Velike krađe sredstava za pranje veša u SAD skrenule su pažnju na činjenicu da se ona koriste kao "valuta" na crnom tržištu.
Amerikanci i svet su navikli na slike o skladištima narkotika i oružja, ali ne i na skladišta ukradenog praška za pranje veša, koja se otkrivaju sve češće u SAD.
U Merilendu je uhapšena jedna banda lopova koja je ukrala prašak za veš marke “Tajd” u vrednosti od 125.000 dolara i smestila ga u svoje skladište.
Prema policiji, u Merilendu to nije jedinstven slučaj, jer "Tajd" već duže važi za "tečno zlato", a koristi se kao jedna vrsta valute na crnom tržištu.
Slični slučajevi su poznati u Kalforniji, Oregonu i drugim državama SAD.
Jedna boca "Tajda" u radnji košta 10 do 20 dolara, a na ulici između pet do 10 dolara.
"Oni kupuju heroin i druge narkotike za prašak za veš. Ponekad vidimo ljude koji se ulicama šetaju sa šest, sedam boca "Tajda", rekao je jedan neimenovani policajac iz Oregona dnevniku "Dejli".
Krađa "Tajda" još nije postao nacionalni fenomen, ali su pojedini supermarketI već uveli posebnu zaštitu od krađe za sredstva za pranje veša.
Inače omiljenost "Tajda" na crnom tržištu ima više razloga. Prvi jeste da je gotovinsko plaćanje u SAD postalo sve neuobičajnije, a novčanica od 100 dolara se skoro nigde ni ne prima.
Drugi razlog jes da pojedini narko-dileri svoj novac gotovo u bukvalnom smislu te reči peru "Tajdom".
Isto tako devavlacija dolara, ali i sve veće siromašenje naroda doprinelo je tome da je "Tajd" postao valuta.
Bečki "Prese" podseća da su se i Belorusi prošle godine, zbog hiperinflacije, dali u kupovinu prašaka i šampona, koje su koristili kao zamenu za nacionalnu valutu.
Ekonomista Džozef Salerno objašnjava da je za jednu sirovinu, koja se koristi u razmeni dobara, potrebno da može biti dalje korišćeno, i da je prepoznatljivo, te i dugotrajno.
"Tajd" je najomiljenija marka praška u SAD i koriste ga gotovo svi socijalnoekonomski slojevi, ukazao je on.
(Tanjug)
U Merilendu je uhapšena jedna banda lopova koja je ukrala prašak za veš marke “Tajd” u vrednosti od 125.000 dolara i smestila ga u svoje skladište.
Prema policiji, u Merilendu to nije jedinstven slučaj, jer "Tajd" već duže važi za "tečno zlato", a koristi se kao jedna vrsta valute na crnom tržištu.
Slični slučajevi su poznati u Kalforniji, Oregonu i drugim državama SAD.
Jedna boca "Tajda" u radnji košta 10 do 20 dolara, a na ulici između pet do 10 dolara.
"Oni kupuju heroin i druge narkotike za prašak za veš. Ponekad vidimo ljude koji se ulicama šetaju sa šest, sedam boca "Tajda", rekao je jedan neimenovani policajac iz Oregona dnevniku "Dejli".
Krađa "Tajda" još nije postao nacionalni fenomen, ali su pojedini supermarketI već uveli posebnu zaštitu od krađe za sredstva za pranje veša.
Inače omiljenost "Tajda" na crnom tržištu ima više razloga. Prvi jeste da je gotovinsko plaćanje u SAD postalo sve neuobičajnije, a novčanica od 100 dolara se skoro nigde ni ne prima.
Drugi razlog jes da pojedini narko-dileri svoj novac gotovo u bukvalnom smislu te reči peru "Tajdom".
Isto tako devavlacija dolara, ali i sve veće siromašenje naroda doprinelo je tome da je "Tajd" postao valuta.
Bečki "Prese" podseća da su se i Belorusi prošle godine, zbog hiperinflacije, dali u kupovinu prašaka i šampona, koje su koristili kao zamenu za nacionalnu valutu.
Ekonomista Džozef Salerno objašnjava da je za jednu sirovinu, koja se koristi u razmeni dobara, potrebno da može biti dalje korišćeno, i da je prepoznatljivo, te i dugotrajno.
"Tajd" je najomiljenija marka praška u SAD i koriste ga gotovo svi socijalnoekonomski slojevi, ukazao je on.
(Tanjug)
