Laslo Čatari (97), osumnjičen za saučesništvo u ubistvu 15.700 Jevrea u Drugom svetskom ratu kaže da nije kriv i da je samo slušao naređenja.
Osumnjičeni za ratni zločin tokom Drugog svetskog rata Laslo Čatari (97), koji je juče uhapšen u Budimpešti, zatvoren je u kućni pritvor na najviše 30 dana, izjavio je njegov advokat Gabor Horvat.
Kako su prenele agencije, Horvat je izjavio da je uložio žalbu na presudu o kućnom pritvoru, koja otvara mogućnost vlastima da osumnjičenom za učešće u Holokaustu oduzmu pasoš.
Čatari je ranije juče rekao da je nevin i da je samo sledio naređenja.
"On negira krivicu za zločine koji mu se stavljaju na teret", rekao je državni tužilac Tibor Ibolja.
"Jedan od njegovih argumenata je da je samo ispunjavao naređenja", dodao je on.
Ibolja je kazao da je osumnjičeni u dobrom fizičkom i mentalnom stanju i da je sarađivao, ali da je bio iznenađen hapšenjem i da je očekivao salušanje.
Čatari je juče uhapšen zbog optužnice za saučesništvo u ubistvu 15.700 Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Čatari je bio policijski oficir u slovačkom gradu Košice koji je pripadao Mađarskoj u vreme kada su Jevreji deportovani u logor smrti Aušvic.
Centar "Simon Vizental" (SVC), koji se bavi lovom na naciste, vlastima u Budimpešti predao je nedavno nove dokaze o najtraženijim nacisti na slobodi, Čatariju, za koga se verovalo da živi u Mađarskoj.
"Ovi novi dokazi ojačavaju veoma čvrst slučaj protiv Čatarija i jačaju naše insistiranje da on treba da odgovara za svoje zločine", izjavio je Efraim Zurof iz centra "Simon Vizental".
Centar je saopštio da su novi dokazi povezani sa "Čatarijevom ključnom ulogom u deportaciji oko 300 Jevreja iz Košica u Kamenec-Podolsk u Ukrajini, gde su gotovo svi pobijeni u leto 1941. godine".
Zurof je pozvao mađarske vlasti da ubrzaju istragu protiv Čatarija, koja je pokrenuta u septembru prošle godine, nakon što je SVC dostavio Budimpešti dokaze u vezi sa Čatarijevim boravištem u mađarskoj prestonici i njegovom ulogom, kao bivšeg policijskog oficira, u deportovanju hiljada Jevreja iz Košica i okoline u nacistički logor Aušvic u proleće 1944. godine.
Čatari je fotografisan i snimljen kamerom u Budimpešti prošlog septembra, a osoba koja je ušla u trag osumnjičenom nagrađena je sa 25.000 dolara, koliko je i predviđeno, kako je naveo, kada informacija pomogne u pronalaženju nacističkih zločinaca.
Zurof i francuski advokat Serž Klarsfild izrazili su pre dva dana sumnju da će mađarske vlasti pokrenuti sudski proces protiv Čatarija, podsetivši da je ovog nacistu čehoslovački sud osudio na smrt još 1948. godine, kada mu je suđeno u odsustvu.
Klarsfild je izrazio sumnju da bi konzervativna vlada mađarskog premijera Viktora Orbana preduzela takav potez i sudila nacisti.
Mađarsko tužilaštvo saopštilo je u ponedeljak da će istraga o najtraženijem osumnjičenom nacisti biti problematična, s obzirom da su se zločini za koje je optužen desili vrlo davno i u drugoj zemlji.
Istraga "treba da se bavi slučajem koji je dalek i u vremenu i kada je reč o mestu - desio se pre 68 godina u oblasti koja sada potpada pod jurisdikciju druge zemlje - što s obzirom na međunarodne konvencije predstavlja nekoliko istražnih i pravnih problema", navodi se u saopštenju mađarskog tužilaštva.
Čatari je posle rata, pod tuđim identitetom, živeo i radio u Kanadi, a razotkriven je 1995. godine, kada je bio prinuđen da pobegne iz te severnoameričke zemlje.
(Tanjug)
Kako su prenele agencije, Horvat je izjavio da je uložio žalbu na presudu o kućnom pritvoru, koja otvara mogućnost vlastima da osumnjičenom za učešće u Holokaustu oduzmu pasoš.
Čatari je ranije juče rekao da je nevin i da je samo sledio naređenja.
"On negira krivicu za zločine koji mu se stavljaju na teret", rekao je državni tužilac Tibor Ibolja.
"Jedan od njegovih argumenata je da je samo ispunjavao naređenja", dodao je on.
Ibolja je kazao da je osumnjičeni u dobrom fizičkom i mentalnom stanju i da je sarađivao, ali da je bio iznenađen hapšenjem i da je očekivao salušanje.
Čatari je juče uhapšen zbog optužnice za saučesništvo u ubistvu 15.700 Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Čatari je bio policijski oficir u slovačkom gradu Košice koji je pripadao Mađarskoj u vreme kada su Jevreji deportovani u logor smrti Aušvic.
Centar "Simon Vizental" (SVC), koji se bavi lovom na naciste, vlastima u Budimpešti predao je nedavno nove dokaze o najtraženijim nacisti na slobodi, Čatariju, za koga se verovalo da živi u Mađarskoj.
"Ovi novi dokazi ojačavaju veoma čvrst slučaj protiv Čatarija i jačaju naše insistiranje da on treba da odgovara za svoje zločine", izjavio je Efraim Zurof iz centra "Simon Vizental".
Centar je saopštio da su novi dokazi povezani sa "Čatarijevom ključnom ulogom u deportaciji oko 300 Jevreja iz Košica u Kamenec-Podolsk u Ukrajini, gde su gotovo svi pobijeni u leto 1941. godine".
Zurof je pozvao mađarske vlasti da ubrzaju istragu protiv Čatarija, koja je pokrenuta u septembru prošle godine, nakon što je SVC dostavio Budimpešti dokaze u vezi sa Čatarijevim boravištem u mađarskoj prestonici i njegovom ulogom, kao bivšeg policijskog oficira, u deportovanju hiljada Jevreja iz Košica i okoline u nacistički logor Aušvic u proleće 1944. godine.
Čatari je fotografisan i snimljen kamerom u Budimpešti prošlog septembra, a osoba koja je ušla u trag osumnjičenom nagrađena je sa 25.000 dolara, koliko je i predviđeno, kako je naveo, kada informacija pomogne u pronalaženju nacističkih zločinaca.
Zurof i francuski advokat Serž Klarsfild izrazili su pre dva dana sumnju da će mađarske vlasti pokrenuti sudski proces protiv Čatarija, podsetivši da je ovog nacistu čehoslovački sud osudio na smrt još 1948. godine, kada mu je suđeno u odsustvu.
Klarsfild je izrazio sumnju da bi konzervativna vlada mađarskog premijera Viktora Orbana preduzela takav potez i sudila nacisti.
Mađarsko tužilaštvo saopštilo je u ponedeljak da će istraga o najtraženijem osumnjičenom nacisti biti problematična, s obzirom da su se zločini za koje je optužen desili vrlo davno i u drugoj zemlji.
Istraga "treba da se bavi slučajem koji je dalek i u vremenu i kada je reč o mestu - desio se pre 68 godina u oblasti koja sada potpada pod jurisdikciju druge zemlje - što s obzirom na međunarodne konvencije predstavlja nekoliko istražnih i pravnih problema", navodi se u saopštenju mađarskog tužilaštva.
Čatari je posle rata, pod tuđim identitetom, živeo i radio u Kanadi, a razotkriven je 1995. godine, kada je bio prinuđen da pobegne iz te severnoameričke zemlje.
(Tanjug)
