Kriza oko nestašice goriva za avione, izazvana zatvaranjem Ormuskog moreuza, primorava velike evropske avio-kompanije da smanjuju broj letova i prizemljuju svoje flote usled pretnje od nestašice.
Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol rekao je AP-u da je Evropi ostalo “možda još oko šest nedelja zaliha avionskog goriva”. Od početka rata na Bliskom istoku 28. februara, cene goriva za avione u Evropi više su nego udvostručene. Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) upozorilo je da bi nestašica avionskog goriva mogla da dovede do masovnih otkazivanja letova do kraja maja ove godine.
Očekuje se da će ova kriza uticati na globalni turizam, sa smanjenim kapacitetom letova, višim cenama karata i ugroženom letnjom sezonom širom sveta, navodi Travelandtourworld.com (TTW), portal specijalizovan za putovanja.
Ukidaju se avio linije, smanjuje potrošnja goriva
Evropska komisija je navela da EU uvozi oko 90% sirove nafte i priprema mehanizam za deljenje goriva među državama članicama, kako bi se ublažili poremećaji izazvani ratom u Iranu. EK je potvrdila da trenutno nema neposredne nestašice, ali su ipak aktivirane koordinacione mere. Kapaciteti rezervi razlikuju se među državama članicama u zavisnosti od skladišnih kapaciteta i zavisnosti od uvoza.
Avio-kompanije već smanjuju potrošnju goriva kako bi produžile raspoložive zalihe.
Iako se stvarna nestašica još nije u potpunosti materijalizovala, visoke cene goriva već primoravaju avio-kompanije da ukidaju manje isplative linije i povlače starije, manje efikasne avione iz upotrebe, piše “Politiko”.
Šta rade avio-kompanije
- KLM - otkazivanje letova sa ciljem uštede goriva
- Lufthanza - smanjenje flote radi efikasnosti
- Er Frans - objedinjavanje ruta sa ciljem kontrole troškova
- Britiš ervejz - povećanje cena karata radi zaštita prihoda
- Rajaner - optimizacija ruta sa ciljem stabilnost profita
- Lufthanza preduzima "bolne" mere
Lufthanza je u četvrtak saopštila da će ovog vikenda povući celu flotu od 27 aviona svoje podružnice “SitiLajn”. Iako je ova mera bila planirana još ranije, finansijski direktor Til Štrajhert rekao je da “aktuelna kriza sada primorava kompaniju da je sprovede ranije”. “SitiLajn” uglavnom povezuje aeiodrome u Frankfurtu i Minhenu sa evropskim destinacijama.
"Ovo je bolan korak", priznao je Štrajhert, odnoseći na moguća otpuštanja zaposlenih.
Pored toga, Lufthanza će do oktobra povući i poslednja četiri aviona “Erbas” A340-600 i dva “Boinga” 747-400 iz svoje flote za duge letove. Kompanija je takođe najavila dodatno smanjenje kapaciteta u zimskom redu letenja za 2026/2027, uz povlačenje još pet aviona. Ukupno smanjenje flote iznosi 38 letelica.
"Ova odluka je neizbežna s obzirom na nagli rast cena kerozina i geopolitičku nestabilnost", rekao je Štrajhert.
Ni niskobudžetne kompanije nisu pošteđene krize
Nedugo nakon toga, KLM je saopštio da će u maju realizovati 80 manje povratnih letova sa i ka aerodromu Shiphol u Amsterdamu. Rezovi će pogoditi linije sa više dnevnih polazaka, poput Londona i Diseldorfa, ali će činiti manje od 1% ukupnih evropskih letova te kompanije u maju.
Ni niskobudžetne avio-kompanije nisu pošteđene. “Izidžet” je saopštio da su mu troškovi goriva samo u martu porasli za skoro 29 miliona evra, dok se očekuje da će gubici pre oporezivanja u šest meseci do marta povećati između 620- 640 miliona evra, u odnosu na 450 miliona godinu dana ranije.
Letonski avioprevoznik ErBaltik takođe je u kritičnom situaciji i zavisi od finansijske pomoći. Premijerka Evika Silina upozorila je da bi moglo doći do “raspada koalicije” zbog oklevanja partnera da odobre kredit avio-prevozniku od 30 miliona evra koji je zatražen krajem marta. Iako su problemi opterećivali ErBaltik još pre sukoba na Bliskom istoku, agencija Fič je upozorila da rast cena goriva dodatno ugrožava likvidnost kompanije. Vlada je na kraju obezbedila sredstva, navodi “Politiko”.
Koji je plan EU
Unija priprema koordinisani mehanizam za raspodelu avionskog goriva među državama članicama. Cilj je da se spreče neravnomerne nestašice, održe osnovne aerodromske usluge, a tržište stabilizuje u slučaju daljih poremećaja u snabdevanju.
EK predvodi napore u koordinaciji raspodele, dok države članice daju prioritet ključnim linijama i ključnim rutama leta. U toku su i napori za diverzifikaciju snabdevanja, iako infrastrukturna ograničenja mogu da uspore njihovu punu primenu, navodi portal Travelandtourworld.com.
Prema TTW, ovo su strategija EU i njeni ciljevi:
- Deljenje goriva radi ravnomerne raspodele
- Diverzifikacija snabdevanja radi smanjenja zavisnosti
- Koordinacija rezervi sa ciljem očuvanja kontinuiteta
- Razvoj održivih goriva za avione sa ciljem dugoročne otpornosti
Sa stanovišta industrije, kako navodi portal, ova kriza u EU naglašava strukturnu zavisnost od uvoznog goriva, pri čemu trenutna prilagođavanja kapaciteta aviokompanija odražavaju upravljanje operativnim rizicima, a ne neposredne uslove nestašice.
Mnogi porede sadašnju krizu sa letovima sa periodom pandemije kovida-19, kad su avioni širom sveta prizemljeni. Ali, uzroci krize su drugačiji. U vreme pandemije je bila smanjena potražnja, a sada je u pitanju snabdevanje gorivom koje je ugroženo krizom na Bliskom istoku i zatvaranjem Ormuskom moreuza, vitalnog puta kroz koji prolazi petina svetske nafte.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
