Medeni mesec u odnosima Rusije i Saudijske Arabije verovatno je blizu kraju. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, odbio je poziv da prisustvuje samitu BRIKS-a koji će se održati od 22. do 24. oktobra u Kazanju.
Rusija je želela da Salman bude prisutan, smatrajući ovaj događaj "najvećim spoljnopolitičkim događajem" u istoriji zemlje, ali Saudijska Arabija je odlučila da pošalje ministra spoljnih poslova umesto prestolonaslednika.
Nije jasno šta je bio tačan razlog njegovog odbijanja, ali neki izvori sugerišu da je na odluku uticao pritisak zapadnih zemalja koje su upozorile na posledice u slučaju njegove posete Kazanju.
Nakon što nije podržala zapadne sankcije, Saudijska Arabija je ostala ključni partner Rusije na tržištu nafte. Iako je administracija Džoa Bajdena 2022. godine pokušavala da ubedi Saudijce da povećaju proizvodnju nafte kako bi nadomestili ruske količine pod embargom, Salman je ostao veran savezništvu sa Putinom i smanjio proizvodnju za 2 miliona barela dnevno, kako bi održao cenu nafte blizu 100 dolara po barelu.
Međutim, u poslednjih godinu dana, Saudijska Arabija menja svoj pristup. Saudijci planiraju da povećaju proizvodnju, čak i ako to znači da će trpeti zbog niže cene. Saudijski ministar energetike, princ Abdelaziz bin Salman, upozorio je da bi cena nafte mogla pasti i do 50 dolara po barelu ako zemlje OPEC+ kao što su Kazahstan i Irak ne poštuju svoje kvote.
Ovaj scenario bi za Rusiju bio veoma nepovoljan, jer bi pad cene nafte na nivoe iz 2014-2016. godine ozbiljno otežao finansiranje vojne operacije. Rusija je u budžet za 2024. godinu planirala cenu nafte od 70 dolara po barelu, dok se za 2025. godinu očekuje slična cena (69,7 dolara po barelu).
Za Saudijsku Arabiju, koja ima niže troškove proizvodnje zahvaljujući bogatijim ležištima, situacija bi bila podnošljivija. Njihove naftne rezerve su bliže površini nego ruske u Sibiru, što znači da mogu proizvesti jeftinije barele. Takođe, Saudijska Arabija može brzo da poveća proizvodnju i kompenzuje gubitke zbog nižih cena kroz veće količine.
Ovo je već viđeno 2020. godine, kada je Rusija odlučila da napusti sporazum OPEC+, a Saudijska Arabija je povećala proizvodnju i smanjila cenu nafte, što je izazvalo pad cena na naftnim tržištima. Na kraju je Rusija morala da se vrati u sporazum i smanji proizvodnju.
Za razliku od Rusije, koja se suočava sa višim troškovima proizvodnje, Saudijska Arabija može da preživi niske cene nafte, jer njena proizvodnja ima niže troškove. Zbog toga Rusija pokušava da postigne brze vojne pobede kako bi obezbedila sredstva za vojnu mašineriju pre nego što cene nafte padnu.
Trenutno, Saudijska Arabija proizvodi 8,9 miliona barela dnevno, što je najmanje od 2011. godine. Međutim, od decembra će početi da povećava proizvodnju za 83.000 barela dnevno svakog meseca, a do kraja 2025. godine planira da poveća proizvodnju za 1 milion barela dnevno. Ako članice OPEC+ ne poštuju kvote, Saudijska Arabija može još brže da poveća proizvodnju.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Moscow Times)
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Ako nas ne motiviše Zvezda, ne znam ko će": Žocova poslednja poruka pred derbi!