Prema najnovijim podacima baze SIPRI, Ukrajina je u 2025. godini za vojsku izdvojila čak 39,56 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je ubedljivo najviše u Evropi. Na drugom mestu nalazi se Rusija sa 7,50 odsto BDP-a, dok je treća Poljska sa 4,50 odsto.
Visoka izdvajanja Ukrajine posledica su rata koji traje od februara 2022. godine, dok je Rusija svoju privredu u velikoj meri usmerila na finansiranje vojne industrije uprkos međunarodnim sankcijama.
Srbija među deset zemalja sa najvećim izdacima
Srbija se nalazi na osmom mestu u Evropi po udelu vojne potrošnje u BDP-u. Tokom 2025. godine za odbranu je izdvojila 2,76 odsto BDP-a, čime je ispred više članica NATO-a i najvećih evropskih ekonomija.
Ispred Srbije nalaze se Ukrajina, Rusija, Poljska, Letonija, Estonija, Norveška i Danska.
Nemačka, Francuska i Velika Britanija izdvajaju manje
Podaci pokazuju da brojne zapadnoevropske zemlje izdvajaju manji procenat BDP-a za vojsku od Srbije.
Među njima su:
- Velika Britanija - 2,35 odsto
- Nemačka - 2,27 odsto
- Španija - 2,13 odsto
- Francuska - 2,03 odsto
- Italija - 1,89 odsto
Istovremeno, zemlje koje se graniče sa Rusijom poslednjih godina značajno povećavaju vojne budžete zbog bezbednosnih rizika i rata u Ukrajini.
NATO podiže lestvicu do 2035. godine
Kako navodi analiza, članice NATO-a dogovorile su da do 2035. godine povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, uz izuzetak Španije.
Na povećanje vojnih budžeta uticali su rat u Ukrajini, rast tenzija u Evropi, ali i pritisak Sjedinjenih Američkih Država da evropske zemlje izdvajaju više za sopstvenu odbranu.
BONUS VIDEO:
(Visual capitalist/Mondo)
