Vrednost akcija i kurs evra danas su, na vodećim globalnim finansijskim tržištima, opali posle izveštaja da su ministri finansija evrozone odložili novu tranšu zajma prezaduženoj Grčkoj.
Predsedavajući ministara finansija zone evra Žan Klod Junker je posle skupa 17 članica Evropske unije izjavio u Luksemburgu da će Grčka dobiti u prvoj polovini idućeg meseca 12 milijardi evra pomoći, u vidu naredne tranše lani odobrenog kredita u ukupnoj vrednosti od 110 milijardi evra, ali samo ako prethodno osigura velika sredstva iz vlastitih izvora.
Junker je, naime, ukazao da će nova tranša zajma Grčkoj biti odobrena pod uslovom da vlada u Atini obezbedi 28 milijardi evra, putem veoma oštrih mera štednje i prodajom državne imovine.
Najnovija vest o mogućem načinu za rešavanje sve dramatičnije grčke dužničke krize ižvala je jutros pad Panevropskog indeksa akcija - FTSEurofirst 300 - za 0,7 odsto, dok je svodni indikator kretanja cena deonica kompanije Tompson - Rojters bio u još većem minusu - od 2,1 procenat.
Istovremeno je zabeleženo i smanjenje indeksa akcija banaka od 2,4 procenta, dok je globalni pokazatelj kretanja cena deonica - MSCI - bio u poluprocentnom padu, nakon što je u minule tri sedmici retko izlazio iz "crvene zone".
Kako će se dalje razvijati situacija na efektnim berzama, ali i celom finansijskom tržištu, najviše zavisi od razrešenja grčka dužničke krize koja je poslednjih sedmica direktno "kreirala" kurs evra i vrednost akcija, smatraju analitičari na čije mišljenje se poziva agencija Rojters u izveštaju iz Londona.
Vrednost evra opala je, tokom početne današnje trgovine na indikativnoj berzi u Londonu, 0,7 odsto, na 1,4205 dolara, nakon što je jedinstvena valuta evrozone sredinom protekle sedmice "dodirnula" najniži nivo prema američkom konkurentu u prošle tri nedelje i razmenjivala se po tečaju od 1,4073 "amerikanca".
Eskalacija grčke dužničke krize uticala je i na rast prihoda za desetogodišnje obveznice koje prodaje vlada u Atini. Prihodi na te vrdnosne hartije, sa rokom prispeća od deset godina, uvećani su za 16 procentnih poena, na 17,69 procenata, prema rekordnih 18,90 procenata u petak.
Na italijanskom tržištu desetogodišnjih vladinih obveznica je takođe zabeležen rast prihoda za 5,6 procentnih poena, na 4,88 odsto, nakon što je međunarodna agencija Mudis u petak ukazala da će možda sniziti suvereni rejting Italije.
Dok su cene akcija i kurs evra bili u "negativnoj teritoriji", kotacije zlata su, sudeći prema agencijskim izveštajima iz Londona i Frankfurta, ostale čvrste i kretale su u uskom rasponu od 1.530 dolara za finu uncu (f.unca=oko 31,100 grama).
Oporavak dolara danas je uticao i nov pad kotacije nafte, koja trenutno u Evropi vredi ispod 112 dolara za barel, a opadajući trend cena danas je zabeležen i u prometu bakrom na Londonskoj berzi metala, što je depresivno delovalo i na akcije nekih velikih rudarskih kompanija.
(Tanjug)
Junker je, naime, ukazao da će nova tranša zajma Grčkoj biti odobrena pod uslovom da vlada u Atini obezbedi 28 milijardi evra, putem veoma oštrih mera štednje i prodajom državne imovine.
Najnovija vest o mogućem načinu za rešavanje sve dramatičnije grčke dužničke krize ižvala je jutros pad Panevropskog indeksa akcija - FTSEurofirst 300 - za 0,7 odsto, dok je svodni indikator kretanja cena deonica kompanije Tompson - Rojters bio u još većem minusu - od 2,1 procenat.
Istovremeno je zabeleženo i smanjenje indeksa akcija banaka od 2,4 procenta, dok je globalni pokazatelj kretanja cena deonica - MSCI - bio u poluprocentnom padu, nakon što je u minule tri sedmici retko izlazio iz "crvene zone".
Kako će se dalje razvijati situacija na efektnim berzama, ali i celom finansijskom tržištu, najviše zavisi od razrešenja grčka dužničke krize koja je poslednjih sedmica direktno "kreirala" kurs evra i vrednost akcija, smatraju analitičari na čije mišljenje se poziva agencija Rojters u izveštaju iz Londona.
Vrednost evra opala je, tokom početne današnje trgovine na indikativnoj berzi u Londonu, 0,7 odsto, na 1,4205 dolara, nakon što je jedinstvena valuta evrozone sredinom protekle sedmice "dodirnula" najniži nivo prema američkom konkurentu u prošle tri nedelje i razmenjivala se po tečaju od 1,4073 "amerikanca".
Eskalacija grčke dužničke krize uticala je i na rast prihoda za desetogodišnje obveznice koje prodaje vlada u Atini. Prihodi na te vrdnosne hartije, sa rokom prispeća od deset godina, uvećani su za 16 procentnih poena, na 17,69 procenata, prema rekordnih 18,90 procenata u petak.
Na italijanskom tržištu desetogodišnjih vladinih obveznica je takođe zabeležen rast prihoda za 5,6 procentnih poena, na 4,88 odsto, nakon što je međunarodna agencija Mudis u petak ukazala da će možda sniziti suvereni rejting Italije.
Dok su cene akcija i kurs evra bili u "negativnoj teritoriji", kotacije zlata su, sudeći prema agencijskim izveštajima iz Londona i Frankfurta, ostale čvrste i kretale su u uskom rasponu od 1.530 dolara za finu uncu (f.unca=oko 31,100 grama).
Oporavak dolara danas je uticao i nov pad kotacije nafte, koja trenutno u Evropi vredi ispod 112 dolara za barel, a opadajući trend cena danas je zabeležen i u prometu bakrom na Londonskoj berzi metala, što je depresivno delovalo i na akcije nekih velikih rudarskih kompanija.
(Tanjug)
