Na današnji dan 1962. godine svet je zadržavao dah dok su se lideri Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov, suočavali sa pretnjom nuklearnog rata. Kubanska kriza, koja je izbila zbog postavljanja sovjetskih projektila na Kubi, ugrozila je globalnu bezbednost i stabilnost. Njihov dogovor ne samo da je okončao najopasniji trenutak Hladnog rata, već je i otvorio put za dijalog između dve sile.
Kubanska kriza - tačka usijanja Hladnog rata
Kubanska kriza počela je oktobra 1962. godine, kada je američka obaveštajna agencija otkrila da su Sovjeti postavili rakete sa nuklearnim bojevim glavama na Kubi, samo 150 kilometara od američke obale. Tog dana je izbila panika u Vašingtonu. Kenedi je naredio pomorsku blokadu Kube, a svet je bio na ivici nuklearnog sukoba. Tenzija je bila izuzetno visoka - radilo se o trenutku kada Hladni rat nije bio nimalo hladan.
Posle nedelja napetosti i pretnji, Kenedi i Hruščov postigli su sporazum koji je uključivao dva ključna elementa. Prvo, Sovjetski Savez se obavezao da će povući svoje rakete sa Kube. Sjedinjene Države su se u zamenu složile da neće vršiti invaziju na Kubu i da će tajno povući svoje rakete iz Turske, koje su bile usmerene na Sovjetski Savez. Ovaj sporazum bio je rezultat intenzivnih pregovora i diplomatskog pritiska sa obe strane.
Počinje period detanta
Obe strane su se takođe složile da uspostave direktnu liniju između Kremlja i Bele kuće, čime su omogućile bržu komunikaciju i sprečavanje budućih kriza. Posle kubanske krize, počinje period popuštanja pritisaka i tenzija, odnosno detanta.
U tom periodu, SAD i SSSR će potpisati važne sporazume o ograničenju naoružanja SALT, iako će svaka sila u svojoj zoni nastaviti da sprovodi imperijalističku politiku (SSSR će ugušiti ustanak u Čehoslovačkoj, a SAD će sponzorisati vojne udare širom Južne Amerike).
Nakon rešavanja kubanske raketne krize, Kenedi i Hruščov su nastavili da se suočavaju sa izazovima hladnog rata, ali su i dalje nastojali da održe dijalog između svojih zemalja. Kenedija sve do atentata 1963. godine, a Hruščov do 1964. godine, kada je smenjen, uglavnom zbog događaja na Kubi.
BONUS VIDEO:
Zašto gigante privlači srpsko tržište? Stižu nam veliki marketi, ovo je spisak svih trgovinskih lanaca
"Sve je problem, hoće da nam gase struju i vodu, nema grejanja!": Dramatično obraćanje Rasima Ljajića
Putin izgubio 600.000 vojnika, pa hitno zvao pomoć: Trupe su već u ruskoj oblasti u koju je Ukrajina upala
Mondo ukrštenica za 28. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Divca pitali da sastavi idealnu Ex-Yu petorku: Izabrao samo jednog igrača nove generacije i izazvao buru