BOLESNI OBIČAJI PLEMENA, BRAĆA IMAJU PRAVO DA DELE JEDNU ŽENU! Ona se udaje za celu porodicu: "Nema tu ništa NEOBIČNO!"

U Nepalu udajom za svog supruga zapravo udaje za celu porodicu, a sva braća imaju ista prava. Poliandrija se razvila zbog nemaštine. Ženidbom se zemljište cepka i svaki od braće ima pravo na svoj deo, a brak s jednom ženom sprečava deljenje poseda.

Najstariji brat je obično dominantan u smislu autoriteta, odnosno upravljanja domaćinstvom, ali sva braća dele posao i učestvuju kao seksualni partneri. Tibetanski muškarci i žene nemaju problem da braća dele istu ženu, tu nema ništa neobično, i ne smatraju taj čin odbojnim ili skandaloznim, i podrazumeva se da žena tretira svu braću isto.

Otac ne pokazuje naklonost prema deci iako je biološki

Među decom nema bliskosti, niti otac pokazuje naklonost prema svom detetu čak i ako zna da je pravi otac jer, na primer, njegova druga braća nisu bila kod kuće u vreme kada je žena zatrudnela. Deca, zauzvrat, smatraju svu braću svojim očevima i tretiraju ih jednako, čak i ako takođe znaju ko je njihov pravi otac. U nekim regionima deca koriste izraz "otac" za najstarijeg brata i "brat očev" za ostale, dok u drugim područjima svi braća nazivaju jednim izrazom, modifikujući to upotrebom "stariji" i "mlađi".

Šta je Poliandrija?

Poliandrija je bračni aranžman u kojem žena ima više muževa. U Tibetu, ti muževi često su braća, "bratska poliandrija". Briga o tome koje dete je začeto od strane kog brata je samo na ženi. Ona može ili ne mora reći ko je otac, jer ne želi da stvori konflikt u porodici ili nije sigurna ko je biološki otac. Istoriski, društveni sistem je primoravao na venčanje unutar određene socijalne klase.

Kada je Narodna Republika Kina anektirala Tibet, politički sistemi u mnogim regionima Tibeta ostali su nepromenjeni sve do 1959. i 1960. godine, kada su političke reforme promenile vlasništvo nad zemljom i poreske sisteme. Od 1981. godine, vlada Tibetanske autonomne regije više ne dozvoljava nove poliandrične brakove prema porodičnom zakonu.

Kao što će biti dalje objašnjeno, osnovni razlog za poliandrični brak među Tibetancima je čista ekonomija: sprečavanje deljenja zemlje, stada i druge imovine, ali kad dovedu mladu oni dobijaju pojačanje radne snage u porodici. "Princip mono-braka" nalaže da za svaku generaciju, samo jedan brak bude dozvoljen kolektivno među svom muškom braćom, i deca rođena iz ovog braka su članovi porodične jedinice koji imaju puna zakonska prava.

Porodična organizacija bila je zasnovana na ovim dva obrasca kako bi se izbeglo deljenje njihovih imanja. Generacija sa dva ili više bračna domaćinstva smatrana je nestabilnom jer bi mogla izazvati ozbiljne konflikte koji bi mogli podeliti njihovu korporativnu porodičnu zemlju. Poligamni brak, stoga je nastao kao rešenje ovog potencijalnog problema.

Da bi se pojasnilo, razmotrimo porodicu sa dva ili više sinova. Tibentanska pravila o nasleđivanju dala su svim muškarcima porodice pravo da zahtevaju deo porodične imovine, tako da ako bi svaki sin uzeo drugu nevestu, postojala bi različita bračna domaćinstva, što bi dovelo do deljenja zemlje među različitim sinovima i njihovim porodicama. Da bi se izbegla ova situacija, rešenje je bilo bratski poliandrični brak, gde bi braća delila nevestu. Bi-bratski poliandrični brakovi bili su češći od tri- ili četverostrukih poliandrija, jer su ovi kasniji oblici braka često bili karakterisani ozbiljnim porodičnim tenzijama. Korišćeni su različiti mehanizmi kako bi se smanjio broj sinova u domaćinstvu, kao što je činjenje jednog sina celibatnog monaha, ili slanje sina da postane usvojeni mladoženja porodici bez muške dece.

Još jedna vrsta braka, iako retka, jeste "poliginistički brak". U porodici gde su sva deca bila ženska, sestrinski poliginistički brak predstavljao je najčešći izbor. U tradicionalnim pravilima nasleđivanja, samo muškarci su imali prava na zemlju, ali tamo gde nije bilo muškaraca da ih naslede, kćeri su imale pravo na zemlju korporacije. Da bi se održala porodična jedinica, ćerke bi delile mladoženju koji će se preseliti matrilokalno i postati član suprugine porodice.

Dvogeneracijski poligamija bila je prisutna kao primena principa mono-braka. Razmotrimo porodicu u kojoj je majka preminula pre nego što se sin oženio. Ako je udovac ponovo oženjen drugom ženom, stvorila bi se dva bračna domaćinstva, što bi dovelo do konačnog deljenja imanja. Dvogeneracijski poliandrični brak, gde bi otac delio suprugu sa sinom, bio je stoga rešenje da se izbegne ovaj problem. Suprotno tome, kada je žena bez muških potomaka bila udovica, delila bi muža sa svojom ćerkom ("dvogeneracijska poliginija"), čime bi se izbeglo deljenje zemlje.

U ovim korporativnim mono-brak porodicama, glava porodice, koja je imala dominantnu ulogu u porodici, nazvana je trong bej abo (ili jednostavno abo). Abo koji je upravljao imovinom i resursima porodične jedinice, uvek je bio muškarac, i gotovo uvek najstariji muškarac starije generacije na vlasti. Ponekad bi mlađi brat preuzeo ulogu abo kada bi najstariji muškarac otišao u penziju. U porodičnim poreskim obveznicima, poliandrični i monogamni brakovi bili su češći oblici braka, dok je mnogo manje bio rasprostranjen poligamni brak. Dvogeneracijski oblici poliandrije, međutim, bili su vrlo retki.

Uredba izdata od strane vlade Tibetske autonomne regije 1981. godine odobrila je sve poligamne brakove formirane pre datuma stupanja na snagu, ali ne i one formirane nakon datuma, bez krivičnog gonjenja za kršenje uredbe. U praksi, takva porodica bi bila registrovana kao monogamna porodica između žene i najstarijeg muža.

BONUS VIDEO:

 (Stil/MONDO/J.D.)