova postavljenih na vodi duž granice Rio Grandea sa Meksikom u Igl Pasu, Teksas
SUZANNE CORDEIRO / AFP / Profimedia 

Skoro 90 odsto grada je u velikoj suši, a situacija će se pogoršati sa početkom kišne sezone za nekoliko meseci. "Otprilike smo u sredini sušne sezone sa održivim porastom temperature koji se očekuje do aprila ili maja", rekla je Džun Garsija-Besera, docentka inženjerstva na Univerzitetu Severne Britanske Kolumbije. Prirodna klimatska varijabilnost snažno utiče na ovaj deo Meksika. Dugoročni trend globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem nalazi se u pozadini, podstičući duže suše i intenzivnije toplotne talase, kao i obilnije kiše kada dođu. "Klimatske promene su učinile suše još ozbiljnijim zbog nedostatka vode. Pored toga, visoke temperature su dovele do isparavanja vode koja je dostupna u sistemu Kucamala", rekao je Sarmiento.

Prošlog leta su brutalni toplotni talasi zahvatili velike delove zemlje i odneli najmanje 200 života. Kriza je izazvala žestoku debatu o tome da li će grad dostići "nulti dan", kada sistem Kucamala padne na tako nizak nivo da neće moći da snabdeva stanovnike grada vodom. Lokalni mediji su početkom februara naveliko izvestili da je zvaničnik iz ogranka u Konagu rekao da bi bez značajne kiše "nulti dan" mogao da nastupi već 26. juna, ali vlasti od tada pokušavaju da uvere stanovnike da neće biti nultog dana. Na konferenciji za novinare 14. februara, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da se radi na rešavanju problema vode. Gradonačelnik Meksiko Sitija, Marti Batres Gvadarama, rekao je da su izveštaji o nultom danu "lažne vesti" koje šire politički protivnici.

Mnogi stručnjaci takođe upozoravaju na spiralnu krizu. Grad bi mogao da ostane bez vode pre početka kišne sezone ako nastavi da je koristi na isti način. "Verovatno ćemo se suočiti sa nultim danom", rekla je Sosa-Rodriges. To ne znači potpuni kolaps vodoprivrednog sistema, kako je objasnila, jer grad ne zavisi samo od jednog izvora. "Neke grupe će i dalje imati vodu, ali većina ljudi neće", rekla je ona. Raul Rodrigez Markes, predsednik neprofitnog Savetodavnog saveta za vodu, rekao je da ne veruje da će grad ove godine dostići nulti dan, ali, upozorio je, hoće ako se ne uvedu promene. "Mi smo u kritičnoj situaciji i mogli bismo da dođemo do ekstremne situacije u narednih nekoliko meseci", rekao je on.

Prodavac flaše vode kruži među uličnim prodavcima u Meksiko Sitiju koji blokiraju Eje Central Lazaro Cardenas na visini avenije Huarez u blizini istorijskog centra prestonice
Gerardo Vieyra/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia 

Skoro deceniju, Sosa-Rodriges upozorava zvaničnike na opasnost nultog dana za Meksiko Siti. Ona je rekla da su rešenja jasna, bolji tretman otpadnih voda bi povećao dostupnost vode i smanjio zagađenje, dok bi sistemi za prikupljanje kišnice mogli da zahvate i obrađuju kišu i omoguće stanovnicima da smanje svoje oslanjanje na vodovodnu mrežu ili kamione za vodu za 30 odsto. Otklanjanje curenja učinilo bi sistem mnogo efikasnijim i smanjilo količinu vode koja se mora crpiti iz vodotoka, a rešenja zasnovana na prirodi, kao što su rekonstrukcija reka i močvara, pomogla bi da se obezbedi i prečisti voda uz dodatnu korist ozelenjavanja i hlađenja grada.

Nacionalna komisija za vodu Konagva objavila je na svojoj veb stranici da preduzima trogodišnji projekat za instaliranje, razvoj i poboljšanje vodovodne infrastrukture kako bi pomogla gradu da se izbori sa rezovima u sistemu Kucamala, uključujući dodavanje novih bunara i puštanje u rad postrojenja za prečišćavanje vode. Ali u međuvremenu, tenzije rastu jer su neki stanovnici primorani da se nose sa nestašicom, dok drugi, često u bogatijim enklavama, ostaju uglavnom nepogođeni. "Postoji jasan nejednak pristup vodi u gradu i to je povezano sa prihodima ljudi. iako nulti dan možda nije stigao za ceo Meksiko Siti, neka naselja se godinama bore s tim", rekla je Sosa-Rodriges.

Amanda Martinez, takođe stanovnica gradskog okruga Tlalpan, rekla je da nestašica vode nije ništa novo za tamošnje ljude. Ona i njena porodica često moraju da plate više od 100 dolara za rezervoar vode iz jednog od gradskih kamiona za vodu, ali postaje sve gore. Ponekad prođe više od dve nedelje bez vode i ona se plaši šta bi moglo da bude. "Mislim da niko nije spreman", zaključio je Martinez.

BONUS VIDEO:

PRETI NAM NESTAŠICA NAFTE AKO SE OVE ZEMLJE UMEŠAJU U RAT! Mićović: Na tržištu vlada PSIHOZA zbog sukoba Izraela i Hamasa Kurir teleivizija

(MODNO/U. M.)