Od siromašnog dečka, do akademskog vođe! Ko je Nasralah, ubijeni lider Hezbolaha, najmoćnija ličnost Bliskog istoka

Izraelska vojska je zvanično potvrdila ubistvo Hasana Nasralaha. U postu na mreži X, Izraelske odbrambene snage (IDF) su rekle da "više neće moći da teroriše svet". U saopštenju IDF navodi se da je pored Nasralaha ubijen i komandant Hezbolahovog takozvanog Južnog fronta Ali Karaki, zajedno sa drugim komandantima. U izraelskom napadu na južni Bejrut, ubijena je i ćerka Hasana Nasralaha, Zainab Nasralah.

On se smatrao najmoćnijom ličnošću u Libanu, sa čak 100.000 boraca pod svojom komandom. Pod njegovim vođstvom, Hezbolah se transformisao u regionalnu vojnu i političku silu. Nasralah je učvrstio Hezbolah kao glavnog neprijatelja Izraela, tražeći dublje saveze sa šiitskim verskim liderima u Iranu i palestinskim militantnim grupama poput Hamasa. Nasralah nosi titulu "Sejid", čime se označava šiitski klerik koji potiče iz loze proroka Muhameda.

Hasan Abdel Karim Nasralah je rođen 31. avgusta 1960 u glavnom libanskom gradu Bejrutu. Nasralah je odrastao u siromašnom okrugu Karantina u istočnom Bejrutu, gde je njegov otac držao malu prodavnicu. Kao dečak Nasralah je bio ozbiljan student islama. Nakon što je izbijanje građanskog rata u Libanu 1975. dovelo do toga da porodica pobegne na jug iz Bejruta, Nasralah se pridružio Amalu, libanskoj šiitskoj paravojnoj grupi koja je povezana sa Iranom i Sirijom. Ubrzo nakon toga otišao je u Nadžaf, Irak, da bi tamo studirao u šiitskoj bogosloviji. Nakon proterivanja stotina libanskih studenata iz Iraka 1978. godine, vratio se u Liban i borio se sa Amal, postavši komandant grupe u dolini Al-Bika. Nakon izraelske invazije na Liban 1982. godine, Nasralah je napustio Amal da bi se pridružio pokretu Hezbolah u nastajanju, radikalnijoj sili podtaknutoj Islamskom revolucijom 1979. u Iranu, podaci su sa "Britanike".

Krajem 1980-ih Nasralah se uzdigao kroz Hezbolahove vojne redove i postao vodeća ličnost u Hezbolahovim sukobima sa Amalom. Kako je postao jasan njegov potencijal za vođstvo, otišao je u Iran da nastavi svoje versko obrazovanje u Komu. Potom se vratio u bitku u Libanu 1989. do kraja građanskog rata sledeće godine. On je preuzeo vođstvo Hezbolaha 1992. godine nakon što je njegov prethodnik, šeik Abas al-Musavi, ubijen od izraelskog projektila. Nasralahovo vođstvo organizacije karakteriše njegov populizam. Oslanjao se na harizmu i suptilni šarm da bi izrazio svoju poruku. Nije bio vatren ili zastrašujući govornik. Umesto toga, delovao je kao promišljen, skroman i ponekad duhovit. Štaviše, pod njegovim vođstvom, Hezbolah je negovao razrađenu mrežu programa socijalne zaštite, što je pomoglo grupi da dobije široku podršku.

Nasralah je takođe usmerio organizaciju izvan njenih korena kao islamističke milicije i u sferu nacionalne politike, uspostavljajući se kao politički lider bez obavljanja javne funkcije. On je istakao važnost arapskog dostojanstva i časti i preuzeo ključnu ulogu u odbrani Libana. Pošto je Hezbolah bio uključen u rat na iscrpljivanje protiv nastavljene izraelske okupacije južnog Libana, Izrael je pokrenuo napad 1996. godine u borbi protiv raketa ispaljenih na severni Izrael. Nasralahov nacionalni profil je podignut kada je pregovarao, uz posredovanje SAD, o prekidu vatre na prekogranične napade sa Izraelom, iako to nije sprečilo bilo kakve borbe unutar samog Libana. Kasnije, kontinuirani napadi na izraelske snage koje su okupirale južni Liban doveli su do povlačenja Izraela 2000. To je Nasralahu dalo porast popularnosti u arapskom svetu, ali on nije ostao neoštećen - u tim naporima. 1997. godine njegov 18-godišnji sin Hadi poginuo je u borbi protiv izraelskih snaga.

Nasralah je pripisan dodatnim uspesima protiv Izraela. Godine 2004. dogovorio je razmenu zatvorenika sa Izraelom koju su mnogi Arapi smatrali pobedom. U pokušaju da izvrši pritisak na Izrael da oslobodi dodatne zatvorenike, paravojne snage Hezbolaha pokrenule su vojnu operaciju sa juga 2006. godine, ubivši jedan broj izraelskih vojnika i otevši dvojicu. Ova akcija je navela Izrael da pokrene veliku vojnu ofanzivu protiv Hezbolaha. Na početku rata, neki arapski lideri su kritikovali Nasralaha i Hezbolah zbog podsticanja sukoba. Ali do kraja 34-dnevnog rata, koji je rezultirao smrću 1.000 Libanaca i raseljavanjem nekih milion drugih, Nasralah je proglasio pobedu i ponovo se pojavio kao poštovani lider u velikom delu arapskog sveta, kao Hezbolah bio u stanju da se bori protiv izraelskih odbrambenih snaga do zastoja - što je podvig koji nijedna druga arapska milicija nije postigla.

Politički uspon

Nasralah i Hezbolah su izašli iz rata protiv Izraela 2006. sa novim prestižem i političkim snagama. Grupa se zalagala za više mesta u kabinetu u vladi premijera Fuada Siniore kako bi mogla da ima pravo veta. Kada ovaj zahtev nije ispunjen, opozicioni ministri u kabinetu koji su bili povezani sa Hezbolahom napustili su vladu, dok su Hezbolah i njegovi politički saveznici organizovali proteste širom Libana duže od godinu dana. U novembru 2007. bojkot opozicije sprečio je Narodnu skupštinu da izabere novog predsednika, a funkcija je ostala upražnjena.

U maju 2008. u Bejrutu su izbili sukobi između Hezbolahovih snaga i provladinih milicija nakon što je vlada odlučila da demontira Hezbolahovu telekomunikacionu mrežu - potez koji je Nasralah uporedio sa objavom rata. Vlada je poništila svoju odluku, a sukob je okončan kasnije tog meseca nakon što su Nasralah i drugi vladini lideri postigli nagodbu u Sporazumu iz Dohe uz posredovanje Katara. Jedna od odredbi sporazuma povećala je broj mesta u kabinetu koje drži Hezbolah, dajući toj grupi željeno pravo veta, iako samo na kratak vremenski period, pošto su izbori u junu 2009. napustili Hezbolah i njegove saveznike. Godine 2011, nakon što je postalo jasno da će pet članova Hezbolaha biti optuženo za ubistvo bivšeg premijera Rafica al-Haririja 2005. godine, blok 8. marta i još jedan ministar napustili su vladu, što je dovelo do kolapsa vlade.

U međuvremenu, region je potreslo Arapsko proleće, primoravajući Nasralaha da donosi teške odluke. Podržao je ustanke u Tunisu, Egiptu i Bahreinu 2011. Ali kada se njegov saveznik u Siriji Bašar el Asad suočio sa protestima i, kasnije, građanskim ratom, Nasralah je u početku ćutao. Godine 2013. počeo je da drži govore i intervjue u kojima je potvrdio i opravdao materijalnu podršku Hezbolaha sirijskoj vladi u njenom građanskom ratu.

U međuvremenu, politički sistem Libana je bio praktično paralizovan. Stalemate je ostavio mesto predsednika upražnjeno 29 meseci, sve dok sporazum o podeli vlasti iz 2016. nije popunio mesto sa Nasralahovim saveznikom Mišelom Aunom. Zakonodavni izbori, koji su prvobitno bili planirani za 2013. godinu, više puta su odlagani, dok su Nasralah i blok od 8. marta tražili novi zakon kojim bi zastupljenost u Narodnoj skupštini bila proporcionalna. Kabinet je 2017. odobrio proporcionalni izborni sistem i odredio izbore za maj 2018. Kada su održani izbori, Hezbolah i njegovi saveznici od 8. marta proširili su svoje predstavljanje i odigrali komandnu ulogu u formiranju vlade jedinstva.

Usred rastuće finansijske krize, novu vladu mučio je imidž korupcije i neefikasnosti. Kada su u oktobru 2019. izbili masovni protesti širom zemlje, tražeći da vlada podnese ostavku, Nasralah se usprotivio protestima i pozivima na ostavku vlade, ali je takođe pozvao vladu da se pozabavi zabrinutošću demonstranata i povrati njihovo poverenje u nju.

Kako je Iran radio krajem 2010-ih i početkom 2020-ih na konsolidaciji svoje mreže saveza širom Bliskog istoka, koju naziva "osovinom otpora", Nasralah je bio jedan od najvažnijih čvorova mreže. 7. oktobra 2023., saveznik iz osovine Hamas, palestinska militantna grupa u Pojasu Gaze, pokrenula je kopneni, morski i vazdušni napad na Izrael. Nasralah je čestitao Hamasu na napadu; Hezbolah i Izrael intenzivirali su svoje prekogranične okršaje nakon napada i početka rata između Izraela i Hamasa.

Čeka se odgovor za ubistvo Nasralaha

Napeto na Bliskom istoku, vrhovni vođa Irana Ali Hamnei hitno je prebačen na sigurnu lokaciju, a čeka se odgovor za ubistvo Nasralaha, navodi Sky News. Ćutanje Hezbolaha tokom noći povodom sudbine Hasana Nasralaha je veoma značajno, tvrdi Alistar Bunkal njihov dopisnik sa Bliskog Istoka.

Jednako važan je i potez iranskog vrhovnog vođe, koji je hitno sazvao sastanak iranskog Saveta bezbednosti u Teheranu. Izrael, koji tvrdi da je izvršio atentat na Nasralaha, verovatno je sproveo procenu štete ili putem nadzornih letova ili obaveštajne službe. Nakon ubistva Hasana Nasralaha, vođe Hezbolaha, situacija na Bliskom Istoku postala je još napetija. S obzirom na bliske veze između Hezbolaha i Irana, kao i na značajnu podršku koju Iran pruža ovoj militantnoj grupi, odluka o sledećem koraku predstavlja ozbiljan izazov. Da li će Iran i Hezbolah uzvratiti udarac Izraelu ili će izabrati da se povuku i pregrupiraju snage za buduće sukobe?

"Hezbolah i, pre svega, Iran – njihovi bogati sponzori – nalaze se na raskrsnici. Šta dalje? Da li da osvete smrt Nasralaha totalnim napadom na Izrael? Da li će rizikovati sve i iskoristiti veliki arsenal raketa za koji se veruje da poseduju? Ili će u potpunosti promeniti kurs? Vođe se mogu zameniti. Ovo je teška odluka za Iran. Iran bi mogao da odluči da je Izrael imao izuzetno uspešne nedelje... Možda bi u ovom trenutku bilo bolje da se povuku, zaleče rane i obnove ovu savezničku silu za neki budući sukob", dodaje Bunkal.

Hezbolah u potpunom haosu

Hezbolah je u "potpunom haosu", tvrdi Debora Hajns, urednica za bezbednost i odbranu. Ona smatra da će grupa verovatno uzeti vremena da "žali za gubitkom svog vođe i potom odluči šta će dalje". Sigurno će proći nekoliko dana dok Hezbolah ne "sabere misli" i "odredi najbolji način za odgovor."

"Može da se pretpostavi da oni ne žele odmah da pokrenu osvetničku akciju. Napad u kojem je navodno ubijen Nasralah planiran je dugo vremena", kaže ona nakon što je Izrael izjavio da je ubio njihovog vođu, Hasana Nasralaha. 

Ona veruje da će odgovor biti "daleko veći" nego onaj koji je usledio nakon atentata na Kasema Solejmanija, vođu kurdskih jedinica Iranske revolucionarne garde, u Bagdadu 2020. godine.

"Ovo je apsolutno vanredno i bez presedana. Ceo region zadržava dah, čekajući šta će se dalje desiti", navela je ona.

BONUS VIDEO: