Zavod za izbeglice naložio osmomesečnom dečaku da se vrati u Srbiju iako njegova porodica ima dozvolu za boravak u Nemačkoj.
Osmomesečni dečak Karam Murselović verovatno je najmlađi ilegalac kojem preti deportacija iz Nemačke.
Njegova majka Maida dobila je pismo od Federalnog zavoda za migracije i izbeglice u kojem su je obavestili da njenom sinu nije odobren azil i da mora da se preseli u Srbiju odakle je ona pobegla pred bombardovanje 1999. godine.
Nemačke vlasti ostavile su porodici Murselović sedam dana da odluči kako će mališan otputovati u Srbiju - autobusom ili avionom. Bez brata, sestre i majke, jer svi oni imaju dozvolu da ostanu u Nemačkoj.
"Ne mogu da mi uzmu dete", kaže Maida.
"Ja sam njegova majka i živim u Nemačkoj. Slomljena sam i umorna. Ovo pismo me je zaista porazilo", priča nesrećna žena.
Minhenski list "Abencajtung" piše da je Maida napustila Srbiju 1999. godine i da od tada živi u Bavarskoj. Njeni roditelji koji su ostali u domovini u međuvremenu su umrli i, kako kaže, više je ništa ne vezuje za Srbiju.
U Nojburgu na Dunavu je upoznala muža i dobila troje dece.
Danas živi u Minhenu. Sa decom je smeštena u nevelikoj sobi u Domu za strance. Sto sa četiri stolice, dva kreveta i jedan dušek čine njihovo pokućstvo.
"Bolje i to nego živeti na ulici", kaže ova mlada majka.
Njen četvorogodišnji sin i dvogodišnja kćerka spavaju loše. Mali Akram žali se na bol u leđima, u domu mu je dosadno jer nema gde da se igra.
U Zavodu za izbeglice najpre nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, a onda su novinarima objasnili da "deca nikada ne mogu da budu deportovana bez roditelja".
Pretnja deportacijom ponekad se šalje automatski pre nego što imigracione vlasti uopšte razmotre konkretan slučaj. Međutim, sve to ne umanjuje strahove Karamove majke.
"Moja deca su rođena ovde i imaju pravo da ostanu u Nemačkoj", kaže Maida.
Stručnjak za azil Minika Stajnhauer iz minhenskog Saveta za izbeglice rekla je "Abencajtungu" da je iznenađena nalogom za deportaciju dečaka.
"Deca se u praksi ne deportuju ako majka ima validnu dozvolu za boravak", objašnjava ona za nemačke medije, prenose "Novosti".
(MONDO)
Njegova majka Maida dobila je pismo od Federalnog zavoda za migracije i izbeglice u kojem su je obavestili da njenom sinu nije odobren azil i da mora da se preseli u Srbiju odakle je ona pobegla pred bombardovanje 1999. godine.
Nemačke vlasti ostavile su porodici Murselović sedam dana da odluči kako će mališan otputovati u Srbiju - autobusom ili avionom. Bez brata, sestre i majke, jer svi oni imaju dozvolu da ostanu u Nemačkoj.
"Ne mogu da mi uzmu dete", kaže Maida.
"Ja sam njegova majka i živim u Nemačkoj. Slomljena sam i umorna. Ovo pismo me je zaista porazilo", priča nesrećna žena.
Minhenski list "Abencajtung" piše da je Maida napustila Srbiju 1999. godine i da od tada živi u Bavarskoj. Njeni roditelji koji su ostali u domovini u međuvremenu su umrli i, kako kaže, više je ništa ne vezuje za Srbiju.
U Nojburgu na Dunavu je upoznala muža i dobila troje dece.
Danas živi u Minhenu. Sa decom je smeštena u nevelikoj sobi u Domu za strance. Sto sa četiri stolice, dva kreveta i jedan dušek čine njihovo pokućstvo.
"Bolje i to nego živeti na ulici", kaže ova mlada majka.
Njen četvorogodišnji sin i dvogodišnja kćerka spavaju loše. Mali Akram žali se na bol u leđima, u domu mu je dosadno jer nema gde da se igra.
U Zavodu za izbeglice najpre nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, a onda su novinarima objasnili da "deca nikada ne mogu da budu deportovana bez roditelja".
Pretnja deportacijom ponekad se šalje automatski pre nego što imigracione vlasti uopšte razmotre konkretan slučaj. Međutim, sve to ne umanjuje strahove Karamove majke.
"Moja deca su rođena ovde i imaju pravo da ostanu u Nemačkoj", kaže Maida.
Stručnjak za azil Minika Stajnhauer iz minhenskog Saveta za izbeglice rekla je "Abencajtungu" da je iznenađena nalogom za deportaciju dečaka.
"Deca se u praksi ne deportuju ako majka ima validnu dozvolu za boravak", objašnjava ona za nemačke medije, prenose "Novosti".
(MONDO)
